Narodna skupština Republike Srbije donela je 29. septembra 2005. godine Zakon o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS”, broj 85/05), koji je stupio na snagu 1. januara 2006. godine. Zakonima o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija iz 2009. i 2011. godine („Službeni glasnik RS“, br. 72/09 i 31/11) izvršeno je usklađivanje teksta ovog zakona sa novim Ustavom Republike Srbije i evropskim pravnim standardima iz oblasti izvršenja krivičnih sankcija.
Iako je pravni okvir izvršenja krivičnih sankcija u velikoj meri usaglašen sa evropskim standardima, u međuvremenu je došlo do potrebe za uvođenjem novog instituta – sudije za izvršenje krivičnih sankcija (u daljem tekstu: sudija za izvršenje). Sudska zaštita osuđenim licima je trenutno važećim odredbama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija obezbeđena pokretanjem upravnog spora, a propisivanjem posebnog sudije za izvršenje uspostaviće se delotvornija zaštita, s obzirom da je reč o specijalizovanim sudijama pri višim sudovima. Sistem sudskog nadzora nad izvršenjem krivičnih sankcija postoji u većem broju evropskih zemalja i prilagođen je potrebama njihovih kaznenih sistema. Ono što je zajedničko za sve kontinentalne sisteme sudskog nadzora nad izvršenjem krivičnih sankcija je nadležnost za odlučivanje o zaštiti prava lica lišenih slobode. Propisivanje novog instituta – sudije za izvršenje, zahteva i novi zakonski okvir, kojim se određuje uloga, nadležnost, organizacija i procesni okvir za postupanje. Uspostavljanjem nove vrste sudske zaštite obezbeđuje se efikasan mehanizam kontrole nad poštovanjem prava lica lišenih slobode i potpuno usklađivanje ove materije sa evropskim standardima.
Još jedan razlog za donošenje novog Zakona o izvršenju krivičnih sankcija je i odvajanje odredbi koje regulišu izvršenje alternativnih sankcija i mera, u poseban zakon. Donošenjem Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, čije je usvajanje predloženo istovremeno sa Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, posebno će se regulisati ova oblast, zbog značaja izvršenja alternativnih sankcija i u cilju usklađivanja sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti.
U cilju što kvalitetnije izrade novih zakonskih rešenja Ministarstvo pravde i državne uprave – Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je organizovala okrugli sto na kome je predstavljen Nacrt novog zakona stručnoj i široj javnosti u decembru 2012. godine i u maju 2013. godine. Na osnovu primedbi i sugestija datih na Nacrt, Radna grupa Ministarstva pravde i državne uprave je izradila konačnu verziju Nacrta zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Nacrt zakona je upućen Savetu Evrope na ekspertizu. Mišljenje i preporuke izrađene ekspertize Saveta Evrope su unete u tekst Nacrta.
OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
U glavi prvoj Zakona (čl. 1. do 11.) uređuje se sadržina zakona, reguliše svrha izvršenja krivičnih sankcija i izvršenje odluka stranog suda. Date su osnovne odredbe o pretpostavkama za izvršenje krivičnih sankcija, kao i osnovne odredbe o položaju lica prema kojima se izvršavaju sankcije. Utvrđene su vrste evidencija koje se vode o licima lišenim slobode i propisana obaveza obezbeđivanja sredstava za izvršenje krivičnih sankcija u budžetu Republike Srbije.
U glavi drugoj Zakona, u prvom odeljku – čl. 12. do 30. Zakona reguliše se delatnost Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i uređenje Uprave, vrste i tipovi zavoda, odeljenja i službe u zavodima, kao i rukovođenje u Upravi. Novinu predstavlja davanje statusa ovlašćenog službenog lica, pripadnicima službe za obezbeđenje u zavodima (član 21. Zakona), s obzirom na ovlašćenja koja imaju u obavljanju poslova, odgovornost, procenu stepena rizika u obavljanju poslova i zadataka kroz svakodnevni kontakt sa osuđenim i pritvorenim licima i značaj ove službe u sistemu izvršenja za obezbeđivanje reda i bezbednosti u kazneno- popravnim zavodima.
U drugom odeljku ove glave, odnosno čl. 31. i 32. Zakona propisuje se javnost rada Uprave.
U trećem odeljku, odnosno čl. 33. do 42. Zakona propisane su odredbe kojima se uvodi novi institut – sudija za izvršenje.
Uspostavljanjem posebnog sudije za izvršenje obezbediće se delotvornija sudska zaštita i nadzor nad poštovanjem prava lica lišenih slobode. Sudija za izvršenje se uspostavlja pri višem sudu. Mesna nadležnost je određena na sledeći način: za zaštitu prava osuđenog tokom izdržavanja kazne zatvora nadležan je sud prema sedištu zavoda u kome osuđeni izvršava kaznu zatvora, za zaštitu prava pritvorenika tokom trajanja mere pritvora nadležan je sud prema sedištu zavoda u kome se ova mera izvršava.
Imajući u vidu da se radi o potpuno novom institutu u našem zakonodavstvu, nadležnosti sudije za izvršenje su relativno ograničene i odnose se na zaštitu prava po pritužbi pritvorenika i na postupak po zahtevu za sudsku zaštitu osuđenog, lica na izvršenju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zatvorenoj ustanovi, obaveznog lečenja alkoholičara ili obaveznog lečenja narkomana, kada se sprovodi u zavodu.
Pre nego što podnese zahtev za sudsku zaštitu, osuđeni je dužan da se za zaštitu svojih prava obrati organima i u postupku propisanom Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, odnosno da prvo podnese pritužbu upravniku zavoda, a ako je nezadovoljan ovom odlukom, žalbu direktoru Uprave. Izuzetno, osuđeni može podneti zahtev za sudsku zaštitu direktno sudiji za izvršenje u slučaju kada mu je pravo na život ili telesni integritet ozbiljno ugroženo. Osuđeni ili pritvoreni ima pravo da podnese pritužbu sudiji za izvršenje u roku od tri meseca od dana nastanka povrede prava, a izuzetno u roku od šest meseci ukoliko je postojala objektivna sprečenost.
