Umanjenje neto prihoda lica u javnom sektoru ili “Solidarni porez”
Predmet zakona
Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru (u daljem tesktu: zakon) ili kako ga kolokvijalno nazivaju Zakon o solidarnom porezu, objavljen je u „Sl. glasniku RS“, br. 108/2013, stupio je na snagu 7. decembra 2013. god. a primenjuje se na sve isplate počev od 1. januara 2014. god.
Na početku, reći ćemo da se ne radi ni o kakvom porezu već o tehničkom umanjenju primanja nakon obračuna. Ovim zakonom uređuje se umanjenje neto zarade i neto drugih primanja zaposlenih, odnosno angažovanih lica u javnom sektoru Republike Srbije. Radi se ustvari o povraćaju u budžet sredstva koja se iz njega iz njega direktno ili indirektno isplaćuju, odnosno o nekoj vrsti kvazioporezivanja kod javnih preduzeća koja svoj prihod ostvaruju na tržištu.
Javni sektor Republike Srbije u smislu ovog zakona čine:
– direktni i indirektni budžetski korisnici Republike Srbije, autonomne pokrajine i lokalne samouprave,
– Narodna banka Srbije,
– sva pravna lica i subjekti čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno lokalna samouprava ili su pod kontrolom države, autonomne pokrajine i lokalne samouprave, kao što su: javne agencije, uključujući sve regulatorne i nadzorne institucije, komisije, zavode, fondove, savete i druge subjekte, svi organi i organizacije koji su osnovani zakonom, javna preduzeća i subjekti čiji je osnivač javno preduzeće,.
Zakonom je međutim predviđen izuzetak od primene, za privredna društva koja spadaju u javni sektor a koja istovremeno ispunjavaju sledeće uslove:
1) da od 1. januara 2010. godine nisu primila nijedan vid državne pomoći;
2) da u poslednjih pet godišnjih finansijskih izveštaja nisu iskazala gubitak;
3) da posluju u uslovima tržišne konkurencije sa privrednim društvima koja nisu u javnom sektoru Republike Srbije.
Ovime su direktno od umanjenja zarada izuzete najprofitabilnije organizacije kojima je dato da obavljaju neku javnu delatnost naplaćujući prihode od privatnog sektora.
Zaposleni, odnosno radno angažovani u javnom sektoru je lice koje je kod isplatioca prihoda svrstanog u javni sektor zasnovalo radni odnos, obavlja privremene i povremene poslove u skladu sa zakonom koji uređuje rad ili prima ugovorenu naknadu za rad na osnovu ugovora o delu, ugovora o dopunskom radu, ugovora o autorskom delu i slično, kao i postavljeno, imenovano, odnosno izabrano lice kod isplatioca prihoda. Ovde vidimo da se ne pravi nikakva razlika između lica koja su po bilo osnovu kom angažovana od strane isplatioca koji se svrstava u javni sektor.
Zarada zaposlenog u javnom sektoru obuhvata: zaradu, odnosno platu i naknadu zarade, osim za zaposlenog u javnom sektoru koji je upućen u inostranstvo radi obavljanja poslova za pravna lica – rezidente Republike za kojeg je zarada isplaćeni novčani iznos za izvršeni rad. Neto zarada zaposlenog u javnom sektoru je mesečni iznos zarade umanjene za porez na zarade obračunat u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju iz zarade. Drugo primanje zaposlenog u javnom sektoru je svaki prihod koji ostvaruje zaposleni u javnom sektoru od isplatioca prihoda kao ugovorenu naknadu za rad finansiranu iz sredstava tog isplatioca prihoda ili drugog lica iz javnog sektora, a koji se ne smatra zaradom u skladu sa ovim zakonom. Neto drugo primanje zaposlenog u javnom sektoru je iznos drugog primanja umanjenog za porez obračunat u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana i pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Neto prihod zaposlenog u javnom sektoru je zbir neto zarade i neto drugog primanja ostvaren kod svih isplatilaca prihoda a umanjeni neto prihod zaposlenog u javnom sektoru je neto prihod pomnožen koeficijentima za umanjivanje propisanim ovim zakonom, na sledeći način:
1) neto prihod koji nije veći od 60.000 dinara mesečno množi se koeficijentom 1;
2) neto prihod veći od 60.000 dinara mesečno a koji nije veći od 100.000 dinara mesečno, množi se koeficijentom 1 koji se primenjuje na iznos koji nije veći od 60.000 dinara mesečno i koeficijentom 0,8 koji se primenjuje na iznos neto prihoda koji je veći od 60.000 dinara do iznosa koji nije veći od 100.000 dinara mesečno;
3) neto prihod veći od 100.000 dinara mesečno množi se koeficijentom 1 na iznos koji nije veći od 60.000 dinara mesečno, koeficijentom 0,8 koji se primenjuje na iznos neto prihoda koji je veći od 60.000 dinara do iznosa neto prihoda koji nije veći od 100.000 dinara mesečno i koeficijentom 0,75 koji se primenjuje na iznos neto prihoda preko 100.000 dinara mesečno.
Konkretno za primanja između 60.000 i 100.000 dinara mesečno umanjenje je 20% na iznos preko 60.000 din., a za primanja preko 100.000 din. umanjenje je 20% na iznos od 40.000 (razlika od 60.000 do 100.000) i 25% na iznos preko 100.000 din.
Razlika za uplatu neto prihoda je javni prihod budžeta Republike Srbije i to je razlika između neto prihoda i umanjenog neto prihoda zaposlenog u javnom sektoru. Isplatilac prihoda dužan je da obračuna, obustavi i uplati na račun budžeta Republike Srbije zbir razlika za uplatu obračunatih za svako lice zaposleno u javnom sektoru istoga dana kada ovim licima isplaćuje umanjeni neto prihod. Kontrolu umanjenja neto prihoda i uplatu tih sredstva vrši Poreska uprava i nalaže konkretne postupke u vezi toga.
