Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Ko sme da izriče novčane kazne?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 105, maj 2023. god. Konkretan povod za pisanje navedenog komentara bilo je nešto što sam već razmatrao ranije u tekstu „Ko ima ovlašćenje za izricanje sankcija?“, koji je prvobitno objavljen u časopisu “Advokatska Kancelarija”, broj 62, oktobar 2019. god. Ali, ono što je problematično ne da nije popravljeno, već se uočena nepravilnost širi.
U tekstu „Kakve to kazne izriče Komisija za hartije od vrednosti?“ sam objasnio kako i čime su propisane kazne o kojima je reč, te kako se izriču. Inače, sve ograde i napomene date na početku tog komentara važe i ovde.
U komentaru „Zašto Komisija za hartije od vrednosti ne sme da izriče kazne?“ sam analizirao zašto Komisija ne sme da izriče bilo kakve sankcije. A pozadinu svega sam pokušao da razmotrim u „Zašto Komisija za hartije od vrednosti izriče kazne iako ne sme?“.
Ovde ću se pozabaviti tzv. administrativnim sankcijama.
1. Šta uopšte predstavlja administrativna sankcija?
Da pokušam da analiziram novčane kazne koje izriče Komisija za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija).
Naime, stavom 1, člana 1. Pravilnika o novčanim kaznama („Sl. glasnik RS”, br. 77/2022) – u daljem tekstu: Pravilnik, precizirano da Komisija, izriče novčanu kaznu kao administrativnu sankciju, a što je predviđeno članom 374. Zakona o tržištu kapitala („Službeni glasnik RS”, broj 129/2021) – u daljem tektu: Zakon.
U tekstu „Kakve to kazne izriče Komisija za hartije od vrednosti?“ sam naveo da je reč o kaznama predviđenim čl. 374., 377. i 406-411. Zakona.
Ali, bitnije od toga čime su propisane, je pitanje, kakve su to sankcije, o kakvim kaznenim delima i kakvoj vrsti postupka je reč?
Kakav postupak se sprovodi u ovim slučajevima? Nije u pitanju upravni postupak, koji se vodi po Zakonu o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016 i i 95/2018-aut.tumačenje) – u daljem tekstu: ZUP, jer kako se ne rešava o pravima, obavezama i pravnim interesima lica, već govori o kažnjavanju jer se pominju kazne (novčane), odnosno izricanju sankcije za neku vrstu delikta, reč je, o nekoj vrsti kaznenog postupka. Postupak kontrole i sprovođenja mera možda jeste upravni postupak po svojoj prirodi (primenjuju se ta načela) ali postupak kažnjvanja to svakako ne može to biti.
Da definišemo, a bez prevelikog zalaženja u teoriju, par pojmova koji će nam ovde pomoći.
Šta je delikt? U osnovnom značenju delikt je protivpravno ponašanje, odnosno postupanje protiv zakona (prestup, zločin, eskces, prekršaj), odosno svaka kažnjiva radnja. U užem značenju delikt je pojam koji se odnosi na sva postupanja koja imaju karakter kažnjive radnje a posebno na prekršaje, privredne prestupe i krivična dela. Po širem shvatanju u delikte se uključuju i neprilagođena i asocijalna ponašanja. U smislu naknade štete to je protivpravno štetno ponašanje (kojim je izazvana neka šteta).
Šta su kazne? Kazne su vrsta sankcija. Sankcija je reakcija društva na način ponašanja, koji se time odobrava (pozitivna sankcija) ili ne odobrava (negativna sankcija). U pravu, termin sankcija označava deo pravne norme. Uslov za primenu sankcije uvek mora biti predviđen, kao ponašanje suprotno onom koje je u dispoziciji pravne norme predviđeno kao obavezno. Ta radnja (ponašanje suprotno propisanom) može biti pozitivna (činjenje) ili negativna (nečinjenje).
Da bi bilo jasnije kakav problem postoji u vezi sa gore navedenim članovima Zakona i Pravilnika, navešću neke odredbe propisa kojima je regulisana kaznena materija kod nas.