Osuđeni može direktno podneti žalbu sudiji za izvršenje na odluku upravnika zavoda o disciplinskom kažnjavanju, određivanju posebne mere smeštaja pod pojačan nadzor i mere usamljenja, kao i žalbu na odluku direktora Uprave o naknadnom raspoređivanju osuđenog, prekidu izvršenja kazne zatvora i premeštaju osuđenog.
Sudija za izvršenje najmanje jednom u četiri meseca u toku godine obilazi zavode na teritoriji svoje mesne nadležnosti, razgovara sa osuđenima i informiše ih o načinima ostvarivanja njihovih prava.
U glavi trećoj Zakona je obrađena oblast izvršenja kazne zatvora, tako što su u I odeljku (čl. 43. do 48.) navedene opšte odredbe o svrsi i načinu izvršenja te kazne.
U II odeljku, odnosno čl. 49. do 52. ove glave Zakona, regulisano je upućivanje i raspoređivanje osuđenih na izdržavanje kazne zatvora prema rasporednom aktu koji donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa u skladu sa visinom izrečene kazne zatvora. Propisano je da izuzetno, direktor Uprave može da rešenjem da promeni mesto izvršenja kazne zatvora osuđenom, pre nego što stupi na izvršenje kazne zatvora, na molbu osuđenog iz opravdanih razloga, odnosno po zahtevu policije ili službi bezbednosti, iz razloga bezbednosti. Članom 52. Zakona propisano je da direktor Uprave može osuđenog naknadno rasporediti u drugi zavod ukoliko se prilikom ispitivanja ličnosti u prijemnom odeljenju zavoda utvrdi da bi se program postupanja uspešnije realizovao u drugom zavodu.
U III odeljku, odnosno čl. 53. do 58. Zakona je propisan sudski postupak upućivanja osuđenih u kazneno-popravne zavode na izdržavanje kazne zatvora, izdavanjem naloga.
U IV odeljku, odnosno čl. 59. do 70. Zakona su određeni razlozi i postupak za odlaganje izvršenja kazne zatvora. U članu 59. Zakona navedeno je devet razloga za odlaganje izvršenja kazne zatvora. Osuđeni u molbi mora da navede razlog za odlaganje kazne zatvora i priloži potrebne dokaze. O opravdanosti razloga za odlaganje kazne odlučuje predsednik nadležnog osnovnog suda. Propisano je da osuđeni koji se nalazi na izdržavanju kazne zatvora ne može podneti molbu za odlaganje naredne kazne zatvora. Na odluku predsednika suda o odlaganju osuđeni ima pravo da izjavi žalbu predsedniku nadležnog višeg suda. Posebno su propisani slučajevi odlaganja kazne zatvora povodom vanrednog pravnog leka. Data je mogućnost da sud koji odlučuje o zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka podnetog u korist osuđenog, može odložiti izvršenje kazne zatvora i pre pravnosnažnosti rešenja o dozvoli ponavljanja postupka, kao i da nadležni sud uvek dozvoljava odlaganje izvršenja kazne na zahtev javnog tužioca do donošenja odluke o upotrebljenom pravnom sredstvu.
V odeljak zakona, odnosno u čl. 71. do 75. Zakona obrađuju se prijem i razvrstavanje osuđenih u zavodu, koje se vrši na osnovu procenjenog stepena rizika, vrste krivičnog dela, visine izrečene kazne, zdravstvenog stanja, odnosa osuđenog prema krivičnom delu, oblika krivice, ranije osuđivanosti i drugih kriterijuma utvrđenih pravilnikom o tretmanu, programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju osuđenih. Propisano je da je tokom izvršenja kazne zatvora moguća izmena programa postupanja i naknadno razvrstavanje osuđenog u grupu sa manjim ili većim stepenom posebnih prava i pogodnosti zavisno od stepena ostvarivanja programa postupanja. Protiv odluke o naknadnom razvrstavanju osuđeni ima pravo žalbe direktoru Uprave, u roku od tri dana od dana prijema odluke. Protiv odluke direktora Uprave po žalbi na odluku o naknadnom razvrstavanju, osuđeni može podneti zahtev za sudsku zaštitu sudiji za izvršenje.
Položaj osuđenog je obrađen u VI odeljku zakona, koji je podeljen na pet pododeljaka.
U prvom pododeljku, odnosno čl. 76. do 128. je propisan korpus prava osuđenih lica, koji obuhvata: pravo na čovečno postupanje, na smeštaj koji je opredeljen tako da spavaonica mora biti prostrana da na svakog osuđenog dođe najmanje osam kubnih metara i četiri kvadratna metra prostora, pravo da izvan zatvorenih prostorija provodi najmanje dva časa dnevno. Uređeno je pravo na ishranu, odeću, rublje i obuću. Predviđeno je da osuđeni ima pravo da upućuje podneske nadležnim organima, organizacijama i diplomatsko konzularnom predstavniku, ukoliko je stranac. Osuđeni ima i neograničeno pravo na dopisivanje o svom trošku. Propisano je pravo na telefonski razgovor, u skladu sa odredbama akta o kućnom redu, pravo na pravnu pomoć u zavodu, pravo na posete u zavodu, pravo na boravak u posebnoj prostoriji, pravo na prijem paketa, kao i pravo na prijem novčanih pošiljki. Propisano je pravo na rad koji je sastavni deo programa postupanja i koji mora biti svrsishodan i ne sme biti ponižavajući. Osuđeni može da radi u zavodu i izvan zavoda. Propisano je da na molbu lica koje je prvi put osuđeno na kaznu zatvora do šest meseci, direktor Uprave može odobriti da za vreme trajanja kazne obavlja poslove na radnom mestu na kome je bilo zaposleno u vreme prijema naloga za izvršenje kazne, ako za to postoje opravdani razlozi, a krivično delo za koje je osuđeno nije u vezi s tim poslovima. Protiv ove odluke osuđeni ima pravo žalbe sudiji za izvršenje.
Određeno je i pravo na naknadu za rad, koja iznosi najmanje 20% od najniže cene rada u Republici Srbiji i utvrđeno je da se na naknadu za rad ne plaćaju porezi i doprinosi. Osuđeni ima pravo na zdravstvenu zaštitu prema opštim propisima o zdravstvenoj zaštiti. Osuđeni se može uputiti u Specijalnu zatvorsku bolnicu ili drugu zdravstvenu ustanovu ukoliko mu se ne može pružiti odgovarajuća zdravstvena zaštita u zavodu.