Način umanjivanja kao i uplate, bliže je uređen Pravilnikom o načinu umanjivanja neto prihoda zaposlenog u javnom sektoru (“Sl. glasnik RS”, broj 115/2013 i 8/2014). Po odredbama ovog pravilnika umanjivanje neto prihoda zaposlenog u javnom sektoru odnosi se na umanjivanje iznosa koji čini zbir neto zarade i neto drugih primanja isplaćenih u mesecu od isplatioca prihoda u javnom. Ukoliko se zarada ili drugo primanje isplaćuje u jednom mesecu u više delova za isti mesec, odnosno za različite mesece, umanjivanje se vrši najkasnije pri poslednjoj isplati u tom mesecu, za sve isplate izvršene u tom mesecu. Ako zaposleni istovremeno ostvaruje zaradu i drugo primanje kod istog isplatioca prihoda, umanjivanje neto zarade i neto drugog primanja vrši se posebno za neto zaradu a posebno za neto drugo primanje.
Reći ćemo da su predviđene i novčane kazne za prekršaje u vezi sa ovim, za isplatiloce prihoda i odgovorna lica kod isplatioca, kao i za fizička lica.
Problemi pri obračunu
Prvo i osnovno, nijedan propis ne postoji sam za sebe nego egzistra i proizvodi dejstvo u okviru nekog sistema. Taj sistem čine propisi, koji predstavjaju neke norme ponašanja, odnosno prava i obaveze koje propisuje i sankcioniše (stara se o njihovoj primeni i poštovanju) neka vlast (država u ovom slučaju). Zakoni su osnovni akti koji definišu taj sistem kome Ustav daje okvir, a zakoni mogu biti opšti (ili krovni – sistemski kako vole da ih nazvaju) i posebni (lex specialis) koji u zadatom okviru regulišu pojedine situacije. Podzakonski akti (uredbe, pravilnici itd.) se donose sa ciljem razrade i izvršenja odredbi zakona, čiji su podzakonski akt i po logici stvari moraju biti u skladu sa njim. Osim precizno određenog datuma od kada se primenjuje, propis mora biti jasan i njegove odredbe moguće za primenu u praksi. Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru je po svojoj biti lex specialis, jer ima primenu ograničenu na javni sektor. U vezi s ovim zakonom postoji niz konkretnih problema (tehničke prirode) pri obračunu umanjenja i uplati u budžet na koje smo hteli da ukažemo ovim komentarom.
Već smo rekli da se ne pravi nikakva razlika između lica koja su po bilo osnovu kom angažovana od strane isplatioca koji se svrstava u javni sektor, što će u praksi prouzrokovati brojne probleme. Recimo, u slučaju kada pozorište angažuje scenografa ili kostimografa za određenu predstavu, autorski honorar preko 60.000,00 dinara a koji je već oporezovan (porezom na dohodak), umanjiće se dodatno.
Zakon barata terminom “mesečni neto prihod” i kaže da je predmet umanjenja neto prihod veći od 60.000 dinara mesečno, na način definisan napred. Nigde se ne kaže da je to prihod za određeni mesec, već se (ovako kako je napisano) radi o ukupnom prihodu isplaćenom u jednom mesecu. Na taj način će lica koja zbirno prime vise od 60.000 din. (recimo dve ili tri zakasnele zarade od po 30.000 din., naknade za bolovanja i porodiljsko odusutvo i sl.) biti neopravdano oštećena.
Zakon dalje daje definiciju da je neto prihod zaposlenog u javnom sektoru zbir neto zarade i neto drugog primanja ostvaren kod svih isplatilaca prihoda a umanjeni neto prihod zaposlenog u javnom sektoru je neto prihod pomnožen koeficijentima za umanjivanje.
Sa druge strane, Pravilnik o načinu umanjivanja neto prihoda zaposlenog u javnom sektoru (“Sl. glasnik RS”, broj 115/2013 i 8/2014) , koji je donet na osnovu gore navedenog zakona a bliže uređuje način umanjivanja kao i uplate umanjenog neto prihoda u budžet, predviđa da ako zaposleni istovremeno ostvaruje zaradu i drugo primanje kod istog isplatioca prihoda, umanjivanje neto zarade i neto drugog primanja vrši se posebno za neto zaradu a posebno za neto drugo primanje.
Ono što praktično imamo je situacija da je podzakonski akt neusaglašen sa zakonom na osnovu kog je donet, a čiju bi primenu trebalo da precizira. Ima li većeg apsurda? Obračun umanjenja je nemoguć ako se želi ispoštovati i zakon i pravilnik. Generalno, zakon je stariji, ali apsurd ostaje. Po odredbama pravilnika u slučaju kada primanja zbirno prelaze propisane iznose a pojedinačno ne (recimo plata 30.000 din. a drugo primanje 35.000 din.) ne bi bilo umanjenja a po zakonu bi. Ili je možda namera zakonodavca (koliko god apsurdno to bilo) bila da se za osnov umanjenja uzima u obzir zbirni iznos ali odbici da se računaju posebno? Čak i da se tako htelo (u šta sumnjamo), morala se propisati metodologija za obračun procenta odbitka od zarade i od naknade u nekoj vrsti razmere.
Dalji problem je i odredba zakona da je neto prihod zaposlenog u javnom sektoru je zbir neto zarade i neto drugog primanja ostvaren kod svih isplatilaca prihoda. Kako je upotrebljena odrednica “kod svih isplatilaca prihoda” ispada da se sabiraju svi neto prihodi (plate i druga primanja) koji se jednom licu isplaćuju od strane svih subjekata u javnom sektoru. Znači, ako je neko zaposlen pa uz to obavlja honorarne poslovne ili samo obavlja honorarne poslove za više subjekata iz javnog sektora, sabiraju se sva primanja i vrši umanjenje. Logično pitanje bi bilo, ko, na koji način i kako da sakupi podatke i obračuna to umanjenje. Da li bi to trebalo da radi Poreska uprava ispostavljanjem naloga tom fizičkom licu? Zašto bi recimo neki glumac koji u toku meseca honorarno igra predstave u više pozorišta bio dodatno oporezovan, iIli bilo koje drugo lice koje pruža neku uslugu javnom sektoru? Porez na plate i honorare se svakako plaća u trenutku isplate. Ovo praktično znači, da će oni koji rade više, biti više i “oporezovani”. Čini se pravičnim da ta odredba važi za one koji primaju naknade za članstvo u upravnim i nadzornim odborima, te raznim komisijama, regulatornim telima i slično, ali zašto bi se ovo odnosilo na one koji svoj mesečni prihod zarađuju svojim radom (obavljaju privremene i povremene poslove ili primaju ugovorenu naknadu za rad na osnovu ugovora o delu, ugovora o dopunskom radu, ugovora o autorskom delu i slično).