Zakonik o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 i 35/2019, 27/2021-OUS i 62/2021-OUS), u članu 12. govori o ovlašćenju za izricanje krivičnih sankcija i kaže da krivičnu sankciju učiniocu krivičnog dela može izreći samo nadležni sud u krivičnom postupku koji je pokrenut i sproveden u skladu sa ovim zakonikom. A navedeno se odnosi i na pravna lica kao učinioce krivičnih dela u skladu sa Zakonom o odgovornosti pravnih lica za krivična („Sl. glasnik RS“, broj 97/2008). Inače, šta je krivično delo definiše Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), koji u članu 14. kaže da je krivično delo je ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno.
Zakon o privrednim prestupima („Sl. list SFRJ“, br. 4/1977, 36/1977, 14/1985, 10/1986, 74/1987, 57/1989, 3/1990, „Sl. list SRJ”, br. 27/1992, 16/1993, 31/1993, 41/1993, 50/1993, 24/1994, 28/1996, 64/2001 i „Sl. glasnik RS“, br. 101/2005), u članu 49. kaže da novčanu kaznu, uslovnu osudu i zaštitne mere za učinjeni privredni prestup može izreći samo nadležni sud u postupku koji je pokrenut i sproveden po ovom zakonu.
Zakon o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon, 91/2019 i 112/2022-OUS) u daljem tekstu: ZOP, u članu 2. određuje pojam prekršaja i kaže da je prekršaj protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija. A u članu 87. koji govori o zakonitost u izricanju sankcija, ZOP kaže da prekršajnu sankciju može izreći samo nadležni sud koji vodi prekršajni postupak po ovom zakonu a izuzetno i ovlašćeni organ (organi uprave, inspektori i sl.), odnosno ovlašćeno lice i to prekršajnim nalogom. Ali, kazne prekršajnim nalogom u skladu sa članom 168. ZOP mogu se izreći jedino kada je predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu. U slučajevima koje analiziram, propisane su novčane kazne u određenom rasponu.
ZOP članom 100. predviđa organe nadležne za vođenje postupka, pa kaže da prekršajni postupak u prvom stepenu vode prekršajni sudovi, a postupak po žalbama na odluke prekršajnih sudova i komisije vodi drugostepeni prekršajni sud.
2. Za kakva dela se izriču ove kazne?
Ono što zbunjuje je sledeće. Zakon u delu „XVII. KAZNENE ODREDBE“, ima odseke „1. KRIVIČNA DELA“ (čl. 402-404.) i „2. PRIVREDNI PRESTUPI“ (član 405). A odsek „3. NOVČANE KAZNE“ govori o kažnjavanju ali ne kaže o kavim delima je reč. Za kakva dela se izriču kazne predviđene čl. 406-411. Zakona? Da li je reč o krivičnim delima, privrednim prestupima ili prekršajima? To nije jasno. Najviše liči da je reč o prekršajima, jer krivična dela i privredni prestupi su posebno označeni, ali…
Obično se svakim propisom kojim se reguliše određena oblast predvide kazne za ponašanja suprotno odredbama tog propisa (za povrede obaveza i sl.) i jasno se označi da li je to krivično delo, privredni prestup ili prekršaj, jer to direktno određuje nadležnost za postupanje.
Kako god, čak i da je reč o upravnom a ne kaznenom postupku, kažnjavanje u istom preduzima se samo radi omogućavanja vođenja postupka, (održavanje reda, pristupanje svedoka i sl.), odnosno u postupku izvršenja koji sprovode organi uprave. Čak novčane kazne za prekršaje predviđene ZUP (deo deveti „KAZNENE ODREDBE“ – Prekršajna odgovornost, čl. 207., 208.), takođe izriče sud.
Dakle, o čemu pričamo ovde? Kako Komisija kažnjava? U kom postupku, po kojim pravilima, na osnovu kog ovlašćenja? Kakav je to kazneni postupak koji sprovodi?
Sve su to pitanja bez odgovora, zato se moraju pročitati i povezani tekstovi koji slede.
3. Umesto zaključka
Nadam se da i ovo pojašnjava zašto smatram da ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. I zašto me sve zajedno podseća na ono što sam slikovito opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