Posebno je regulisano pravo osuđene žene koja ima dete, tako da dete može zadržati u zavodu do isteka kazne, a najduže do navršene druge godine života deteta. Nakon toga roditelji sporazumno odlučuju o poveravanju deteta. Takođe, osuđena žena koja ima dete ima pravo na stručnu pomoć osoblja zavoda.
Osuđeni ima pravo na nabavku dnevne i periodične štampe o svom trošku. Propisano je pravo osuđenog na osnovno i srednje obrazovanje. Zavod organizuje i druge vidove obrazovanja. Osuđenom se može odobriti i vanredno školovanje, ukoliko to dozvoljava bezbednosna procena.
Propisana su verska prava koja obuhvataju pravo na: verski obred, čitanje verske literature, posete sveštenih lica ili drugih verskih službenika.
Regulisano je pravo osuđenog na podnesak, pritužbu i žalbu. Postupak zaštite prava je uređen u skladu sa međunarodnim standardima i predstavlja efikasno i delotvorno pravno sredstvo licima koja se nalaze na izvršenju kazne zatvora, ukoliko smatraju da im je povređeno pravo propisano Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija ili da su prema njima učinjene druge nepravilnosti u zavodu. Pritužba se podnosi upravniku zavoda, koji je dužan da u roku od 15 dana donese obrazloženo rešenje po pritužbi. Osuđeni ima pravo žalbe na ovo rešenje direktoru Uprave. Protiv konačne odluke kojom je osuđenom tokom izvršenja kazne zatvora povređeno ili ograničeno neko pravo, osuđeni može podneti zahtev za sudsku zaštitu sudiji za izvršenje. Ukoliko osuđeni smatra da njegov zahtev ili pritužba imaju poverljiv karakter, može se obratiti upravniku zavoda sa zahtevom za obavljanjem poverljivog razgovora, bez navođenja razloga. Osuđeni se može neposredno obratiti direktoru Uprave, ukoliko smatra da je njegovo pravo povređeno postupanjem upravnika zavoda. Direktor Uprave ili lice koje on ovlasti može da ispita osnovanost pritužbe i uvidom u dokumentaciju zavoda, razgovorom sa osuđenim koji je podneo pritužbu, drugim osuđenim licima i zaposlenima u zavodu. Ako se utvrdi da je pritužba osnovana, direktor Uprave će naložiti da se otkloni povreda prava osuđenog.
U drugom pododeljku, članom 129. Zakona propisana su proširena prava i pogodnosti osuđenog, koje može steći tokom izvršenja kazne zatvora ukoliko se posebno dobro vlada i ostvaruje napredak u donetom programu postupanja.
U trećem pododeljku, odnosno članu 130. Zakona predviđena je mogućnost premeštaja osuđenog iz jednog zavoda u drugi, ukoliko postoje opravdani razlozi, zbog sprovođenja programa postupanja ili održavanja reda i bezbednosti u zavodu. Ovu odluku donosi direktor Uprave, na predlog upravnika zavoda. Direktor Uprave može i po službenoj dužnosti premestiti osuđenog iz jednog zavoda u drugi, iz razloga bezbednosti. Protiv pozitivne odluke direktora Uprave o premeštaju, osuđeni može izjaviti žalbu sudiji za izvršenje.
U četvrtom pododeljku, odnosno čl. 132. do 138. Zakona regulisan je prekid izvršenja kazne zatvora. Odluku o prekidu donosi direktor Uprave, ukoliko postoje opravdani razlozi, zbog kojih bi se izvršenje kazne moglo odložiti. Vreme provedeno na prekidu izvršenja kazne zatvora ne uračunava se u izdržanu kaznu. Protiv odluke direktora Uprave dozvoljena je žalba sudiji za izvršenje.
U petom pododeljku, odnosno čl. 139. i 140. Zakona propisano je postupanje zavoda u slučaju smrti osuđenog, obaveštavanje porodice, policije, javnog tužioca, suda i matičara i obaveza da se lice sahrani o trošku zavoda, ukoliko osuđeni nema porodicu.
U VII odeljku Zakona, odnosno čl. 141. do 155. regulisane su mere za održavanje reda i bezbednosti u zavodu. Mere za održavanje reda i bezbednosti su podeljene na mere prinude i posebne mere. Ovim odredbama je predviđeno da se prema osuđenom mogu primeniti samo one mere za održavanje reda i bezbednosti koje su utvrđene ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona i samo u meri u kojoj je to neophodno, kao i da se ne sme primeniti stroža mera od neophodno potrebne s obzirom na prirodu potrebe njene primene i sadržinu mere. Propisani su uslovi za primenu mera prinude i vrste mera prinude. Određene su detaljne procedure za postupanje u zavodu nakon primene mere prinude prema osuđenim licima. Uvedena je obaveza da se dostavljaju odvojeni pismeni izveštaji službe za obezbeđenje i izveštaj o lekarskom pregledu, upravniku zavoda bez odlaganja. Lekarski pregled se ponavlja između 12 i 24 časa od primene prinude. Propisani su obavezni elementi lekarskog izveštaja. Posebno su regulisani slučajevi upotrebe vatrenog oružja, s obzirom da je dozvoljena njegova upotreba samo ako se drugim merama ne može odbiti istovremen ili neposredno predstojeći protivpravni napad kojim se ugrožava život osuđenog, zaposlenog ili drugog lica zatečenog u zavodu, da bi se onemogućilo bekstvo osuđenog iz zavoda zatvorenog tipa ili zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem, odnosno da bi se onemogućilo prilikom sprovođenja bekstvo osuđenog koji izdržava kaznu zatvora od deset godina ili težu kaznu ili bekstvo lica kome je određen pritvor za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko 10 godina. Posebno su propisane vrste i uslovi za određivanje posebnih mera prema osuđenom (oduzimanje i privremeno zadržavanje stvari čije je držanje inače dozvoljeno, smeštaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari, smeštaj pod pojačan nadzor, usamljenje i testiranje na zarazne bolesti ili psihoaktivne supstance). Primenu posebne mere određuje upravnik zavoda ili lice koje on ovlasti na pisani i obrazloženi predlog rukovodioca organizacione jedinice zavoda. Na rešenje o smeštaju pod pojačan nadzor i usamljenje osuđeni ima pravo žalbe sudiji za izvršenje.