Na kraju pomenućemo da već postoji Zakon o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru („Sl. glasnik RS“, broj 93/2012) koji se primenjuje od 29. septembra 2012. god. Ako već takav propis postoji, zašto se, recimo, nije išlo na izmene postojećeg ili donošenje novog zakona kojim bi se pored zarada obuhvatila sva primanja u javnom sektoru i bolje definisala ta materija? Ovako nam se čini da se radi dupli posao, što zahteva vreme i resurse (ljudske pre svega). Prvo se iz budžeta isplaćuju sredstva za isplatu prihoda u javnom sektoru pa se onda vrši obračun umanjenja i sredstva vraćaju u budžet. Propisivanjem jasnih pravila u vezi visine prihoda u javnom sektoru , i još važnije, osnova za njihovu isplatu, ne bi bilo ovog besmislenog kruga i dodatnog posla za sve.
Umesto zaključka, postavićemo pitanje, da li se ponovo radi o nedovoljno promišjenoj i brzopleto sporovedenoj ideji, bez dovoljno znanja koje se tiče pisanja propisa i poznavanja pravnog sistema Republike Srbije i bez usaglašavanja sa drugim propisima. O efektima, odnosno konkretnom prihodu za nećemo raspravljati. Želja je bila da ukažemo na neke probleme koji će se pojaviti u praksi, a koji su pre svega rezultat načina donošenja i pisanja propisa, odnosno neukosti njegovih tvoraca i nepoznavanja funkcionisanja pravnog sistema uopšte, a pogotovo domaćeg zakonodavstva.
75 Komentari
Ostavite komentar
You must be logged in to post a comment.
Servisne informacije
Propis Soft – za olakšanu primenu propisa
Poštovani, interesuje me Vaš stav o osnovanosti toga da stranka traži ponavljkanje postupka. To pitam zbog ljudi koji su npr. platili porez za prvi i drugi kvartal pa su propustili da podnesu tužbu Upravnom sudu i nastrupila je prekluzija. Postupak (Upravni) će se ponoviti ako stranka sazna za nove ĉinjenice, ili se nađe ili stekne mogućnost da se upotrebe novi dokazi koji bi, sami ili u vezi sa već izvedenim i upotrebljenim dokazima, mogli dovesti do drukĉijeg rešenja da su te ĉinjenice, odnosno dokazi bili izneseni ili upotrebljeni u ranijem postupku. Novi dokazi bi bile presude Upravnog suda koje sada pristižu ljudima koji su blagovremeno podneli tužbe.Presudama se usvajajuzahtevi i poništavaju se rešenja. Rok za podnošenje je mesec dana od dana od dana kad su se mogle izneti nove ĉinjenice,odnosno upotrebiti nove dokaze. To se može tumačiti od trenutka kada je stranka saznala za npr. presudu Upravnog suda i od kada ju je mogla upotrebiti. Rešenja Poreske uprave su konačni upravni akti i može se tražiti ponavljanje postupka .Pozdrav. Milovan
Postovani,
danas mi je stiglo resenje poreskog inspektora da treba da platim solidarni porez u iznosu od 80000din. Porez je zaracunat za mesec avugt 2014. godine, a resenje je doneto u oktobru 2015. godine. Sredstva su mi isplacena u vidu autorskog honorara od Univerziteta i poticu od projekta finansiranog od Evropske unije. Sredstva su isplacena sa zakasnjenjem odjednom pa je iznos bio veci. Da li sredstva iz projekata finansiranih od strane EU podlezu solidarnom porezu? Na doneto resenje imam rok zalbe 5 dana, pa bih vas molio za savet.
Hvala unapred
PU je obavezna da donese konačno rešenje u roku od 30 dana od kraja tromesečja, tako da ne bi smelo biti ni prava žalbe, a svakako je nezakonito jer je protekao rok. U tekstu “Zakasnela naplata solidarnog poreza” je objašnjenje.
Poštovani,
da li vest objavljena u Blicu od 18.11.2015. da će porodiljama kojima je obračunat solidarni porez biti vraćen, odnosno, da one koje nisu platile neće ni morati da uplaćuju ima bilo kakvu osnovu u stvarnom životu, odnosno, da li se radi o novinarskom smirivanju tenzija ili je ta vest utemeljena na tačnim najavama?
S obzirom da sam dobila rešenje o solidarnom porezu za prošlu godinu, sa rokom plaćanja 17.12. da li treba platiti ili čekati da se zaista donese taj propis?
Hvala.
Rešenja doneta u bilo kom postupku važe i izvršavaju se onako kako su napisana, sve dok ne bude ukinuta ili preinačena, ili dok ne bude donet propis kojim će to biti regulisano.
Поштовани,
молим Вас за информавију да ли је Управни суд доносио одлуке по овом питању.
Уколико јесте, да ли су Решења МФПУ поништавана и са којим образложењем.
Мишљења сам да је ова информација важна запосленима у јавном сектору како не би стварали додатне трошкове покретањем спора,уколико суд у досадашњој пракси није поништавао донета Решења.
Унапред захваланна одговору.
Ustavni sud je doneo presudu na tuzbu u vezi resenja o “solidarnom porezu” i presudio da se TUZBA UVAZAVA I PONISTAVA resenje Ministarstva finansija RS, Poreske uprave Filijala Novi beograd.
Obrazlozenje se odnosi na zastarelost donosenja Zapisnika i Resenja.
