Zakon o tržišnom nadzoru (u daljem tekstu: zakon) objavljen je u „Sl. glasniku RS“, br. 92/2011 i primenjuje se od 15. decembra 2011. god.
1. Predmet i cilj zakona, osnovni pojmovi
Ovim zakonom uređuje se oblast tržišnog nadzora koju vrše nadležni organi tržišnog nadzora u propisanom delokrugu, opšta pravila za sprovođenje aktivnosti i preduzimanje mera tržišnog nadzora, saradnja organa tržišnog nadzora i carinskog organa, razmena informacija i komunikacija sa zainteresovanim stranama, opšta načela za primenu znaka usaglašenosti, planiranje i praćenje aktivnosti tržišnog nadzora i koordinacija u toj oblasti.
Cilj ovog zakona je da se obezbedi korišćenje proizvoda koji ispunjavaju propisane zahteve u pogledu bezbednosti i zaštite života i zdravlja ljudi, zaštite potrošača, zaštite imovine, životne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu i drugih aspekata javnog interesa, kao i da se omogući slobodan promet robe bez nepotrebnih ograničenja.
Zakon se primenjuje na proizvode obuhvaćene sledećim propisima, osim ako ti propisi sadrže odredbe kojima se uređuje sprovođenje aktivnosti i preduzimanje mera tržišnog nadzora sa istim ciljem, i to:
1) tehničkim propisima donetim na osnovu zakona kojim se uređuju tehnički zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti, harmonizovanim sa propisima Evropske unije;
2) posebnim zakonima i propisima donetim na osnovu tih zakona, kojima se uređuju zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti, a koji su harmonizovani sa odgovarajućim propisima Evropske unije i drugim propisima kojima se uređuju tehnički i drugi zahtevi za proizvode, način rukovanja i upotrebe proizvoda prema njihovoj nameni i način održavanja.
Primena ovog zakona ne isključuje primenu drugih, konkretnijih mera propisanih zakonom kojim se uređuje opšta bezbednost proizvoda, odnosno propisa kojima se uređuje inspekcijski nadzor u odgovarajućoj oblasti, dok se na pitanja postupka tržišnog nadzora koja nisu posebno uređena ovim zakonom, shodno primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak i odgovarajuće odredbe zakona kojima se uređuje položaj organa državne uprave, organizacija i regulatornih tela.
Tržišni nadzor, u smislu člana 5. zakona, predstavlja aktivnosti koje sprovede i mere koje preduzimaju organi tržišnog nadzora da bi se obezbedila usaglašenost proizvoda sa zahtevima koji su uređeni propisima i da bi se osiguralo da proizvodi ne ugrožavaju zdravlje, bezbednost i druge aspekte zaštite javnog interesa.
Isporuka na tržište, je svako dostavljanje proizvoda za distribuciju, potrošnju ili korišćenje na tržištu Republike Srbije u okviru obavljanja privredne delatnosti, sa ili bez naknade, dok stavljanje na tržište predstavlja prvu isporuku proizvoda na tržište Republike Srbije. Stavljanje robe u slobodan promet je postupak u skladu sa zakonom koji uređuje carinski postupak;
Povlačenje je svaka mera koja ima za cilj da spreči da se proizvod u lancu isporuke isporuči na tržištu, a opoziv je svaka mera koja ima za cilj da postigne vraćanje proizvoda koji je već isporučen krajnjem korisniku;
2. Organi i opšta pravila tržišnog nadzora
Organ tržišnog nadzora, u smislu zakona, je organ državne uprave nadležan za vršenje tržišnog nadzora na teritoriji Republike Srbije, i to ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede; ministarstvo nadležno za životnu sredinu, rudarstvo, građevinarstvo i prostorno planiranje; ministarstvo nadležno za poslove rada; ministarstvo nadležno za poslove zdravlja; ministarstvo nadležno za infrastrukturu i energetiku; ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija; ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove; ministarstvo nadležno za metrologiju, kao i drugi organ, organizacija odnosno nezavisno regulatorno telo koje sprovodi aktivnosti, odnosno preduzima mere tržišnog nadzora;
U članu 6. zakona dati su organi tržišnog nadzora i oblast nadzora koju pokrivaju. Nadležni organ tržišnog nadzora sprovodi aktivnosti, odnosno preduzima mere u skladu sa propisima i opštim pravilima tržišnog nadzora, u odgovarajućem obimu u skladu sa programom tržišnog nadzora, a u saradnji sa drugim nadležnim organima.
Tržišnim nadzorom obezbeđuje se da proizvodi koji, i pored toga što su pravilno instalirani i održavani i što se koriste, u skladu sa njihovom namenom i pod predvidivim uslovima, mogu da ugroze zdravlje i bezbednost korisnika ili koji na neki drugi način ne ispunjavaju propisane zahteve, budu opozvani, povučeni ili da budu primenjene druge mere ograničenja, kao i da javnost i nadležni organi budu o tome obavešteni.
