Ne, jer svako dešavanje ima svoj početak i kraj, a skupovi na javnim površinama održavaju se u skladu sa propisanim uslovima a prekidaju se kad se završe ili nastupe određene okolnosti.
Konkretan povod za pisanje ovog i povezanog komentara “je tvrdnja izrečena mnogo puta, između ostalog i odministra unutrašnjih poslova, a koju su preneli mediji, da je ono što se nalazi na prostoru ispred Narodne skupštine i u Pionirskom parku u Beogradu, a što svi od milošte nazivaju “Ćacilend”, legalno tu, jer je to prijavljen skup?!?
U tekstu “Da li je svako okupljanje dozvoljeno?” sam objasnio osnovne pojmove, šta su to javna okupljanja, gde se mogu održavati i da li su potrebna odobrenja za to. Inače, sve ograde i napomene date u tom tekstu, važe i ovde.
Ovde ću se pozabaviti trajanjem javnih skupova i kad se obavezno prekidaju, bili prijavljeni ili ne. Nebitno je šta neki ministar kaže, jer retko kad je na čelo nekog ministarstva postavljen neki stručnjak, obično su to političke ličnosti. A od nekog ko se bavi politikom u vidu zanimanja (nisam rekao da su ono za šta se politika smatra, da bude jasno) realno ne možemo očekivati baš neko stručno znanje, jer većina njih nema ni dan pravog radnog staža (u nekoj struci). Ali, svaki ministar ima kabinet, savetnike, pomoćnike, sekretare… a ministarstvo službenike koji vrše poslove, znači neka stručna lica koja bi morala da znaju nešto. Oni bi trebali da znaju ovo što sledi.
1. Kad se javni skup prekida?
Vreme okupljanja uređeno je članom 7. Zakona o javnom okupljanju (“Sl. glasnik RS”, broj 6/2016), koji kaže, javna okupljanja mogu se održavati, po pravilu, u vremenu između 6 i 24 časa.
Za spontana okupljanja ne važi odredba o vremenu održavanja. Međutim, spontanim mirnim okupljanjem ne smatra se okupljanje na koje poziva fizičko ili pravno lice koje je organizator okupljanja, a koje podleže obavezi prijave. To zakon kaže decidno. Što će reći, ako je skup prijavljen kako ministar kaže, onda mora biti prekinut u 24 časa i prostor ispražnjen od ljudi. Zbog javnog reda i mira građana. A ako je nekome i dalje do toga, mogu se ponovo okupiti sledećeg dana u 6 časova.
Policijski službenici su članom 18. Zakona o javnom okupljanju, ovlašćeni da spreče ili prekinu okupljanje ukoliko uoči održavanja okupljanja ili u toku njegovog trajanja nastupi neka od okolnosti iz člana 8. zakona. A jedna od tih okolnosti je opasnost od nasilja, uništavanja imovine, kršenja javnog reda i mira itd.Nadležni organ tada naređenje o prekidu okupljanja usmeno saopštava organizatoru ili vođi okupljanja, odnosno učesnicima. A organizator ili vođa okupljanja je dužan da učesnicima okupljanja odmah saopšti da je okupljanje prekinuto i da zatraži da se okupljeni učesnici mirno raziđu. Ako organizator, vođa okupljanja ili učesnici okupljanja ne postupe u skladu sa naređenjem, nadležni organ će preduzeti zakonske i proporcionalne mere radi razilaska učesnika okupljanja i uspostavljanja javnog reda.
Znači, ukoliko to ne učini sam organizator, policija bi obavezno morala da prekine okupljanje, odmah, čim postoji mogućnost nasilja a ne da čekaju da to počne. A nikako ne smeju da štite one koji vrše nasilje, već da isprazne prostor okupljanja. U slučaju prekida svakom fizičkom licu – učesniku koje ne napusti mesto okupljanja, može se izreći kazna za prekršaj u iznosu do 30.000 din., nezavisno od toga da li je uz to počinio i neko drugo kazneno delo.