O tome je pisano u temi „Zakasnela naplata solidarnog poreza“ na Pravnom Portalu kao i u časopisu „Advokatska kancelarija“.
Poštovani, dobila sam od Poreske uprave Zapisnik u kojem su mi pogrešno obračunali uplaćene zarade, tj. zarade iz juna mi preneli u jul, zarade iz septembra u oktobar, te je ispalo da dugujem malo veću sumu novca na ime solidarnog poreza.Da je u pitanju greška, potvrdila sam na osnovu izvoda o uplatama iz banke za navedene mesece, a upravo pribavljam i potvrde iz firme u kojoj radim.Možete li da mi odgovorite da li da se nadam da mi odgovore da je došlo do greške sa nihove strane? Hvala unapred na odgovoru.
Svakako podnesite primedbe na zapisnik, na šta imate pravo (jer je to obavezni deo preocedure), sa dokazima kojima potkrepljujete navode. Ali obratite pažnju na sledeće, zakon ne barata sa zaradama za određeni mesec već sa isplatama vršenim u određenom mesecu, tako tu može doći do neslaganja sa logikom.
Poštovani,
nezakonito mi je prestao radni odnos 2008.g rešenjem disciplinske komisije.Sud je nakon pet godina vođenja radnog spora doneo presudu u moju korist i vratio me na posao i naložio da mi se isplate zaostale zarade sa pripadajućom kamatom.Isplata je izvršena 2014. juli mesec.Poslodavac mi nije obustavio zakonom propisani deo pošto se radi o javnom sektoru, dato mi je tumačenje da oni smatraju da netreba obustaviti taj deo.13.03.2015 godine sam prvi put dobio zapisnik PU gde je u kancelariskoj kontroli utvrđeno da nije uplaćen zakonski deo preko 60.000,00 dinara za isplatu u Julu 2014.g.Ovde se radi o zaostalim zaradama 2008-2013 Mart mesec isplaćenim u Julu 2014.g.na osnovu pravosnažne sudske presude gde je u toku radnog spora sud naložio finansisko veštačenje.Očito je da je zakonski rok od 30 dana obaveze PU da utvrdi za naredni kvartal kancelariskom kontrolom zakonom propisano nepostupanje, obustave uplaćenih sredstava za iznos preko 60.000,00 dinara od strane poslodavca.Radi se o zastarelosti jer ovo nije porez već posao koji je dobila PU da sprovodi, te se na osnovu “lex specialisa” smatra da je došlo do zastarelosti.Ukoliko se primeni ovaj nakaradni protiv Ustavni ropis, dolazi do kršenja zakona o Diskriminaciji građana.Dužina radnog spora za koju je odgovoran Sud i država Srbija zbog opterećenosti Sudova došlo je do roka od pet godina neisplaćenih zarada, moje kolege su primale za to vreme zarade mesečno i nisu imali poreske obaveze po tom osnovu.Ustanova sa kojom sam vodio radni spor izbegavala mi e da isplati zaostale zarade sve do pravosnažnosti, te stoga mi je po tom osnovu ako je zakon uredu nanela štetu i treba da snosi posledice i nadoknadi istu.Molim Vas da mi odgovorite koji je pravac u kom pravno treba da delujem i sprečim sprovođenje protiv Ustavne, nehumane neljudske ……. odluke!
Hvala na razumevanju.
Sa poštovanjem
Rade.
Pozdrav, prošlo je mnogo vremena od kada ste imali poslednje komentare ali se ipak nadam da ovo čitate. 22 maja primila sam Zaključak Poreske uprave koja me obavestava da sam duzna da uplatim cca 65000 dinara na ime dugovanja po osnovu ‚‚solidarnog poreza‚‚. U to je ušlo 1700 dinara za isplaćena tri dela plate ( drugi deo januar 2014 i prvi i drugi deo februar 2014), Ovaj zbirni iznos je cca 68 000 i prema tumačenju koje ste već dali – to se mora platiti ali je sporno to što je ovo meni dostavljeno tek maja 2015.
Veći deo zaduženja je ‚‚porez‚‚ na cca 320 000 dinara što je nekih 6 zaostalih zarada koje moje preduzeće do danas NIJE ISPLATILO niti jdnom od zaposlenih. Svi ovi dana dobijamo iste Zaključke.
Iz preduzeća su nam savetovali da pišemo prigovore i dostavimo Izjavu preduzeće da nije izvršena isplata kao i izvode iz banaka kojim dokazujemo da u II kvartalu , osim aprilskih uplata nije bilo drugih do 30.06.2014. U izjavi preduzeća stoji da je 28.06.2014 podneta zbirna elektronska prijava (PPP PD) , da je datum isplate 30.06.2014, ali da isplata zaostalih zarada nije izvršena. ( prema tvrdnjama iz preduzeča ovo je uradjeno kako bi mogli da nam overe zdravstvene kljižice
Da li imate informacije da je iko uspeo da se oslobodi ovog nameta na osnovu činjenice o ‚‚premašenom‚‚ roku od 15 dana za dostavljanje ovog potraživanja od Poreske?
Posebno me interesuje da li je iko platio porez na zaradu koju nije primio.
Pozdrav
Nažalost, kao što smo već rekli zakon je nakaradan.
Jedina “rupa” je u obavezi PU da donese rešenje u roku od 30 dana od kraja kvartala u kome je isplata vršena. Ovo je lex specialis i ne bi smeli da se primenjuju rokovi iz poreskog postupka. Praktično, rešenje se napada kao nezakonit upravni akt.
Da li biste mogli da pojasnite? Isto se i meni sad desava (septembar 2015). Za II kvartal 2014 godine poslali su mi zapsinik kojim mi obracunavaju 11000 dinara duga.
Da li postoji nacin da se to zaobidje? U 1 mesecu srele su se uplate bolovanja 65% i 2 od 35%.
Unapred hvala
Svi odgovori su u tekstu, za odgovor na konkretno pitanje moraju se znati činjenice u konkretnom slučaju, što putem Pravnog Portala nije adekvatan način.