Organi tržišnog nadzora, u okviru programa tržišnog nadzora, obezbeđuju mogućnost preduzimanja efikasnih mera tržišnog nadzora, kao i praćenje efekata tih mera i rezultata programskih aktivnosti.
Organi tržišnog nadzora imaju obavezu (član 8. zakona) da o oblastima nadzora za koje su nadležni, obaveštavaju ministarstvo nadležno za poslove trgovine (u daljem tekstu: Ministarstvo), koje dalje obezbeđuje da javnost bude obaveštena o postojanju, oblasti nadzora i identitetu organa tržišnog nadzora, i kako se može stupiti u kontakt sa tim organima.
Obaveze organa tržišnog nadzora propisane su članom 9. zakona:
– međusobno sarađuju uz primenu odgovarajućih mehanizama komunikacije i koordinacije;
– razmatraju i postupaju po pritužbama i pripremaju izveštaje o pitanjima u vezi sa rizicima koji proističu iz proizvoda na koje se ovaj zakon odnosi;
– nadziru nesreće i oštećenja zdravlja za koje se sumnja da su izazvane tim proizvodima;
– proveravaju preduzimanje korektivnih radnji;
– prate naučna i tehnička saznanja u vezi sa bezbednošću proizvoda.
Organi tržišnog nadzora vrše svoja ovlašćenja u skladu sa načelom srazmernosti, i to nezavisno, nepristrasno i objektivno. Organi tržišnog nadzora se pridržavaju pravila poverljivosti shodno propisima koji uređuju poslovnu tajnu i zaštitu podataka o ličnosti, pod uslovom da se sve relevantne informacije učine dostupnim javnosti u punoj meri neophodnoj da se zaštite interesi korisnika.
Organi tržišnog nadzora izrađuju, donose i sprovode svoj godišnji program tržišnog nadzora u skladu sa opštim programom tržišnog nadzora i najmanje jednom godišnje ocenjuju rezultate sprovedenih aktivnosti i preduzetih mera tržišnog nadzora, te o tome obaveštavaju druge nadležne organe i javnost putem elektronskih komunikacija, na veb stranici i drugim sredstvima, kada je to prikladno.
Prema članu 10. zakona, organi tržišnog nadzora mogu da:
– vrše odgovarajuće provere karakteristika proizvoda (provera dokumenata, fizičke i laboratorijske provere i sl.);
– zahtevaju od privrednih subjekata da im učine dostupnom dokumentaciju i informacije koje su im potrebne, uključujući i ulazak u poslovne prostorije privrednih subjekata i uzimanje potrebnih uzoraka proizvoda;
– odrede uništenje proizvoda koji predstavljaju ozbiljan rizik ili da odrede način na koji će se ti proizvodi učiniti neupotrebljivim;
– od privrednog subjekta zahtevaju da im stavi na uvid izveštaj o ispitivanju, odnosno ispravu o usaglašenosti;
– preduzimaju odgovarajuće mere kako bi u najkraćem roku obavestili korisnike na celoj teritoriji tokom odgovarajućeg vremenskog perioda o potencijalnim rizicima koje su identifikovali;
– sarađuju sa privrednim subjektima u radnjama kojima se sprečavaju ili smanjuju rizici izazvani proizvodima koje su ti privredni subjekti isporučili.
Od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, ukoliko organ tržišnog nadzora odredi povlačenje, odnosno opoziv proizvod koji je proizveden u državi članici Evropske unije, može o tome obavestiti odgovarajućeg privrednog subjekta na adresi navedenoj na proizvodu ili u dokumentaciji koja prati taj proizvod.
Troškove provere i ispitivanja usaglašenosti proizvoda, kao i druge troškove koji nastanu u postupku preduzimanja mera tržišnog nadzora iz delokruga nadležnih organa tržišnog nadzora, snosi privredni subjekt, ako se utvrdi da proizvod nije usaglašen sa propisanim zahtevima.
3. Postupanje sa proizvodima koji predstavljaju ozbiljan rizik
Organi tržišnog nadzora su dužni da sprovedu aktivnosti i preduzmu mere da bi obezbedili da proizvodi koji predstavljaju ozbiljan rizik, uključujući ozbiljan rizik čije posledice nisu trenutne i koje zahtevaju hitno postupanje, budu opozvani od korisnika, povučeni sa tržišta, odnosno da se zabrani njihova isporuka na tržište i da o tome, bez odlaganja, bude obavešteno Ministarstvo sistemom brze razmene informacija. Od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, Ministarstvo obaveštava Evropsku komisiju o preduzetim merama.
Mera tržišnog nadzora koju organi tržišnog nadzora određuju u slučaju kada proizvod predstavlja ozbiljan rizik zasniva se na odgovarajućoj proceni rizika koja uzima u obzir prirodu potencijalne opasnosti i verovatnoću da će do nje doći. Mogućnost postizanja viših nivoa bezbednosti ili dostupnost drugih proizvoda koji predstavljaju manji stepen rizika ne može da bude osnov da se smatra da proizvod predstavlja ozbiljan rizik.
