Zloupotreba ovlašćenja u privredi- dekriminalizacija ili pravni kontinuitet inkriminacije?

Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 94/2016) (u daljem tekstu: Izmene) izvršene su obimne izmene u Krivičnom zakoniku („Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05 – ispravka, 107/05 – ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14) (u daljem tekstu: KZ), kako u njegovom opštem delu, tako i u posebnom. Na ovom mestu osvrnućemo se posebno na čl. 27. Izmena kojim je u glavi dvadeset drugoj KZ, koja propisuje krivična dela protiv privrede, izvršen svojevrstan pretres krivičnih dela, te su pored renumeracije, propisana neka nova ali je izvršena i dekriminalizacija do tada postojećih.

Među ovim poslednjim posebnu pažnju zavređuje krivično delo „Zloupotreba ovlašćenja u privredi“ koje je bilo propisano čl. 238. KZ, a koje nakon nove sistematizacije krivičnih dela protiv privrede više nije propisano, počev od 1. marta 2018. godine. Postavlja se pitanje da li je po sredi dekriminalizacija navedenog krivičnog dela?

Na prvi pogled stiče se utisak da je izvršena dekriminalizacija navedenog dela, koja za sobom povlači propisane konsekvence, čime su se rukovodili i sudovi nakon stupanja na snagu Izmena, uzimajući u obzir odredbe Krivičnog zakonika o vremenskom važenju krivičnog zakonodavstva, tačnije čl. 5. stav 2 Krivičnog zakonika kojim je predviđena primena zakona najblažeg za učinioca, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, te se započeti postupci za ovo krivično delo automatski obustavljaju, imajući u vidu činjenicu da je za učinioca svakako najblaži onaj zakon u kome krivično delo više ne postoji.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud o ovoj inkriminaciji ima drugačije stanovište.

Krivično delo Zloupotreba ovlašćenja u privredi

Krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz čl. 238. KZ se sastojalo iz osnovnog oblika i dva teža oblika.

Osnovni oblik činilo je odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koje u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za pravno lice u kojem je zaposleno, za drugo pravno lice ili drugi subjekt privrednog poslovanja koji ima svojstvo pravnog lica ili za preduzetnika izvrši jednu od propisanih radnji u stavu 1 tač 1)-5). Za navedeni osnovni oblik krivičnog dela bila je propisana kazna zatvora od tri meseca do pet godina.

Kvalifikatorna okolnost dva teža oblika ovog krivičnog dela sastojala se u visini pribavljene protivpravne imovinske koristi. Te se prvi teži oblik ovog krivičnog dela sastojao u pribavljanju imovinske koristi koja prelazi iznos od pet miliona dinara, za koje je propisana kazna zatvora od jedne do osam godina, a drugi u pribavljanju imovinske koristi koja prelazi iznos od preko petnaest miliona dinara, za koje je propisana kazna zatvora od dve do dvanaest godina.

Krivično delo Zloupotreba ovlašćenja, propisano čl. 238. KZ je glasilo:

„(1) Odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koje u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za pravno lice u kojem je zaposleno, za drugo pravno lice ili drugi subjekt privrednog poslovanja koji ima svojstvo pravnog lica ili za preduzetnika :

1) stvara ili drži nedozvoljene novčane, robne ili druge vrednosne fondove u zemlji ili inostranstvu ili protivpravno onemogućava ostvarivanja vlasničkih prava akcionara;

2) sastavljanjem isprave neistinite sadržine, lažnim bilansima, procenama ili inventarisanjem odnosno lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica, neistinito prikazuje stanje ili kretanje sredstava ili rezultate poslovanja, pa na taj način dovede u zabludu organe upravljanja u preduzeću ili drugom pravnom licu prilikom donošenja odluka o poslovima upravljanja ili preduzeće ili drugo pravno lice stavi u povoljniji položaj prilikom dobijanja sredstava ili drugih pogodnosti koje im se ne bi priznale prema postojećim propisima;

3) sredstva kojima raspolaže koristi protivno njihovoj nameni;

4) na drugi način grubo povredi ovlašćenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom;

5) protivno volji akcionara ne potpisuje prospekt za trgovanje akcijama na berzi, a davanjem lažnih podataka dovodi u zabludu kupce akcija o stanju kapitala pravnog lica,

kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od pet miliona dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu preko petnaest miliona dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.“

Stavovi sudova

Viši sud u Užicu u presudi broj Kž 82/2018 od 18. maja 2018. god. zauzima stav da je žalba OJT izjavljena protiv presude prvostepenog suda kojom je okrivljeni oslobođen od optužbe da je učinio krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz čl. 238 st.1 t. 2 i 4 KZ, a na osnovu čl. 423 st.1 t.1 ZKP neosnovana.

U obrazloženju se navodi da „Iz spisa proizilazi da je okrivljeni kao odgovorno lice u privrednom društvu …, u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za svoje preduzeće, sastavio lažne isprave … pa je opisanim radnjama pribavio protivpravnu imovinsku korist od …“ a da je Izmenama u izvršena dekriminalizacija krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz čl. 238 KZ., te da s obzirom da se navedenim izmenama krivično delo za koje je okrivljeni optužen ne propisuje kao krivično delo, mora primeniti blaži zakon a to je Krivični zakonik (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016)  koji je stupio na snagu 1. marta 2018., prema kome u vreme odlučivanja u žalbenom postupku od strane drugostepenog suda radnje okrivljenih opisane u optužnom aktu više nisu krivično delo propisano krivičnim odredbama.