Nakon ovog Vaseg komentara ja sam poslala prigovor PU i pozvala se na nezakonitost njihovog resenja zog nedostavljanja resenja u roku i oni su mi danas dostavili novo resenje, na koje naravno nemam pravo prigovora i u kojem objasnjavaju da se pravo Poreske uprave na utvrdjivanje poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost pocela da tece. Da li mogu jos nesto uraditi?
Za ovo postoji poseban rok, posle konačnog rešenja jedina mogućnost je Upravni spor.
Poštovani,
Dobio sam rešenje od Poreske uprave da platim razliku u obračunatom i naplaćenom “solidarnom porezu”. Izuzimajući sve nedoslednosti i neusaglašenosti Zakona i Pravilnika, interesuje me da li je, po Vašem mišljenju, to što je rešenje za I kvartal 2014. godine, doneto 4.5.2015.god. a po Zakonu je trebalo da bude doneto u roku od 30 dana od kraja tromesečja (dakle najkasnije 30. aprila 2014. godine, pre više od godinu dana), dovoljan razlog da Upravni sud poništi ovo rešenje tj. usvoji moju žalbu na njega?
S poštovanjem,
Po našem mišljenju jeste, jer je ovo lex specialis, te ne važe opšti rokovi iz Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ali šta će Upravni sud da uradi to je pitanje.
Neto zarada zaposlenog u javnom sektoru je mesečni iznos zarade umanjene za porez na zarade obračunat u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju iz zarade.
Zakon barata terminom “mesečni neto prihod” i kaže da je predmet umanjenja neto prihod veći od 60.000 dinara mesečno, na način definisan napred. Nigde se ne kaže da je to prihod za određeni mesec, već se (ovako kako je napisano) radi o ukupnom prihodu isplaćenom u jednom mesecu. Na taj način će lica koja zbirno prime vise od 60.000 din. (recimo dve ili tri zakasnele zarade od po 30.000 din., naknade za bolovanja i porodiljsko odusutvo i sl.) biti neopravdano oštećena.
Na osnovu čega Poreska uprava određuje mesečni neto prihod? Na osnovu stvarnih uplata na račun fizičkog lica kojeg uprava tereti za porez ili na osnovu PPP PD koju je firma u restruktuiranju dostavila? Jednostavno, stvarno, ja sam dobio u tri meseca (april, maj, jun) po tri sume koje ne podležu porezu a u PPP PD moja firma je to prijavila kao jednu sumu u maju, koja podleže porezu (na koju nije platila ni dinar solidarnog poreza) Šta je dokaz za poresku upravu: moj listiog o uplatama iz banke, moji listići od plate ili ovaj PPP PD? Molim konkretan i brz odgovor! Šta da podnesem Poreskoj upravi kao dokaz?
Rok za kontrolu po Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru
(„Službeni glasnik RS“ broj 108/13) je: član 4. Po isteku kalendarskog tromesečja, a najkasnije do 15. u prvom mesecu narednog kalendarskog tromesečja, Poreska uprava kontroliše da li je za prethodno kalendarsko tromesečje neto prihod zaposlenih u javnom sektoru umanjen u skladu sa ovim zakonom.
Kako sada godinu dana kasnije oni donose zapisnike i rešenja?
Poštovani,
dobio sam od poreske uprave Šabac zapisnik o izvršenoj kontroli obračuna umanjenja neto prihoda fizičkog lica. Radim u preduzeću u restruktuiranju (Zorka -Šabac). U zapisniku se konstatuje da radim u javnom sektoru i da su postupkom kontrole za drugi kvartal 2014. g (april, maj, jun) na osnovu prijave PPP PD isplatioca prihoda (Zorka – Šabac) u kojima je iskazana isplata neto prihoda za fizičko lice, kao i prema podacima Uprave za trezor za II kvartal, imao neto prihod od 135.450 dinara u mesecu maju (05 mesec isplate) i da nije uplaćeno obračunato umanjenje neto 16.682 dinara.
U čemu je problem… Neto prihod koji je poreska uprava prikazala kao prihod u mesecu maju i na koji je poreska uprava zaračunala “solidarni porez” u stvari je moj neto prihod (zarada) za mesece april, maj i jun. U aprilu sam imao jednu uplatu od 29.853 dinara, u maju tri uplate i ukupno57.840 dinara i u junu ukupno dve uplate zbirno 47.757 dinara. (Sve ukupno 135.450). O tome imam kao dokaz listing iz banke. Slične zapisnike trenutno dobijaju i ostali radnici moje fabrike. Moje mišljenje je da verovatno greška (namerna ili slučajna) postoji u tom PPP PD iz moje fabrike. Šta da radim, koja su moja prava?
Rok za prigovor na zapisnik mi je pet dana pa ako može nekakav brzi odgovor. ( U fabrici mi ne daju taj PPP PD, fabrika nije na budžetu R Srbije, jedino listing iz banke mogu da priložim kao dokaz, za prvo tromesčje ništa nije stiglo).
Zahvaljujem unapred
Postovani,
Dobila sam resenje Poreske uprave da uplatim 60.000 na ime solidarnog poreza i 30.000 na ime zatezne kamate. Meni resenje o uplati poreza nije nikada dostavljeno vec mom advokatu ( potpisao je dostavnicu) koji me nije obavestio o tom resenju iako sam se nekoliko puta raspitivala kod njega kada ce stici resenje. Advokat me iz nemara i nezainteresovanosi nije obavestio. Odmah sam uplatila porez ali nisam zateznu kamatu. Sta mogu da uradim po pitanju kamate?
Jedino što možete da uradite je, da probate u postupku izvršenja da osporite ukoliko imate dokaze da je samo advokat primio rešenje i da Vas nije obavestio o istom (da ste mu se pismeno obratili i šta je on, ili nije odgovorio), ili da jednostavno odete do Poreske uprave, objasnite situaciju i čujete šta Vam predlažu kao rešenje.