Restriktivne mere koje preduzimaju organi tržišnog nadzora, propisane su članom 14. zakona, kao i postupak kod njihovog preduzimanja (donošenje odluke, pravo žalbe itd). U tom smislu, organi tržišnog nadzora primenom načela srazmernosti mere uz pozvanje na odgovarajući pravni osnov, odlučuju o preduzimanju mere zabrane stavljanja proizvoda na tržište ili ograničenju isporuke proizvoda na tržište, određuju preduzimanje mere povlačenja proizvoda sa tržišta, odnosno opoziv od korisnika.
4. Razmena informacija
Razmena informacija primenom sistema brze razmene informacija (RAPEX), propisana članom 15. zakona, počeće da se primenjuje od dana pristupanja Republike Srbije sistemu RAPEX. Tako, ako organi tržišnog nadzora preduzimaju ili nameravaju da preduzmu meru i smatraju da su razlozi za preduzimanje mere ili njeni efekti van teritorije Republike Srbije, Ministarstvo će odmah obavestiti Evropsku komisiju, kao i o izmenama ili ukidanju te mere. Do pristupanja Republike Srbije sistemu RAPEX, na razmenu informacija između organa tržišnog nadzora i carinskog organa u Republici Srbiji, primenjuju se odredbe zakona koje se odnose na razmenu informacija između tih organa, odnosno odredbe zakona kojim se uređuje opšta bezbednost proizvoda.
Prema članu 16. zakona Ministarstvo razvija i održava opšti sistem za arhiviranje i razmenu informacija, koristeći elektronska sredstva, za pitanja koja se odnose na aktivnosti tržišnog nadzora, programe i informacije u vezi sa neusaglašenostima proizvoda sa propisanim zahtevima, koji na odgovarajući način podržava obaveštenja i informacije koje se prenose. Od dana pristupanja Republike Srbije sistemu RAPEX Ministarstvo će dostavljati Evropskoj komisiji informacije kojima raspolaže, a posebno o prepoznavanju rizika, rezultatima izvršenih ispitivanja, privremenim restriktivnim merama koje su preduzete, ostvarenom kontaktu sa privrednim subjektima na koje se te mere odnose, kao i o razlozima za preduzimanje mere ili o razlozima zbog kojih mera nije preduzeta.
Principi saradnje Republike Srbije u oblasti tržišnog nadzora sa državama članicama Evropske unije i drugim državama i sa Evropskom komisijom, propisani članom 17. zakona, važe od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
5. Kontrola proizvoda koji ulaze na tržište
Carinski organ u okviru svojih ovlašćenja, u saradnji sa organom tržišnog nadzora, sprovodi kontrolu proizvoda koji ulaze na tržište Republike Srbije, koju primenjuje u odgovarajućem obimu u odnosu na određeni proizvod, a koji predstavlja visok nivo rizika za zdravlje i bezbednost korisnika i druge vidove javnog interesa, zbog čega postoji potreba preduzimanja efikasnih mera pre nego što taj proizvod uđe na tržište Republike Srbije.
Na osnovu informacija o proizvodu, proceni rizika, stepenu rizika i verovatnoći nastupanja štetnih posledica izazvanih tim rizikom i drugih informacija dobijenih od organa tržišnog nadzora, carinski organ je dužan da vrši pregled proizvoda, pre nego što se taj proizvod pusti u slobodan promet i da u vršenju tih dužnosti sarađuje sa organima tržišnog nadzora i razmenjuje informacije koje su od značaja za obavljanje tog nadzora.
Carinski organ je dužan da prekine carinski postupak i zadrži puštanje proizvoda u slobodan promet kada proverama dođe do sledećih nalaza:
1) da proizvod pokazuje karakteristike zbog kojih se osnovano veruje da, pod uslovom da se pravilno instalira, održava i koristi, predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje, bezbednost, životnu sredinu ili drugi aspekt javnog interesa;
2) da proizvod ne prati pisana niti elektronska dokumentacija, odnosno da ista nije u skladu sa propisima ili nije označen propisanim znakom usaglašenosti u skladu sa tim propisima;
3) da je na proizvod stavljen znak usaglašenosti na pogrešan ili obmanjujući način.
U navedenim slučajevima, carinski organ o tome odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od ulaska proizvoda na carinsko područje Republike Srbije, obaveštava organ tržišnog nadzora.Saradnja između carinskog organa i organa tržišnog nadzora je propisana kao imperativ, članom 22. zakona.
Proizvod čije je puštanje zadržao carinski organ, pušta se u slobodan promet pod uslovom da su ispunjeni svi drugi zahtevi i formalnosti u vezi sa tim puštanjem, ako:
– carinski organ ne bude propisno obavešten, o