Slučaj iz sudske prakse
U Zakoniku o krivičnom postupku a u glavi XXIV su odredbe koje se odnose na žalbu protiv presude prvostepenog suda, odluke drugostepenog suda po žalbi, kao i odredbe koje se odnose na žalbu na rešenje.
Slučaj iz sudske prakse:
Rešenjem Okružnog suda u Čačku Kuo. 91/08 od 6.8.2008.g. usvojena molba za uslovni otpust osuženog D.S., pa je isti uslovno otpušten sa izdržavanja kazne zatvora po pravosnažnoj presudi Okružnog suda u Čačku K. 57./07 od 3.7.2007.g., koja je presudom Vrhovnog suda Srbije Kž. 224/07 od 30.10.2007.g. preinačena u pogledu odluke o kazni, na dan pravnosnažnosti toga rešenja pod uslovom da do isteka vremena za koje je kazna izrečena ne učini novo krivično delo, a uslovni otpust traje od 19.08. 2008.g.
Protiv navedenog rešenja žalbu je izjavio Okružni javni tužilac u Čačku, a Vrhovni sud Srbije je svojim rešenjem Kž. 2040/08 od 25.08.2008.g. odbacio žalbu Okružnog javnog tužioca u Čačku kao nedozvoljenu, a izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u Čačku Kuo. 91/08 od 6.8.2008.g.
Ne slažem se sa stavom Vrhovnog suda Srbije, a iz sledećih razloga:
U čl. 401. st. 1. ZKP je navedeno da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, a u stavu 3 je navedeno da drugostepeni sud može rešenjem odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili kao nedozvoljenu, odbiti žalbu kao neosnovanu ili uvažiti žalbu i rešenje preinačiti ili ukinuti i po potrebi predmet uputiti na ponovno odlučivanje.
U čl. 402. st. 1 ZKP je navedeno da na postupak po žalbi na rešenje shodno će se primenjivati odredbe čl. 364., 366, 372, 374 st. 1,3 i 4, čl. 382 i 384 ovog Zakonika.
Zapaža se da čl. 402. st. 1. ZKP ne sadrži upućivanje na odredbu čl. 388 ZKP, a u kojoj je navedeno da će drugostepeni sud presudom odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi presudu suda prvostepenog kada utvrdi da ne postoji razlozi zbog kojih se presuda pobija…
To dalje znači, da kada drugostepeni sud odbija kao neosnovanu žalbu na rešenje suda prvostepenog, tada treba tumačiti odbijanje žalbe kao neosnovane u smislu sadržine odredbe čl. 388 ZKP a to je “da se žalba odbija kao neosnovana kada se utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda (rešenje) pobija”.
Vratimo se na konkretan slučaj.
Vrhovni sud Srbije je u svom rešenju naveo, a u zadnjem stavu da se odbacuje žalba Okružnog javnog tužioca u Čačku kao nedozvoljena a na osnovu čl. 401., st. 3. u vezi čl. 387 ZKP.
U čl. 387 ZKP je taksativno navedeno koji su to slučajevi kada se žalba odbačuje kao nedozvoljena, a to su slučajevi: prvo, ako se utvrdi da je žalbu izjavilo lice koje nije ovlašćeno za podnošenje žalbe ili lice koje se odreklo od žalbe, drugo, ako se utvrdi odustanak od žalbe ili da je posle odustanka ponovo izjavljena žalba i treće, ako žalba po zakoniku nije dozvoljena. To znači da samo su to zakonski uslovi za odbačaj žalbe.
Očigledno, u konkretnom slučaju, kada je drugostepeni sud odlučivao o podnetoj žalbi na rešenje (a odlučivao je 28.8.2008.g.), a uslovni otpust osuđenom je trajao do 19.8.2008.g., to je otpao osnov i time ne postoje više razlozi zbog kojih se rešenje pobija. Da podsetimo, u žalbi Okružnog javnog tužioca u Čačku je ukazano da nema uslova za primenu čl. 46 KZ i da molbu za uslovni otpust osuđenog treba odbiti kao neosnovanu.
Dakle, Vrhovni sud je trabao da žalbu Okružnog javnog tužioca u Čačku odbije kao neosnovanu, a pozivajući se na odredbu čl. 401. st. 2. ZKP u vezi čl. 388 ZKP.
U zaključku, ukazujm da odbačaj pravnog leka-žalbe je zakonski striktno regulisan i kad se ostvare uslovi predviđeni u citiranoj odredbi ZKP, tada se rešenjem žalba odbacije kao nedozvoljena.
U svim drugim slučajevima, drugostepeni sud odlučuje o dozvoljenoj žalbi, a tada žalba može da se usvoji ili odbije, a u konkretnom slučaju da se žalba odbije kao neosnovana, jer ne postoje više razlozi zbog kojih se pobija rešenje prvostepenog suda, jer je uslovni otpust u međuvremenu istekao.