Inače, prema čl. 21. i 22. Zakona o javnom okupljanju za kršenje bilo koje od zakonskih obaveza organizatorima (i fizičkim i pravnim licima) mogu se izreći ozbiljne novčane kazne.
Da li je nekome izrečena neka kazna za to što nije prekinuo okupljanje u “Ćacilendu” kad je to morao? Podsećam, studenti su 15. marta, čim je postalo očigledno da se nešto dešava javno proglasili prekid skupa i apelovali da se narod raziđe. Kad je to uradio organizator javnog okupljanja u “Ćacilendu”. Znamo li uopšte ko je to? I kad je i kome prijavio skup? I šta piše u prijavi, kad će skup biti gotov?
Ako organizator nije, zašto policija nije prekinula okupljanje u “Ćacilendu”, svaki put kad je do sukoba došlo? Pa tamo je neko ranjen iz vatrenog pružja, o tučama da ne pričamo. A ako policija nije uradila ono što je po zakonu obavezna, onda je izvršeno neko delo u vezi službene dužnosti, propisano Krivičnim zakonikom („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019 i 94/2024) . Zašto onda tužilaštvo ne reaguje?
A opet, u medijima je javljeno da je izvršeno na desetine prijava zbog buke i kršenja komunalnog reda. Znači, komunalna milicija može da naredi prekid dešavanja, a što sam objašnjavao u “Ko je nadležan za buku u stambenim zonama?”. I ne samo zbog buke, već zbog kršenja komunalnog reda po drugim osnovima. Umesto toga oni čuvaju mesto gde se krši komunalni red, za čije održavanje su nadležni?!?
Ali, da li mora da se čeka komunalna milicija ili bilo koja inspekcija da nešto ispita i naloži? Ne, to može i javno preduzeće koje održava parkove. Kao u onom vicu kad u šumi danima vode borbe četnici i partizani dok ne dođe šumar i sve ih istera napolje.
Konkretni park je Rešenjem o određivanju kategorija javnih zelenih površina (“Sl. list grada Beograda”, br. 74/2017) raspoređen u ekstra kategoriju, znači zavređuje posebno staranje.
Odluka o uređivanju i održavanju parkova, zelenih i rekreacionih površina (“Sl. list grada Beograda”, br. 12/2001, 15/2001, 11/2005, 23/2005, 29/2007-dr.odluka, 2/2011, 44/2014, 17/2015, 35/2015, 19/2017, 26/2019, 106/2020, 152/2020 i 111/2021), u članu 21. kaže da je na javnim zelenim površinama, između ostalog, zabranjeno postavljanje objekata, oštećivanje i uništavanje zelenila, kretanje van staza, premeštanje mobilijara sa mesta na kojima je postavljen, kretanje i parkiranje vozila, istovar materijala itd. A čim dođe do poremaćeja u održavanju javnih zelenih površina, preduzeće zaudženo za iste (znači, JKP Zelenilo Beograd), dužno je po članu 12. te odluke, da preduzme sve propisane mere, a ako to ne može, da obavesti organizacionu jedinicu Gradske uprave, odnosno organizacionu jedinicu uprave gradske opštine nadležnu za komunalne poslove, koje dalje moraju da narede mere zaštite za ugrožena dobra, preduzmu mere za otklanjanje nastalih posledica, te utvrdi razloge i eventualnu odgovornost za uništavanje. Jesu li Grad Beograd i Opština Stari grad išta preduzeli, osim što je gradonačelnik izjavio da je nemoćan?
2. Kad je dozvoljeno zauzeće javne površine?
Iz iznetog ovde i u “Da li je svako okupljanje dozvoljeno?” vidimo da “Ćacilend” nije i ne može biti tretiran kao javno okupljanje. Meni to više liči na zauzeće javne površine. Jer, rekoh već to je ograđeni prostor, u koji se može ući i izaći samo sa odobrenjem. A čim je površina ograđena i na nju nešto postavljeno, izvršeno je zauzeće. I moglo bi i tako biti tretirano sve, ali zauzeće javne površine je dozvoljeno samo pod propisanim uslovima.