Apelacioni sud u Kragujevcu u presudi broj Kž1 90/2018 od 15. marta 2018. god. takođe navodi da krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi više nije krivično delo, odnosno da je Izmenama izvršena dekriminalizacija istog navodeći sledeće:

„Krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi člana 238) KZ (“Službeni glasnik RS”, broj 85/2005 i dr. zakon), bilo je svrstano u krivična dela protiv privrede – Glava 22.

Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (“Službeni glasnik RS”, broj 94 od 24. novembra 2016. godine, koji je stupio na snagu 01.03.2018. godine), u članu 27) predviđena su krivična dela protiv privrede – Glava 22. i data je nova sistematika krivičnih dela protiv privrede, kojom se predviđa 29 krivičnih dela, s tim što više ne postoji propisano kao krivično delo pod nazivom “zloupotreba ovlašćenja u privredi”, pa je na taj način prestalo da postoji kao posebno krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi do tada propisanog odredbom člana 238) KZ.

Imajući u vidu napred navedene izmene Krivičnog zakonika, Apelacioni sud je cenio da je predmetna inkriminacija prestala da postoji u vreme odlučivanja po žalbama branilaca okrivljenih izjavljenim protiv prvostepene presude, odnosno u vreme donošenja drugostepene presude, pa prema tome delo za koje su okrivljeni A.A. i B.B.oglašeni krivima, po zakonu više nije krivično delo.“

Dakle, Apelacioni sud u Kragujevcu zauzima stav da je Izmenama izvršena dekriminalizacija krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi, da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon nakon izmena koji je najblaži za učinioca., odnosno treba primeniti novi krivični zakon, prema kome u vreme donošenja drugostepene presude, predmetne inkriminisane radnje ovih okrivljenih, više nisu krivično delo propisano krivičnim zakonom, te je pobijanu presudu preinačio i oslobodio ih od optužbe.

Međutim u obrazloženju, Apelacioni sud u Kragujevcu za razliku od Višeg suda u Užicu, pravilno postavlja pitanje da li se radnje za koje su okrivljeni oglašeni krivim mogu podvesti pod neko drugo krivično delo u okviru krivičnih dela protiv privrede, nalazeći u konkretnom slučaju da „da radnje za koje su okrivljeni oglašeni krivim i to osnovni oblik krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4) KZ, a koje se sastoje u tome: “na drugi način grubo povredio ovlašćenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom” se ne mogu podvesti pod nijednu inkriminaciju bilo kojeg od 29 krivičnih dela protiv privrede, propisanih Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji se primenjuje od 01.03.2018. godine.“

Vrhovni kasacioni sud, kao što je i nagovešteno na početku komentara ima drugačije stanovište kada je u pitanju dekriminalizacija ovog krivičnog dela. Krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi kao takvog više nema, niti je Izmenama dobilo drugačiju numeraciju, ali su bitna obeležja ovog krivičnog dela sadržana u drugom. Postoji li pravni kontinuitet ove inkriminacije makar delimično, pitanje je na koje je Vrhovni kasacioni sud dao odgovor.

U presudi Kzz 734/2018 od 27. juna 2018. god. Vrhovni kasacioni sud navodi da „…u presudi nije cenio ni osnovanost navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata V.K. i advokata S.N. koji se tiču povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, iz razloga jer je našao da krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2) KZ (i njegovi kvalifikatorni oblici) nije dekriminalizovano donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu 01.03.2018. godine izmena u odnosu na ovo krivično delo), obzirom da su, i pored razlika u zakonskom opisu, bitna obeležja tog krivičnog dela (u konkretnom slučaju je i dalje kažnjiv način izvršenja dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi oštećenog lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica organu upravljanja oštećenog preduzeća) sadržana u krivičnom delu prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine), čime je u ovom konkretnom slučaju zadržan pravni kontinuitet inkriminacije, a što je pravilno našao i drugostepeni sud i o tome u svojoj odluci na strani 6. dao valjane razloge, koje prihvata i ovaj sud i na njih upućuje.“

Dakle, Vrhovni kasacioni sud u navedenoj presudi zauzima stav da ovo krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2) KZ kao i njegovi kvalifikatorni oblici nije dekriminalizovano Izmenama, već da su bitna obeležja ovog krivičnog dela sadržana u krivičnom delu Prevara u obavljanju privredne delatnosti iz čl. 223. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) koje glasi:

(1) Ko u obavljanju privredne delatnosti, u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da nešto učini ili ne učini na štetu imovine subjekta privrednog poslovanja za koje ili u kojem radi ili drugog pravnog lica,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

(3) Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina i novčanom kaznom.“

Umesto zaključka

Obimne izmene zakona, a posebno Krivičnog zakonika, zahtevaju duži period prilagođavanja kako za građane tako i za pravosudne organe. Iako su Izmene objavljene 24. novembra 2016, a njihova primena predviđena tek od 1. juna 2017. godine, odnosno 1. mart 2018. godine za pojedine odredbe, uključujući i čl. 27. Izmena kojim je izmenjena celokupna glava dvadeset druga – krivična dela protiv privrede, obimnost izmena i složenost materije je svakako uticala na drugačije tumačenje pojedinih odredbi.

Imajući u vidu značaj Krivičnog zakonika, kao pravnog akta kojima se regulišu osteljiva pitanja kao što je proglašavanje određenih ponašanja krivičnim delima i propisivanje kazni i drugih krivičnih sankcija kao najstrižijih sankcija u pravnom sistemu, različito tumačenje odredaba ili u ovom slučaju činjenice da li je ili ne izvršena dekriminalizacija krivičnog dela, delimično ili u celini, vodi pravnoj nesigurnosti.

Napomena: Tekst prvobitno objavljen u časopisu “Advokatska Kancelarija”, broj 50, oktobar 2018. god.

DETALJNIJE