Uvođenje bezbednosnog sistema za kontrolu kretanja Gradske uprave grada Beograda i zaštita podataka o ličnosti

Povodom vesti u sredstvima javnog informisanja da je Gradska uprava grada Beograda kupila bezbednosni sistem za kontrolu kretanja, te da navedeni sistem „…identifikuje građane i zaposlene na osnovu otisaka vena sa dlana…“, Poverenik je sproveo postupak nadzora nad sprovođenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti od strane Uprave.

U postupku nadzora utvrđeno je da je u toku proces uvođenja novog bezbednosnog sistema, odnosno omogućavanja prava pristupa zaposlenima i strankama u prostorije Gradske uprave uz upotrebu pristupnih kartica i video-interfona, bez upotrebe njihovih biometrijskih podataka. Međutim, utvrđeno je da Gradska uprava jeste predvidela upotrebu biometrijskih podataka, tj. otisaka vena sa dlana za ulazak u dve prostorije sa restriktivnim pristupom, kojima bi trenutno pristupalo samo jedno lice. U postupku nadzora utvrđeno je da nabavka opreme za obradu ovih biometrijskih podataka jeste sprovedena, te da je oprema instalirana, ali da obrada podataka nije započeta.

Nadležnost Poverenika, u skladu sa važećim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, jeste da daje mišljenje u slučaju uvođenja nove informacione tehnologije u obradi podataka, te da daje prethodno mišljenje da li određeni način obrade predstavlja specifičan rizik za prava i slobode građana. S obzirom da najavljeni sistem obrade biometrijskih podataka može sa sobom nositi specifične rizike po zaštitu podataka o ličnosti, neophodno je da Poverenik prethodno bude upoznat sa njegovim karakteristikama, te da o istim da mišljenje, što ovde nije bio slučaj.

Takođe, novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je stupio na snagu 21.11.2018.godine i koji će početi da se primenjuje 21.08.2019. godine, propisuje da biometrijski podaci predstavljaju posebne vrste podataka o ličnosti, te da je njihova obrada restriktivna.  Tako u čl. 4 istog Zakona stoji:

“biometrijski podatak” je podatak o ličnosti dobijen posebnom tehničkom obradom u vezi sa fizičkim obeležjima, fiziološkim obeležjima ili obeležjima ponašanja fizičkog lica, koja omogućava ili potvrđuje jedinstvenu identifikaciju tog lica, kao što je slika njegovog lica ili njegovi daktiloskopski podaci”

Zakon propisuje obavezu rukovalaca podataka da, u vezi sa nameravanom obradom biometrijskih podataka, sprovedu procenu uticaja na zaštitu podataka o ličnosti, te da o istom, po potrebi, pribavi i prethodno mišljenje Poverenika.

Pored toga, novi Zakon o zaštiti podataka pooštrava odgovornost rukovaoca u pogledu ostvarivanja prava lica čiji se podaci obrađuju.

Poverenik još jednom ističe da je neophodno da svi rukovaoci podataka, a naročito organi vlasti, postupaju veoma pažljivo prilikom uvođenja novih informacionih tehnologija a naročito ukoliko one podrazumevaju obradu biometrijskih podataka, te da o istom blagovremeno obaveštavaju Poverenika i javnost.

Izvor: sajt Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (www.poverenik.rs)

Izvor: izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com-a