A to reguliše Zakon o planiranju i izgradnji (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009-ispr., 64/2010-OUS 24/2011, 121/2012, 42/2013-OUS, 50/2013-OUS, 98/2013-OUS, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019-dr.zakon, 9/2020, 52/2021, 62/2023 i 91/2025), čiji član 146. kaže, postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama, i sl., obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave. Zanemariću to što “Ćacilend” ni gabaritima, ni objektima i njihovom namenom ne ispunjava zakonske uslove. Čak i to što se nikako ne može odobriti zauzeće saobraćajne površine ako se time onemogućava saobraćaj vozila i pešaka na vitalnim saobraćannicama od značaja za funkcinisanje grada.
Razmatram samo “tehnikalije”. Npr., da li je tražena saglasnost upravljača tog javnog dobra i ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma u skladu sa stavom 3. pomenutog člana 146., jer konkretni – Pionirski park je zaštićeno prirodno dobro. A u medijima se priča da nekakva ekološka inspekcija ne može ni da priđe u Pionirski park, da izvrši nadzor.
Kako Odlukom o postavljanju privremenih objekata na teritoriji grada Beograda (“Sl. list grada Beograda”, br. 17/2015, 43/2015, 71/2015, 126/2016, 26/2019, 152/2020, 94/2021, 101/2021 i 111/2021) nije predviđeno zauzeće javne površine za namene naselja i sl., tretiraću “Ćacilend” kao zabavni park (pušta se muzika, znači ima zabave) a objekte u njemu kao one za potrebe održavanja manifestacija, jer to postoji u navedenoj odluci. Po odredbama iste, zabavni park čine jedan ili više različitih objekata osnovne namene (šatori) sa pomoćnim objektima (blagajna, objekti za smeštaj osoblja, držanje životinja i sl.), koji se postavljaju u finalnom obliku ili sklapaju od gotovih elemenata. A objekat sa pratećim sadržajem (toalet i dr.) je zatvoreno-otvoreni objekat koji se postavlja u finalnom obliku.
Da li je neko tražio odobrenje za zauzeće javne površine u smislu navedenog? Ako jeste, od koga je to dobio?
A najviše me interesuje da li je plaćena naknada za to?
Jer, po članu 236. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara (“Sl. glasnik RS”, br. 95/2018, , 49/2019 i 92/2023), plaća se naknada za korišćenje prostora na javnoj površini (i za zabavni park) i to prema površini prostora i ceni koju utvrđuje jedinica lokalne samouprave, a po članu 247. istog zakona, obveznik plaćanja je korisnik javne površine (znači organizator manifestacije, onaj kome je odobreno da to učini). Te naknade čine izvorne prihode po Zakonu o finansiranju lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS”, br. br. 62/2006, 47/2011, 93/2012, 83/2016, 104/2016-dr.zakon, 95/2018-dr.zakon i 111/2021-dr.zakon). A naknada u Beogradu se plaća po Odluci o naknadama za korišćenje javnih površina za teritoriju Grada Beograda (“Sl. list grada Beograda”, br. 118/2018, 52/2019, 114/2019, 137/2020, 156/2020-isp., 29/2021, 120/2021, 108/2022, 113/2023, 88/2024 i 158/2024).
3. Umesto zaključka
Dakle, imamo prostor, zauzet objektima, u koji čak ni ovlašćena državna služba ne može ni da uđe (kako mediji javljaju ni javni tužilac). Koji čuvaju policija, komunalna milicija i privatno obezbeđenje. A u kome ne važe ni propisi ove države. Meni “Ćacilend” najviše liči na neku eksteritrijalnu jedinicu, sa svojim suverenitetom i autonomijom. Jer, kako su mediji izvestili, čak ni policija nije mogla da javnoj tužiteljki obezbedi pristup unutra. Ne bih se čudio neko zatraži poseban status, ono što npr. ima Sveta gora u Grčkoj, ili San Marino i Vatikan u Italiji. A kako se zakoni poštuju i tumače kod nas, ne bi me iznenadilo ni da neko odobri taj status. Jer, ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. Na šta me sve zajedno podseća opisao sam na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.