Šta potpada pod porez na imovinu?

Povod za pisanje ovog i povezanog komentara „Ko plaća porez na ono što je u javnoj svojini?“ je nešto što su mediji preneli u vezi situacije sa prinudinim iseljenjem Muzeja automobila iz prostora „Moderne garaže“ u Beogradu. Neću se baviti time kako je i zašto došlo do toga muzej bude iseljen, o tome se već mnogo pričalo, već nečim drugim što mi je „zaparalo uši“.

Po izjavi naslednika bivših vlasnika kojima je objekat vraćen u postupku restitucije oni su plaćali porez na imovinu na taj objekat godinama, iako nije bio u njihovom posedu. Evo šta u izjavi kaže jedan od naslednika (citat): „[…] Od 2017. go­di­ne, ka­da je re­še­nje o vra­ća­nju Mo­der­ne ga­ra­že na­ma po­sta­lo pra­vo­sna­žno, pla­ća­mo ogro­man po­rez na imo­vi­nu. […]  Tra­ži­li smo da nas grad oslo­bo­di plaćanja po­re­za na imo­vi­nu jer je Mo­der­na ga­ra­ža ko­ri­šće­na za neprofit­nu de­lat­nost, ali ni to se ni­je de­si­lo […]”.

I sad se postavlja pitanje, ko je trebalo da plaća porez na imovinu na navedeni objekat u proteklom periodu?

Ovde ću se pozabaviti osnovnim pitanjima. Navešću samo ono što će dati odgovore na pitanja kojima se bavim u ovom i povezanom komentaru, tako da se neću baviti drugim stvarima u vezi poreza na imovinu (poreskom osnovicom npr.).

Napomena pre analize. Sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica te rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, o tome šta predstavlja izneto, itd.), važe i ovde. Svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti).

1. Šta je predmet oporezivanja porezom na imovinu?

Prema članu 2. Zakona o porezima na imovinu (“Sl. glasnik RS”, br. 26/2001, 45/2002-SUS, 80/2002, 80/2002-dr.zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012-OUS, 47/2013, 68/2014-dr.zakon, 95/2018, 99/2018-OUS, 86/2019, 144/2020, 118/2021, 138/2022 i 92/2023)- u daljem tekstu: ZPI, porez na imovinu plaća se na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije (u daljem tesktu: RS), i to na:

1) pravo svojine, odnosno na pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari;

2) pravo zakupa, odnosno korišćenja, stana ili kuće za stanovanje, konstituisano u korist fizičkog lica;

3) pravo korišćenja građevinskog zemljišta površine preko 10 ari, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni režim građevinskog zemljišta;

4) pravo korišćenja nepokretnosti u javnoj svojini od strane imaoca prava korišćenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina;

5) korišćenje nepokretnosti u javnoj svojini od strane korisnika nepokretnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina;

6) državinu nepokretnosti na kojoj imalac prava svojine nije poznat ili nije određen;

7) državinu nepokretnosti u javnoj svojini, bez pravnog osnova;

8) državinu i korišćenje nepokretnosti po osnovu ugovora o finansijskom lizingu.

Nepokretnostima se smatraju: zemljište (građevinsko, poljoprivredno, šumsko i drugo) i objekti (stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi, nadzemni i podzemni građevinski objekti, odnosno njihovi delovi).

Ovde je važno da član 2a ZPI predviđa da, kad na nepokretnosti, pored prava svojine, postoji neko od prava, odnosno korišćenje ili državina, iz člana 2. stav 1. tač. 2) do 5) i tač. 7) i 8) ovog zakona, odnosno u slučaju iz tačke 6) tog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, odnosno na korišćenje ili državinu, a ne na pravo svojine. A kad na nepokretnosti, pored prava, odnosno korišćenja iz člana 2. stav 1. tač. 2) do 5) i tačka 8) ovog zakona, postoji i državina iz tačke 7) tog stava, porez na imovinu plaća se na državinu, a ne na pravo, odnosno na korišćenje iz tač. 2) do 5) i tačke 8) ovog zakona.

Dakle, generalno, porez na imovinu za predmetni objekat se plaća.

2. Kad nastaje i kad prestaje obaveza kod poreza na imovinu?

Članom 10. ZPI propisano je da obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana: danom sticanja prava na koje se porez na imovinu plaća, danom uspostavljanja državine kad se porez plaća na državinu, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.

A po članu 10a ZPI, obaveza po osnovu poreza na imovinu prestaje najranijim od sledećih dana: danom kojim poreskom obvezniku prestaje pravo, državina ili korišćenje na nepokretnosti, danom prestanka postojanja nepokretnosti, danom početka primene zakona u skladu sa kojim je pravo, državina ili korišćenje prestalo biti predmet oporezivanja, danom kojim na nepokretnosti na koju se porez plaća na pravo svojine drugo lice stekne pravo, državinu ili korišćenje.

3. Umesto zaključka (koji sledi)

Ovde sam otvorio temu, a u komentaru Ko plaća porez na ono što je u javnoj svojini?“ daću odgovore na pitanja ko je obveznik poreza na imovinu, koje nepokretnosti su u javnoj svojini, kao i na glavno pitanje ko je trebalo da plaća porez na predmetni objekat?

Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.