Postovani ,
zanima me posto radim u javnome sektoru da li postoji mogucnost da osnujem preduzetnicku firmu a da ne napustam radno mesto u javnom sektoru ?
Pozdrav
Ne postoji ograničenje ni za koju vrstu zaposlenih da ne mogu da se bave dodatnim radom kao preduzetnici, naravno ukoliko ne postoji zabrana konkurencije, ako aktima organa u kome je zaposlen nije zabranjeno da se bavi nekom delatnošću, ili neke druge zabrane ili sukob interesa.
Postovani, imamo problem da iz poreske uprave ovih dana stizu resenja o solidarnom porezu iz 2014, supruga je u to vreme bila na porodiljskom odsustvu i 6 meseci nije imala primanja u 2013, dobija dve i po plate u martu 2014, to su zaostale zarade za 2013, i sad dobija resenje za solidarni porez u iznosu od 9700,00. Da li postoji neki nacin da se to resi, u bukvalnom smislu njoj su oporezovane zarade iz 2013.
Mnoge njene koleginice ovih dana primaju ista resenja, u pitanju su radnici predskolske uprave “Radosno detinjstvo” Novi Sad, i imaju prosek plate od 35-45 hiljada dinara pa u toj racunici ne podlezu solidarnom porezu. Sta raditi?
Odgovor na ovo pitanje je dat u tekstu. Problem je nakaradna odredba da se “oporezuju” ukupna primanja veća od propisanog iznosa počev od primene zakona a ne primanja za određeni period. Nažalost, iako to nema nkakve logike ni smisla, ne možete ništa uraditi
Još jedan primer iz neposrednog iskustva. Moja supruga je profesor, a na porodiljskom odsustvu je od 10.12.2013. Hronologija događaja je sledeća:
– U martu mesecu isplaćene su zaostale naknade za trudničko bolovanje iz decembra 2013., i za porodiljsko odsustvo iz decembra, januara i februara. Ukupan iznos isplaćenih zaostalih naknada je 142.793 dinara, dok je prosečna mesečna neto zarada oko 43.000.
– 27.10.2014. je od strane Poreske uprave uručen Zapisnik o izvršenoj kontroli obračuna neto prihoda, prema kome postoji obaveza plaćanja razlike u iznosu od 18.698 dinara.
– 29.10.2014. smo Poreskoj upravi dostavili Prigovor na zapisnik i umanjenje, navodeći da su osnov isplate u stvari zaostale naknade za porodiljsko odsustvo.
– 13.11.2014. je Poreska uprava dostavila dopunu zapisnika u kome su navedeni detalji isplata (iznosi, šifre plaćanja, brojevi poreskih prijava), i zaključak da su “primedbe fizičkog lica istinite, ali ne i osnovane”, da se ne prihvataju i da ostaje obaveza plaćanja razlike od 18.698 dinara.
– Uskoro će našoj ćerki prvi rođendan, a od države očekujemo čestitku u vidu Rešenja za uplatu “solidarnog” poreza od tričavih 18.698 dinara.
Bili bismo zahvalni ukoliko imate nekih saveta ili novih informacija od značaja za rešavanje ovog problema.
Savet ne posotoji.
Zakon je nakaradno napisan i po zakonu umanjuju to, iako realnog osnova nema.
Jer , rekli su da se umanjenje primenjuje na isplate prihoda a ne na ostvarene i obračunate prihode nakon stupanja zakona na snagu.
Postovani,
nadovezujem se na temu profesora na porodiljskom, u istoj sam situaciji. Treba da platim 30.000 dinara porez na zaostale plate. Interesuje me da li mogu prava da se ostvare pokretanjem tuzbe pred Upravnim sudom? Hvala unapred.
Samo kad se donese rešenje koje je konačno, pa da se napada zbog procedure, jer PU ima rok u kome mora da ga donese.
Da li ugovor o delu koji je na iznos veci od 100.000,00 din,a koji se finansira iz donacija EU podlaže solidarnom oporezivanju.
Hvala lepo
Takvi ugovori ne podležu umanjenju prema stavu nadležnog ministarstva.
Da li solidarni porez ulazi u neto prihod radnika prilikom uzimanja proseka plate za ucenicke stipendije za dete zaposlenog?
Navedeno trebate pitati onog ko Vam to traži, ko daje stipendiju, ali generalno se uzima prosek neto prihoda, ne plate nego realnog neto prihoda,a to je primljeni neto iznos po svim osnovima.
Poštovani, radim u jednoj ustanovi kulture koju je član Upravnog odbora tužio za neisplaćenu naknadu za rad u Upravnom odboru za period od oktobra 2012-te do decembra 2013-te godine . Ustanova mu je na osnovu sudske presude isplatila naknadu jula 2014-te godine, ali umanjenu za solidarni porez. Nakon toga smo opet tuženi za taj iznos solidarnog poreza i navedeni iznos nam je skinut sa računa putem prinudene naplate. Da li je tužiteljka na to imala pravo?
U konkretnom slučaju radi se o sudskoj presudi koja je izvršna i to je osnov.Sud je to protumačio na taj način i to je jedino merodavno mišljenje koje se sprovodi.
Poštovana Mila, trenutno imam sličan problem i jako bi mi značila određena informacija o Vašem slučaju. Ukoliko vidite moju poruku, i budete mogli, molim Vas da me kontaktirate na adresu nemanjad@gmail.com, kako bih mogao da Vam pošaljem pitanje.
Hvala unapred.
Postovani,u slucaju kada se radniku na osnovu sudske odluku od neto zarade odbije alimentacija i on ne prelazi 60000 dali se i tada obracunava solidarni porez ili ne (primer 70000 neto plata,20% alimentacija=14000,ostatak 56000)
Zakon je nejasan, ali prema našem mišljenju obračunava se jer to je odbitak pri isplati a ne obračunu.
Poštovani, da li u osnovicu za umanjenje zarada u javnom sektoru ulazi i pozajmica koja firma daje radniku, a koju radnik vraća u istom iznosu, ali u mesečnim ratama? Naime, u prilici sam da dobijem pozajmicu, ali nisam siguran da li će se umanjenj obračunati (ako hoće, to je najskuplji “beskamatni” kredit u zemlji). Hvala!