U VIII odeljku Zakona, odnosno čl. 156. do 177. propisan je disciplinski postupak, teži i lakši disciplinski prestupi i mere koje se preduzimaju prema osuđenom, ukoliko krši pravila reda i bezbednosti u zavodu. Propisano je pravo osuđenog na stručnu pravnu pomoć u disciplinskom postupku, kao i pravo na sudsku zaštitu podnošenjem žalbe sudiji za izvršenje na odluku upavnika zavoda o disciplinskom kažnjavanju. Propisani su i slučajevi brisanja disciplinskih mera iz evidencije, ukoliko osuđenom ne bude izrečena nova disciplinska mera u roku od godinu dana od dana izrečene disciplinske mere za lakše prestupe, odnosno u roku od tri godine od dana izrečene disciplinske mere za teže disciplinske prestupe.
U IX odeljku Zakona, odnosno u čl. 178. do 186. propisane su odredbe o otpuštanju osuđenog sa izvršenja kazne zatvora. Predviđeni su slučajevi otpusta zbog isteka kazne, otpuštanje zbog amnestije, pomilovanja i uslovnog otpusta. Posebno je propisan institut prevremenog otpusta osuđenog, tako da direktor Uprave može doneti ovu odluku maksimum 6 meseci pre isteka kazne, ako je lice izdržalo 9/10 kazne zatvora i ostvarilo dobro vladanje i pozitivne rezultate u sprovođenju programa postupanja. Regulisano je sačinjavanje programa pružanja pomoći osuđenom nakon otpusta, koji je sastavni deo programa postupanja. Uvedena je nova odredba o obaveštavanju žrtve krivičnog dela, koja je u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije. Propisano je da zavod obaveštava žrtvu krivičnog dela o otpustu ili bekstvu osuđenog kome je izrečena kazna zatvora zbog krivičnog dela protiv života i tela i protiv polne slobode ili protiv braka i porodice. Obaveštenje se dostavlja žrtvi ukoliko ona to traži i ukoliko procena rizika ukazuje na potrebu preventivne zaštite žrtve.
Četvrta glava Zakona, odnosno čl. 187. do 193, regulišu izvršenje novčane kazne, u skladu sa odredbama Krivičnog zakonika kojima je propisano odmeravanje i izvršenje novčane kazne.
U glavi petoj Zakona, odnosno članu 194, propisano je izvršenje kazne oduzimanja vozačke dozvole.
U glavi šestoj Zakona, odnosno čl. 195. do 201, propisano je izvršenje mere bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi. Određena je nadležnost za upućivanje na izvršenje ove mere, da se mera izvršava u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, a izuzetno u drugoj zdravstvenoj ustanovi, dužnost zdravstvene ustanove da najmanje jedanput godišnje obaveštava sud koji je izrekao meru o zdravstvenom stanju lica. Propisano je da stručni rad u izvršenju ove mere bezbednosti nadzire ministarstvo nadležno za zdravstvo.
U čl. 202. do 204. Zakona propisano je izvršenje mere psihijatrijskog lečenja na slobodi.
U čl. 205. do 207. Zakona regulisano je izvršenje mere bezbednosti obaveznog lečenja narkomana i mere bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara. Propisana je nadležnost za upućivanje na izvršenje, kao i dužnost ustanove u kojoj se mera izvršava da najmanje jednom u šest meseci obaveštavaju sud o izvršenju mere.
U čl. 208. do 209. Zakona propisano je izvršenje mere bezbednosti zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti.
U čl. 210. do 214. Zakona propisano je izvršenje mere zabrane upravljanja motornim vozilom, oduzimanja predmeta, proterivanja stranca iz zemlje i javno objavljivanje presude.
U glavi sedmoj, odnosno u čl. od 215. do 232. Zakona, propisano je izvršenje kazne zatvora izrečene za prekršaj, tako što je određeno da će se primenjivati odredbe Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, ako posebnim zakonom nije drugačije uređeno. Propisano je da osuđeni za prekršaj izvršavaju kaznu zatvora odvojeno od osuđenih za krivična dela, da upućivanje vrši prekršajni sud koji je doneo prvostepenu presudu, kao i postupak odlaganja kazne. Prekid izvršenja kazne zatvora izrečene za prekršaj može trajati najduže deset dana, osim zbog bolesti, kada može trajati do njenog izlečenja. Precizno se definiše kada se kažnjeni otpušta iz zavoda, zbog toga što su u pitanju kratkotrajne kazne zatvora, tako da na otpust nema uticaja činjenica da li istek kazne pada na neradni dan, odnosno na dan praznika. Određeno je da se kažnjeni otpušta onog dana kada mu ističe kazna, bez obzira da li je to radni ili neradni dan.
U osmoj glavi, odnosno članu 233. Zakona, uređeno je izvršenje zaštitnih mera izrečenih za prekršaj, tako što se odredbe ovog zakona kojima se uređuje izvršenje mera bezbednosti izrečenih za krivično delo shodno primenjuju i na izvršenje zaštitnih mera.
U devetoj glavi, odnosno u članu 234. Zakona, propisano je izvršenje zaštitnih mera izrečenih za privredni prestup, tako što se shodno primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuje izvršenje mera bezbednosti, ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.
U desetoj glavi, odnosno čl. 235. do 249. Zakona, preciznije su uređena pitanja statusa pritvorenih lica, u pogledu njihovog smeštaja, položaja, izvođenja iz zavoda i sprovođenja nadležnom organu, primene mera za održavanje reda i bezbednosti, premeštaja kao i njihove pravne zaštite, za koju je nadležan sudija za izvršenje.
U glavi jedanaestoj, odnosno članu 250. Zakona, reguliše se postupak izvršenja oduzimanja imovinske koristi pribavljene krivičnim delom i privrednim prestupom, tako što je propisano da se shodno primenjuju odredbe zakona koji uređuje izvršenje i obezbeđenje. Sredstva ostvarena oduzimanjem imovinske koristi prihod su budžeta Republike Srbije.
