Vremenski period između ponude i zaključenja ugovora

Iako je tema u vezi ugovora oko bankarskih kredita relativno „bajata“, bogata je sudskom praksom što je čini interesantnom.

Povod za ovaj tekst je jedna interesantna činjenica, a to je promena stava Privrednog apelacionog suda u vezi vremenskog perioda između ponude i zaključenja ugovora.

Ono što je još interesantnije je da se „novi stav“ Privrednog apelacionog suda, ne samo razlikuje od prethodno zauzetog stava u postupcima u vezi ugovora o bankarskim kreditima, već je suprotan i stavu Vrhovnog kasacionog suda o ovom pitanju.

Za nas koji pratimo sudsku praksu, u poslednje vreme čini se sve češće se može naići na ovakve kontradiktorne stavove pojedinih sudova, pa čak i istog veća, ali se ovde nećemo baviti odgonetanjem razloga navedenog, već ćemo priložiti relevantnu sudsku praksu o pomenutoj interesantnoj činjenici promene stava u vezi vremenskog perioda između ponude i zaključenja ugovora.

Privredni apelacioni sud u presudi 12 Pž 248/2021 od 29. septembra 2021. god. s pozivom na pravni stav Vrhovnog kasacionog suda zauzet na sednici Građanskog odeljenja od 22.05.2018. godine,  navodi da ako ponuda nije prethodila zaključenju ugovora o kreditu, ako je sačinjena istog dana kada i ugovor, nije postojao odgovarajući vremenski razmak potreban da se klijent, upozna sa sadržinom ponude, a pre zaključenja ugovora o kreditu, odnosno nije imao dovoljno vremena da prouči sve podatke koji utiču na visinu troškova obrade kredita i kao takva se ne može tretirati kao dokument na osnovu koga je klijent raspolagao svim potrebnim informacijama vezanim za stvarne troškove koje banka naplaćuje, a što za posledicu ima ništavost sporne odredbe.

O navedenom pitanju izjašnjavao se i Vrhovni kasacioni sud, na isti način, pa tako u rešenju Prev 728/2021 od 9. decembra 2021. god. navodi da u situaciji kada nema dokaza da je korisniku kredita dostavljena ponuda, koja po datumu prethodni datumu zaključenja ugovora, to vodi ništavosti…U rešenju Prev 575/2021 od 10. novembra 2021 iznosi identičan stav.

Kako se može videti iz priložene sudske prakse, Privredni apelacioni sud deli mišljenje izneto od strane Vrhovnog kasacionog suda krajem prošle kalendarske godine.

Međutim, u presudi Privrednog apelacionog suda, 7 Pž 8749/2021 od 17. februara 2022. god. ovaj sud zauzima suprotno stanovište u kom navodi da činjenica da su oba dokumenta (obavezni elementi kredita i pregled bitnih elemenata kredita) sačinjena kada i ugovor ne znači da tužilac nije bio upoznat sa istom u predugovornoj fazi. Ovo iz razloga što ni jednom odredbom zakona nije propisano da ponuda mora biti učinjena određeni vremenski period pre zaključenja ugovora niti da ugovor ne može biti zaključen onog dana kada je ponuda učinjena.

U smislu Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89(USJ), 57/89, “Sl. listu SRJ”, br. 31/93 i “Sl. glasniku RS”, br. 18/2020) ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu, koji sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor.

Ponuda je obuhvaćena čl. 32-43. Zakona o obligacionim odnosima.

Podsetimo se šta je rekao VKS tj. kakav je pravni stav usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22. maja 2018. god. sa dopunom izvršenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 16. septembra 2021. god.:

„Banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.

Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.

Banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita, navedenim u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu.“

Iako je ovo samo izvod iz pomenutog pravnog stava i njegove dopune, može se jasno videti da Vrhovni kasacioni sud samo kao pravilo navodi da korisnik kredita treba da bude upoznat pre zaključenja ugovora jasno i nedvosmisleno.

Zašto se onda sa ponudom ne bi mogao upoznati istog dana kad i zaključuje ugovor? Osnov za kasnije zauzimanje stava o „vremenskom periodu“ između ponude i zaključenja ugovora odnosno stava da ponuda ne može biti sačinjena istog dana kad i ugovor, iako objektivno gledano opravdana imajući u vidu složenost bankarskih ponuda i obaveza koje korisnik prihvata potpisivanjem ugovora o kreditu, nema utemeljenje u pomenutim odredbama Zakona o obligacionim odnosima, osim u situacijama kada ima prostora na pozivanje na načelo savesnosti i poštenja odnosno zabranu zloupotrebe prava.

Izvor: Izvod iz propisa i sudske prakse preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com.