Pozajmica nema karakter zarade i da ne potpada pod zakon, a
nije ni naknada za rad.
Hvala na odgovoru, mene je bunila zakonska odrednica “primanja” – uopšteno uzev i pozajmica je primanje…
Tomislave, navedeni zakon i dalje važi. Prema najavama, isti bi trebao da važi do donošenja novog o umanjenju zarada.
Najavili su da ce Zakon vaziti do 1.jula!I dalj vazi,zar ne!
dobio sam zapisnik o kontroli obracuna umanjenja neto prihoda gde stoji da sam u martu 2014 imao neto zaradu od 99 000 din. Polovina jeste plata 49 800 din. a druga polovina je kamata devizne stednje (49 200) sto mislim da nema veze jedno sa drugim. Sada sam u obavezi da uplatim iznos od 7 800 din. Da li je ovo moguce i da li je po zakonu???????
Pozdrav Slavisa
Prema Zakonu o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, neto prihod zaposlenog u javnom sektoru je zbir neto zarade i neto drugog primanja ostvaren kod svih isplatilaca prihoda a umanjeni neto prihod zaposlenog u javnom sektoru je neto prihod pomnožen koeficijentima za umanjivanje propisanim ovim zakonom, na sledeći način:
1) neto prihod koji nije veći od 60.000 dinara mesečno množi se koeficijentom 1;
2) neto prihod veći od 60.000 dinara mesečno a koji nije veći od 100.000 dinara mesečno, množi se koeficijentom 1 koji se primenjuje na iznos koji nije veći od 60.000 dinara mesečno i koeficijentom 0,8 koji se primenjuje na iznos neto prihoda koji je veći od 60.000 dinara do iznosa koji nije veći od 100.000 dinara mesečno;
3) neto prihod veći od 100.000 dinara mesečno množi se koeficijentom 1 na iznos koji nije veći od 60.000 dinara mesečno, koeficijentom 0,8 koji se primenjuje na iznos neto prihoda koji je veći od 60.000 dinara do iznosa neto prihoda koji nije veći od 100.000 dinara mesečno i koeficijentom 0,75 koji se primenjuje na iznos neto prihoda preko 100.000 dinara mesečno.
Konkretno za primanja između 60.000 i 100.000 dinara mesečno umanjenje je 20% na iznos preko 60.000 din., a za primanja preko 100.000 din. umanjenje je 20% na iznos od 40.000 (razlika od 60.000 do 100.000) i 25% na iznos preko 100.000 din.
Zakon je neustavan! To danas vec znaju i pripravnici u ustavnom sudu. To znaju čak i l. krstic i a. vucic. Zato su i najavili brzebolje da ce da ga ukidaju. Neustavne zakone diletantske vlasti ne vredi komentarisati, tumaciti, niti se njima ozbiljno baviti. Možemo ili snishodljivo da ih trpimo (i njih i tu vlast) ili da ih na svakom koraku i u svakoj prilici denunciramo kao takve…tj. kao diletante i neznalice…i pritom, kao ljude koji svesno krse ustav na koji su se zakleli.
A ustavni sud? Pa imaju previse posla oko briselskog sporazuma, tako da ih treba razumeti…
Tuzio sam firmu za umanjenu isplatu za “rad u smeni” za period od 2008. do 2010.godine.Dobio sam presudu u moju korist od strane okruznog i apelacionog suda u decembru 2013.Firma mi je jedan deo novca isplatila u martu 2014.,a drugi deo treba sad u julu 2014.Iz poreske uprave mi je vec stiglo da trebam da uplatim “solidarni porez” za prvi deo isplacenog novca.Da li sam duzan da to platim i da li cu biti duzan i za onaj preostali iznos?
P.S. Moja firma se vodi kao drustveno preduzece,ali osnivac je privredno drustvo jos 2004.godine.HVALA
Ako je firma svrstana u javni sektor, nebitno kako je organizovana. Zakon je nakaradan, te morate da platite jer je isplata posle početka primene zakona.
Molim Vas za pojasnjenje. Radim u racunovodstvu osnovne skole, treba da isplatim po ugovoru o delu 130.000,oo dinara neto osobi koja je zaposlena u Ministarstvu prosvete. Da li ja obracunavam i uplacujem solidarni porez na iznos od 130.ooo hiljada ili ne? Hvala
Poštovani, zaposlena sam u javnom sektoru (dečiji vrtić) i istovremeno sam student master studija. U martu 2014. godine izvršena je uplata na moje ime u iznosu od 100 000 dinara na ime solidarne pomoći za pokrivanje troškova školovanja od strane privrednog društva u kom je moj otac nekada radio. Nakon izvršene kontrole obračuna umanjenja neto prihoda nameću mi obavezu uplate razlike u iznosu od 19300 dinara. Da li uplaćena sredstva podležu odredbama Pravilnika o načinu umanjivanja neto prihoda u javnom sektoru, s obzirom da nisam radno angazovana kod ovog privrednom društva ni po osnovu radnog odnosa ni po bilo kom ugovorenom odnosu?
Ako niste zaposleni kod tog isplatioca onda ne bi smelo biti umanjenja, a ne radi se ni o zaradi ni o naknadi za rad i usluge. Ali nakaradan zakon može se nakaradno i tumačiti. Svakako tražite pismeno obrazloženje, biće zanimljivo to tumačiti.
Na iznos od 100.000,00 dinara je verovatno plaćen porez jer prema zakonu o porezu na dohodak građana na solidarnu pomoć koja nije potkrepljena medicinskom dokumentacijom se plaća porez na dohodak građana. Onda se to primanje automatski uzima u druga primanja i ulazi u poreski osnov za solidarni porez.
Do kada ce vaziti ovaj ,,zakon,,?
Za sada nemamo saznanja. Ukoliko budemo dobili informaciju, istu ćemo rado objaviti.
Hvala Vam na poverenju.