U glavi dvanaestoj, odnosno čl. 251. do 269. Zakona, regulišu se radni odnosi u Upravi. Predviđeno je da direktor Uprave odlučuje o pravima i obavezama zaposlenih u Upravi, upravnika i zamenika upravnika, a da upravnik zavoda odlučuje o pravima i obavezama zaposlenih u zavodima, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno. O nekim pravima zaposlenih u zavodu odlučuje ministar nadležan za pravosuđe, u okviru svojih ovlašćenja, na primer o prestanku radnog odnosa pre ispunjenja opštih uslova za odlazak u penziju.
Propisan je poseban postupak prijema u radni odnos, tako da ako se radno mesto ne popuni premeštajem, preuzimanjem ili internim konkursom, Uprava oglašava i sprovodi javni konkurs. Potreba da se na ovaj način definišu uslovi i zasnivanje radnog odnosa proizilazi iz činjenice da obavljanje poslova u Upravi zahteva specifična znanja i sposobnosti i da sprovođenje internog konkursa po opštim propisima nema efekta, jer su radna mesta razvrstana u zvanja koja ne postoje u drugim državnim organima.
Uspostavljena su ograničenja i pooštreni uslovi prijema u radni odnos.
Predviđeno je da se sprovođenje javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u Upravi vrši na osnovu pravilnika koji donosi ministar nadležan za pravosuđe.
Predviđeni su posebni slučajevi prestanka radnog odnosa u Upravi iz razloga što priroda poslova, odnosno rad sa osuđenim licem zahteva da zaposleni imaju kako moralne kvalitete, tako i da sama osuđivanost za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti ili izrečena kazna zatvora od najmanje šest meseci zatvora automatski ima za posledicu prestanak radnog odnosa.
Propisani su i specifični uslovi za pripravnike u službi za obezbeđenje koji se odnose kako na godine života, tako i na posebne psihofizičke sposobnosti koje se ne traže po opštim propisima. Proveru psihofizičke sposobnosti obavlja komisija koju imenuje direktor Uprave.
Pripravnički staž se obavlja u okviru osnovne obuke za pripravnike po programu koji donosi ministar nadležan za pravosuđe.
Takođe, navedene su i odredbe kojima se regulišu uslovi pod kojima pripravnik stiče zvanje iz službe za obezbeđenje i uslovi kad pripravniku prestaje radni odnos ukoliko ne položi stručni ispit ili samovoljno napusti Upravu ili svojom krivicom bude isključen iz obuke.
Zaposleni u Upravi stiču zvanja u zavisnosti od stručne spreme, radnog iskustva, stručnih znanja i osposobljenosti za obavljanje poslova radnog mesta i ocene rada. Potreba da se za obavljanje poslova radnog mesta vrši kontinuirana edukacija, proizilazi iz činjenice da uspešan rad u Upravi zahteva stalnu proveru dostignutog stepena znanja i njegovo usavršavanje kao i motivaciju zaposlenih da polaganjem ispita stiču više zvanje kako bi što bolje obavljali poslove radnog mesta.
Uslove za sticanje i gubitak zvanja propisuje Vlada, zbog toga što su to zvanja koja su različita od zvanja ostalih zaposlenih u državnim organima.
Precizirano je da se stručno usavršavanje, obuka i polaganje stručnih ispita sprovodi na osnovu pravilnika koji donosi ministar nadležan za pravosuđe.
Propisano je da se staž osiguranja sa uvećanim trajanjem može računati direktoru Uprave i zaposlenima, tako da se svakih 12 meseci efektivno provedenih u obavljanju ovih poslova može stepenovati do 16 meseci. Licima kojima se staž osiguranja računa u uvećanom trajanju, koeficijent se srazmerno stepenu uvećanja staža osiguranja uvećava do 30%. Radna mesta na kojima se staž osiguranja može računati sa uvećanim trajanjem sporazumno utvrđuju ministar nadležan za pravosuđe i ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja.
Predviđeno je da se zaposleni koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, upućuju na zdravstvenu kontrolu jednom u tri godine ili ako direktor odluči i ranije. Takođe je predviđena i provera odnosno testiranje na psihoaktivne supstance i alkohol zbog činjenice da postoji opravdana sumnja da ima slučajeva upotrebe psihoaktivnih supstanci i alkohola među zaposlenima, pa je radi otklanjanja ove sumnje precizirano da se odlukom upravnika ova lica mogu uputiti na odgovarajuća testiranja.
Predviđeno je da direktor Uprave može odlučiti da se izvrši provera psihofizičkih sposobnosti zaposlenih u službi za obezbeđenje, zbog činjenice da su to uniformisana i naoružana lica i da je iz tih razloga predviđena mogućnost provere psihofizičkih sposobnosti.
Precizirano je i da proveru psihofizičkih sposobnosti vrši posebna komisija, koju imenuje direktor Uprave.
Propisano je da po potrebi službe licu kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, može rešenjem ministra nadležnog za pravosuđe prestati radni odnos s pravom na starosnu penziju i pre ispunjenja opštih uslova za sticanje prava na starosnu penziju.
Zaposleno lice može, zbog povećanog obima posla ili drugih potreba službe, bez svoje saglasnosti biti privremeno upućeno na odgovarajuće radno mesto u drugu organizacionu jedinicu Uprave, najduže jednu godinu.
Za zaposlenog koji se upućuje na rad u Posebnu pritvorsku jedinicu, sprovodi se interni konkurs. Propise o posebnim uslovima koje treba da ispunjava zaposleni koji se upućuje u Posebnu pritvorsku jedinicu i način njegovog izbora pre upućivanja na rad, donosi ministar nadležan za pravosuđe.
Zaposleno lice koje je upućeno u drugu organizacionu jedinicu, ima pravo na troškove prevoza, smeštaja i ishrane u skladu sa opštim propisima.
Predviđene su teže povrede radnih obaveza i dužnosti, pored težih povreda radnih obaveza i dužnosti predviđenih zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika. Zbog potrebe da se spreči svako neodgovorno ponašanje zaposlenih koje može dovesti do bezbednosnih problema, predviđeno je 16 težih povreda.
Uređen je disciplinski postupak koji je različitih od postupka koji je predviđen Zakonom o državnim službenicima, jer je drugostepeni organ ministar nadležan za pravosuđe. Razlog za ovakvo zakonsko rešenje je u činjenici da ako su u pitanju teži disciplinski prestupi koji su predviđeni Zakonom o izvršenju krivičnih sasnkcija, a u pitanju su uvek povrede vezane za kontakt sa licima lišenim slobode (prijem poklona od lica lišenih slobode, trgovina i razmena robe sa licima lišenim slobode itd.), pa je potrebno u što kraćem roku sprovesti disciplinski postupak.
Posebno se navode i podzakonski akti koje donosi ministar nadležan za pravosuđe, a odnose se na unutrašnje uređenje i sistematizacija radnih mesta u Upravi, uniformu, oznake, svečano odelo, naoružanje, specijalna vozila i drugu opremu u službi za obezbeđenje, stručno usavršavanje zaposlenih, kao i na način obavljanja poslova u službi za obezbeđenje.
U glavi trinaestoj, odnosno u čl. 270. do 277. Zakona, bliže se uređuje interni nadzor u Upravi. Precizira se koje organizacione jedinice u sastavu Uprave obavljaju poslove nadzora i definiše predmet nadzora, izrada zapisnika i izveštaja nakon izvršenog nadzora i pravo upravnika zavoda na prigovor.
U odnosu na važeće zakonsko rešenje, Zakonom se daje veći značaj i uloga ovlašćenim licima za nadzor, tako što u vršenju nadzora mogu pokrenuti disciplinski postupak protiv upravnika pred disciplinskom komisijom Uprave, ukoliko utvrde da postoji povreda radne obaveze, kao i protiv drugog zaposlenog ako već nije u okviru zavoda to učinjeno.
U članu 278. Zakona propisuje se spoljni nadzor nad izvršenjem krivičnih sankcija. Propisano je da Narodna skupština obrazuje Komisiju za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, koja ima pet članova. Uređuje se način rada i ovlašćenja Komisije, tako da ona ima ista ovlašćenja koja u internom nadzoru ima ovlašćeno lice odeljenja za nadzor u Upravi. Uprava se obavezuje da kada Komisija zatraži, a najmanje jednom godišnje dostavlja izveštaj o radu i stanju u oblasti izvršenja krivičnih sankcija Komisiji, radi uvida i kontrole. Komisija o svom radu i stanju u oblasti izvršenja krivičnih sankcija podnosi izveštaj Narodnoj skupštini najmanje jednom godišnje.
U članu 279. Zakona navedeni su i drugi oblici nezavisne spoljne kontrole izvršenja krivičnih sankcija, koju čine Nacionalni mehanizam za prevenciju torture i Zaštitnik građana.
U glavi četrnaestoj, odnosno u čl. 280. i 281. Zakona propisane su kaznene odredbe.
U glavi petnaestoj, odnosno u čl. 282. do 284. Zakona određen je primeren rok za donošenje, odnosno usaglašavanje propisa koji su predviđeni Zakonom, kao i koji postupci, ako su započeti do stupanja na snagu ovog Zakona, će se okončati po odredbama važećeg Zakona o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 72/09 i 31/11). Određeno je stupanje na snagu i početak primene ovog zakona. Predviđeno je da se zakon primenjuje po isteku tri meseca od dana stupanja na snagu, kako bi se u međuvremenu stvorili neophodni uslovi za njegovu primenu, prvenstveno zbog prelaska na novu vrstu sudske zaštite.
ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija propisan je dvostepeni postupak zaštite prava osuđenih lica u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, a obezbeđena je i sudska zaštita pokretanjem upravnog spora.
Osuđeni su upoznati sa svojim pravima i redovno koriste mehanizme zaštite kada su nezadovoljni odlukom kojom im je ograničeno ili povređeno neko pravo utvrđeno Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija. Sistem prituživanja je delotvoran, s obzirom da predviđa kratke rokove za odlučivanje, donošenje obrazložene odluke po pritužbi, odnosno žalbi. Međutim, upravno-sudska zaštita, koja je propisana trenutno važećim Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, ne predstavlja oblik delotvorne sudske zaštite, s obzirom da je u najvećem broju slučajeva ograničena samo na kontrolu zakonitosti donetih upravnih akata.
Dakle, iako je pravni okvir izvršenja krivičnih sankcija u velikoj meri usaglašen sa evropskim standardima, u međuvremenu je došlo do potrebe za uvođenjem novog instituta-sudije za izvršenje krivičnih sankcija. Propisivanjem posebnog sudije za izvršenje uspostaviće se delotvornija sudska zaštita i nadzor sudskog organa nad poštovanjem prava lica lišenih slobode, s obzirom da je reč o specijalizovanim sudijama pri višim sudovima.
Sistem sudskog nadzora nad izvršenjem krivičnih sankcija postoji u većem broju evropskih zemalja.
Sudija za izvršenje se uvodi kako bi se sa strogo administrativnog nadzora nad izvršenjem krivičnih sankcija, prešlo na sudsku kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, s obzirom da uloga suda ne treba da se završi izricanjem sankcije, već i praćenjem njenog izvršenja, Propisano je da će sudija za izvršenje najmanje jednom u svaka četiri meseca obilaziti zavode na teritoriji svoje mesne nadležnosti, razgovarati sa osuđenima i informisati ih o načinima ostvarivanja njihovih prava.
Problem predstavlja i ne postojanje delotvornog sistema koji reguliše zaštitu prava pritvorenih lica po pojedinačnim pritužbama. Novim Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija uvodi se nadležnost sudije za izvršenje i u ovom postupku.
Razlog za donošenje novog Zakona o izvršenju krivičnih sankcija je i odvajanje odredbi koje regulišu izvršenje alternativnih sankcija i mera, u poseban zakon. Donošenjem Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, čije je usvajanje predloženo istovremeno sa Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, posebno će se regulisati ova oblast, zbog značaja izvršenja alternativnih sankcija i u cilju usklađivanja sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti.
2. Cilj koji se postiže
Uvođenjem instituta-sudije za izvršenje uspostavlja se delotvorna sudska zaštita prava lica lišenih slobode, kao i nadzor sudskog organa u postupku izvršenja krivičnih sankcija.
Istovremeno odvajanjem odredbi koje regulišu izvršenje alternativnih sankcija i mera, u poseban zakon, izvršiće se usklađivanje sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti, s obzirom da je u većini razvijenih sistema izvršenja alternativnih sankcija, ova materija predmet posebnog zakona.