Da li imate saznanja da li je Ustavni sud razmatrao inicijative za ocenu ustavnost Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru,
kao diskriminatorskog, (11 predloga).
Ako bude ukonut 0d 01. jula o.g. da li prestaju i kaznene odredbe da se
primenjuju, ili ne, s obzirom da Poreska uprava kvartalno kontroliše primenu zakona, tj. kako će primenjvati odredbe u julu, za isplate za
drugi kvartal od aprila do juna?
Ustavni sud verovatno neće ništa ništa uraditi u tom roku, a kako će se primenjivati kaznene odredbe to niko ne može reći. Propsi su u tom pogledu jasni ali …
A što se tiče isplata posle 1. jula, sam zakon tretira fakt isplate posle određenog datuma, a ne osnov po kome se isplaćuju, ali ni to ne znamo kako će bit rešeno.
Poštovani,
ukoliko u aprilu mesecu primim naknadu za januarsko bolovanje i martovsku platu, da li mi se onda od tog iznosa oduzima solidarni porez? Jer mi zbirni iznos svakako prelazi 60.000.
Da li to znači da sam kažnjena zbog propusta poslodavca i države koja mi tek u aprilu isplaćuje bolovanje iz januara? Naravno, radim u javnom sektoru.
Hvala unapred na razjašnjenju.
Srdačan pozdrav.
Poštovana,
Na ovo pitanje smo već dali odgovor u tekstu.
Znači, iako je apsurdno, po slovu zakona je tako.
Molim za tumačenje da li podležu oporezivanju po osnovu solidarnog poreza isplate:
– otpremnine prilikom odlaska u penziju (u visini iznad zakonskog minimuma)
– poklom u novčanom iznosu prilikom odlaska u penziju.
Unapred hvala
Poštovana, odgovor je dat u tekstu Nedoumice oko solidarnog poreza, koji je objavljen na Pravnom portalu 25. marta 2014. god. i možete ga pronaći preko polj pretrage – polje pretraži sajt.
Molim vas da mi objasnite : kada zaposleni ima primanja kod dva poslodavca , na koji se utvrdjuje ukupan prihod, da li zaposleni treba da prijavi primanja kod drugog poslodavca ili da poslodavci jedni drugima salju izvestaj o isplati za navedenog radnika. Hvala
Molim Vas da date tumacenje :
Kada je lice angazovano kod dva razlicita isplatioca kako jedan poslodavac da utvrdi koliko je drugi isplatio i kad je isplatio, odnosno da li je zaposleni u obavezi da donese izvestaj o primanju kod drugog poslodavca ili jedan poslodavac da taj izvestaj dostavi drugom? Hvala
Po odluci suda treba da mi budu isplaćene zaostale zarade iz 2009.2010. i 2011 godine.Takođe i ja treba da vratim preduzeću iznos primljene otpremnine.Otkaz ugovora o radu sam dobilaNE SVOJOM KRIVICOM.
Da li moram platiti solidarni porez na taj iznos obzirom da su u pitanju zaostale zarade iz navedenih godina.Mesečna zarada je manja od 60000 dinara.
Obzirom da sam samo ja zaposlena nemam mogućnosti za isplatu tog predočenog mi iznosa.
Da li mogu nekom da se žalim i kome?
Ne plaćate Vi, nego firma, a Vi će primiti umanjeni iznos.
Treba da se žalite, ali kome??? Apsurd.
Ovo je jedna od apsurdnih situacija o kojima smo pisali jer zakon tretira fakt isplate, a ne osnov iste. Jedino što možemo u ovom trenutku da Vam savetujemo je da firma traži mišljenje od ministarstva po ovom pitanju.
Radim u drzavnom sektoru, ali povremeno odradjujem poslove za privatnu firmu. Zanima me da li honorar koji dobijam od privatnog preduzeca podleze oporezivanju na osnovu solidarnog poreza. Pitam zato sto sam od drzavne firme u kojoj sam stalno zaposlena dobila potvrdan odgovor na to pitanje. Hvala.
To što odrađujete poslove za privatnu firmu nije primanje iz javnog sektora, to ne ulazi u “oporezivanje”, tzv. solidarnim porezom (nije uopšte porez već umanjenje).
Jedino ako privatno odradite posao za drugi subjekt iz javnog sektora.
Mislim da Vam tumacenje prihoda kao isplate nije bas validno.
Neto zarada obracunata za mesec jeste prihod iako nije isplacen.
Znaci li po vama da preduzeca koja u ovom mesecu ne izvrse isplatu zarada ne mogu ni da izvrse umanjenje neto zarade za 20 ili 25%.
Ili novozaposlenom radniku se 31 u mesecu obracuna zarada, ista zarada bude isplacena sutradan (u sledecem mesecu) kako u tom mesecu nije imao isplatu nema ni umanjenja,
Zakon kaže da se primenjuje na isplate od 1. januara 2014. godine.
Obračun nije isplata, obračun je obaveza, isplata je fakt.
Molimo Vas da pažljivo pročitate teskt kao i tekst “Nedoumice oko solidarnog poreza, ponovo” gde ministartsvo finansija daje svoje tumačenje.
Da li dnevnica za službeno putovanje spada u ostala primanja iako je prema zZakonu neoporezivi deo. Takođe i dodatak za rad van mesta prebivališta tzv terenski dodatak.
Unapred hvala
Ne spada po mišljenju ministarstva, ali spada prema slovu zakona
pozdrav za vas!moram da priznam da nisam u potpunosti razumela pa vas molim da mi pojasnite.naime,meni je juce isplacena februarska porodiljska plata(58hilj.) a posto radim od 1.3.primila sam i prvi deo martovske plate sto sve zajedno iznosi oko 90.hiljada.da li je to u radu?da li mogu nesto da preduzmem?da li mogu negde da se zalim?u mojoj firmi kazu da je to normalno i da nemam pravo na zalbu.unapred hvala
Ko pročita naš komentar sve mu je jasno – da je Skandalozno, ali na to smo upozoravali kad je donet ovaj nakaradni zakon.
Pravo na žalbu naravno ne postoji.