Potrebno je obezbediti savremeniji i delotvorniji postupak zaštite prava lica lišenih slobode i izvršenja krivičnih sankcija, koji je u potpunosti usklađen sa međunarodnim standardima.
3. Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema?
Ostvarivanje postavljenih ciljeva nije moguće bez odgovarajućeg zakonskog okvira za čiju izradu je neophodno donošenja novog zakona. Novi zakon je potreban s obzirom na neophodnost izmena određenog broja postojećih zakonskih normi i potrebe usvajanja novih, savremenijih, zakonskih rešenja. Radna grupa za izradu Zakona o izvršenju krivičnih sankcija predložena je od strane Ministra pravde i državne uprave sa zadatkom da predloži izmene koji će u opštem smislu doprineti povećanju efikasnosti u postupku izvršenja krivičnih sankcija. Tokom svog rada radna grupa čiju veliku većinu čine prpropisičari i profesori univirziteta razmotrila je sva moguća rešenja za ostvarivanje postavljenih ciljeva. Razmatrana su zakonska rešenja zemalja- bivših republika SFRJ, kao i važeća međunarodna dokumenta i praksa Evropskog suda za ljudska prava.
Nova zakonska rešenja su u skladu sa savremenim tendencijama koja su u oblasti izvršenja krivičnih sankcija dobila svoju prpropisičnu primenu i potvrdu kroz ostvarivanje dobrih rezultata u većini evropskih zemalja.
4. Zašto je donošenje zakona najbolje rešenje problema?
Tokom rada radna grupa je od terminoloških do suštinskih izmena izvršila intervencije u većem delu teksta važećeg zakona. Pored toga, uveden je novi institut-sudije izvršenja, nova poglavlja, dok su delovi zakona koji se odnose na izvršenje alternativnih sankcija i mera izuzeti. S obzirom da se na taj način više od polovine članova osnovnog teksta zakona menja, odnosno dopunjuje, pristupilo se izradi novog zakona. Ovaj predlog ima za osnov važeći zakon. Kako bi se obezbedila lakša primena novog zakona izvršene su samo neophodne izmene, dok su norme koje nisu stvarale problema u praksi ostale nepromenjene. Zadržana je osnovna struktura postojećeg zakona uz dodavanje novih i brisanje određenih glava zakona.
5. Na koga i kako će uticati predložena rešenja?
Predložena rešenja u predlogu ovog zakona će imati uticaja na sudove, s obzirom da se uvodi sudija za izvršenje pri višim sudovima, kao i na lica lišena slobode kojima će biti omogućena delotvornija zaštita prava tokom izvršenja krivičnih sankcija i mera. Posebne promene će se odnositi na Upravni sud koji je po odredbama važećeg zakona nadležan za sudsku zaštitu, protiv konače odluke kojom je osuđenom tokom izvršenja kazne zatvora ograničeno ili povređeno neko pravo utvrđeno zakonom. Stupanjem na snagu odredbi o sudiji izvršenja, Upravni sud više neće imati ovu nadležnost. Uvođenjem specijalizovanih sudija za izvršenje krivičnih sankcija pri višim sudovima, u skladu sa praksom koja postoji u većini evropskih zemalja, postiže se delotvornija sudska zaštita i kontrola izvršenja krivičnih sankcija, s obzirom da su nadležnosti ovih sudija šire od nadležnosti upravnog suda. Sudija za izvršenje je uveden u Italiji, Portugaliji, Španiji, Francuskoj, Nemačkoj i dr. zemljama u cilju smanjenja stope povrata i rasterećenja zatvorskih kapaciteta. Rezultati nove vrste sudske zaštite prava lica lišenih slobode u ovim zemljama su dali pozitivne efekte. Analizu teksta Predloga Zakona o izvršenju krivičnih sankcija je uradio Savet Evrope, koji je pohvalio propisivanje novog instituta-sudije za izvršenje krivičnih sankcija.
6. Koje troškove će primena Zakona izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima?
Zakon neće izazvati posebne troškove.
7. Da li pozitivne posledice donošenja Zakona opravdavaju troškove njegove primene?
Iz više razloga može se osnovano očekivati da će pozitivni efekti donošenja Zakona opravdati troškove koje će on eventualno stvoriti. Ne radi se pri tome o troškovima prema građanima, već o eventualnim nepredviđenim troškovima, a koji će se rasporediti u okviru odobrenih budžetskih sredstava.
8. Da li se Zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija?
Predlogom Zakona, s obzirom na materiju koju uređuje, ne podstiče se stvaranje novih privrednih subjekata ili tržišna konkurencija.
9. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu?
Radni tekst nacrta Zakona o izvršenju krivičnih sankcija radna grupa je predstavila stručnoj i široj javnosti u decembru mesecu 2012. godine. Posebno treba istaći da su dr Đorđe Ignjatović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dr Nataša Mrvić Petrović, profesor Pravnog fakulteta „UNION“ u Beogradu detaljno obrazložili radnu verziju zakona. Na okruglom stolu su učešće uzeli upravnici kazneno popravnih ustanova, predstavnici sudova, javnih tužilaštava, zamenik Zaštitnika građana, zamenik Pokrajinskog ombudsmana, predstavnici OEBS-a i nevladine organizacije. Zainteresovani subjekti, prvenstveno upravnici kazneno popravnih ustanova su dostavili svoje predloge, koje je radna grupa razmatrala i određene inicijative uvrstila u Nacrt zakona koji je ponovo predstavljen javnosti 14. i 15. maja 2013. godine, na okruglom stolu koji je Ministarstvo pravde i državne uprave organizovalo u saradnji sa Misijom OEBS-a u Republici Srbiji. Ovom prilikom je uvođenje novih instituta i predložena zakonska rešenja izneo dr Milan Škulić, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Određeno je postavljanje teksta radne verzije zakona na sajtu Ministarstva pravde i državne uprave i način dostavljanja primedaba, predloga i sugestija. Radna grupa je ponovo razmotrila date predloge, tako da je ovaj Predlog rezultat sprovedene javne rasprave. Konačna verzija Nacrta zakona je dostavljena Savetu Evrope na ekspertizu. Predlog zakona u obrazloženju sadrži razloge opredeljenja za odgovarajuća rešenja, a nakon što je svaki predlog, sugestija i primedba prethodno razmotrena pri čemu je veliki broj njih i uvažen i unet u predlog zakona.
10. Koje će se mere tokom primene Zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem Zakona namerava?
Sadašnji broj sudija višeg suda, kao i sudijskih pomoćnika i drugog osoblja dovoljan je za primenu novog instituta-sudije za izvršenje krivičnih sankcija. Sudije nadležne za izvršenje krivičnih sankcija biće određene redovnim rasporedom sudija, koji utvrđuje predsednik suda. Za sudije za izvršenje krivičnih sankcija biće organizovana obuka od strane Pravosudne akademije, a u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija obuka zaposlenih u kazneno popravnim ustanovama u vezi sa izmenama postojećih i novim zakonskim rešenjima. Ministarstvo pravde i državne uprave ima dogovorenu saradnju sa Misijom OEBS-a u Republici Srbiji, koja će učesvovati u edukaciji.
SPISAK PODZAKONSKIH PROPISA KOJIMA SE PREDLOG ZAKONA O IZVRŠENjU KRIVIČNIH SANKCIJA IZVRŠAVA I ROKOVI U KOJIMA PROPISI TREBA DA SE DONESU
1. Propis o evidencijama koje se vode u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija (član 9. Predloga zakona). Propis donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
2. Propis koji uređuje rad Centra za obuku u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija (član 17. stav 4. Predloga zakona). Propis donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
3. Propis o osnivanju zavoda za izvršenje krivičnih sankcija i Centra za obuku u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, kojim se određuje vrsta, tip, odeljenja i sedište zavoda, odnosno delatnost i sedište Centra za obuku (član 18. stav 1. Predloga zakona). Propis donosi Vlada, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
4. Propis koji uređuje organizaciju i rad Službe za obuku i upošljavanje (član 23. stav 9. Predloga zakona). Propis donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
5. Propis koji uređuje kućni red zavoda za izvršenje krivičnih sankcija i Specijalne zatvorske bolnice (član 26. stav 3. Predloga zakona). Propis donosi donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
6. Propis o sadržini, izgledu, obrazcu i način vođenja evidencije o izdatim službenim legitimacijama i značkama (član 30. stav 1. Predloga zakona). Propis donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
7. Propis kojim se uređuje upućivanje lica lišenih slobode u zavode (član 49. stav 1. Predloga zakona). Propis donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
8. Propis o postupku upućivanja lica lišenih slobode u zavode za izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji (član 53. stav 4. Predloga zakona). Propis donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
9. Propis koji uređuje tretman, program postupanja, razvrstavanje i naknadno razvrstavanje osuđenih (član 75. stav 6. Predloga zakona). Propis donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
10. Propis koji bliže uređuje ishranu osuđenih (član 83. stav 3. Predloga zakona). Propis donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
11. Propis koji bliže uređuje odeću, obuću, rublje i posteljinu osuđenih (član 84. stav 3. Predloga zakona). Propis donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
12. Propis koji uređuje rad osuđenog (član 112. Predloga zakona). Propis donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
13. Propis koji uređuje rad odeljenja za odvikavanje od psihopropisivnih supstanci i sprovođenju programa odvikavanja od prihopropisivnih supstanci (član 114. stav 9. Predloga zakona). Propis donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
14. Propis kojim se uređuje obrazovanje osuđenih (član 124. stav 2. Predloga zakona).
Propis sporazumno donose ministar nadležan za poslove pravosuđa i ministar nadležan za obrazovanje, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
15. Propis kojim se uređuju mere za održavanje reda i bezbednosti u zavodima (član 155. stav 1. Predloga zakona). Propis donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
16. Propis kojim se bliže uređuje disciplinski postupak, utvrđivanje disciplinske odgovornosti i izricanje disciplinskih mera (član 176. stav 1. Predloga zakona). Propis donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
17. Propis kojim se uređuje način sprovođenja javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija (član 253. stav 9. Predloga zakona). Propis donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
18. Propis o programu pripravničke obuke u službi za obezbeđenje (član 256. stav 2. Predloga zakona). Propis donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
19. Propis kojim se propisuju zvanja zaposlenih u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija (član 258. stav 2. Predloga zakona). Propis donosi Vlada, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
20. Propis o sprovođenju stručnog usavršavanja, obuke, polaganja ispita za zvanja radi obavljanja poslova u službi i izgledu i sadržaju obrascu uverenja o položenom ispitu (član 258. st. 3. i 8. Predloga zakona). Propis donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
21. Propis o visini koeficijenata za obračun i isplatu plata u Upravi (član 262. stav 1. Predloga zakona). Propis donosi Vlada, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
22. Propis kojim se utvrđuju radna mesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (član 262. stav 4. Predloga zakona). Propis sporazumno utvrđuju ministar nadležan za poslove pravosuđa i ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja;
23. Propis kojim se uređuju posebni uslovi koje treba da ispunjava zaposleni koji se upućuje u Posebnu pritvorsku jedinicu i način njegovog izbora pre upućivanja na rad (član 265. stav 4. Predloga zakona). Propis donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
24. Propis o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija (član 269. tačka 1) Predloga zakona). Propis donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
25. Propis koji propisuje uniformu, oznake, svečano odelo, naoružanje, specijalna vozila i drugu opremu u službi za obezbeđenje (član 269. tačka 2) Predloga zakona). Propis donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
26. Propis o stručnom usavršavanju, obuci i ispitima u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, program i način polaganja stručnog ispita i stručnog usavršavanja, sadržaj i vođenje evidencija o stručnim ispitima i stručnom usavršavanju, položenim stručnim ispitima i obavljenom stručnom usavršavanju i izdatim uverenjima o položenim stručnim ispitima (član 269. tačka 3 Predloga zakona). Propis donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
27. Propis o načinu obavljanja poslova u službi za obezbeđenje (član 269. tačka 4) Predloga zakona). Propis donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu;
28. Propis koji bliže uređuje nadzor nad radom zavoda (član 277. Predloga zakona). Propis donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa, u roku od šest meseci od dana stupanja zakona na snagu.