Žalbena procedura u bilo kom postupku (sudskom, pred organom uprave…) počinje predajom žalbe.A pošto je reč o zaštiti prava stranke u postupku, taj postupak mora biti sprovođen u skladu sa onim što je propisano.
Ovaj tekst je deo serije komentara u kojima pričam o postupanjima Poreske uprave(u daljem tekstu: PU), organa u sastavu Ministarstva finansija.
U pokaznom primeru koji sam predstavio u „Da li bliskost srodstva ima uticaja na poresku obavezu?“ sam izneo šta smatra PU i kako na osnovu toga određuje poreske obaveze, odnosno zašto nisu u pravu.
U “Da li stepen krvnog srodstva određuje nasledni red?” sam pojasnio ono što se mora razumeti iz naslednog i porodičnog prava da bi se poreska obaveza pravilno utvrdila, a sve ograde i napomene date u navedenom tekstu, važe i ovde.
Sam naslov teksta “Da li je roditelj krvni srodnik?” upućuje da u njemu objašnjavam ono notorno, a što službenici PU izgeda ne shvataju, te ponovo da službenici PU pogrešno razrezuju poreske obaveze tamo gde ne postoje uslovi za to.
U tekstu “Na šta su sve spremni poreski službenici?”, sam razmatrao to kako nepoznavanje propisa i odsustvo stručnog znanja utiče na pravilnost donete odluke, nepravilnostima u postupku, i kaznenim delima koja se time čine.
Rokovima za postupanje drugostepenog organa bavio sam se u “Da li drugostepeni poreski organ ima rokove u kojima mora da postupa?”.
Tome do koje granice sme da ide poreski organ, te kaznenom i materijalnom odgovornošću istog posvetio sam „Sme li poreski organ da prisiljava stranku da odustane od žalbe?“.
Pitanjem kamate kod povraćaja iznosa više ili pogrešno plaćenog poreza bavio sam se u „Da li se plaća kamata kod povraćaja plaćenog poreza?“.
Ovde ću se pozabaviti obavezama prvostepenog organa po prijemu žalbe, time šta može a šta mora da uradi.
1. Šta prvostepeni organ mora da uradi po prijemu žalbe?
Žalba se uvek predaje preko organa koji je sprovodio prvostepeni postupak, to valjda svi znaju.
U pokaznom primeru postojao je način da se proces okonča bez komplikacija, brzo. Naime, u vezi postupanja prvostepenog organa po žalbi, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 84/2002-isp., 23/2003-isp., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005-dr.zakonik, 62/2006-dr.zakon, 61/2007, 20/2009, 72/2009-dr.zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012-isp., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015-aut.tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019, 144/2020, 96/2021, 138/2022 i 94/2024) – u daljem tekstu: ZPPPA,u članu 144. kaže da, prvostepeni poreski organ može usvojiti žalbu i poreski upravni akt izmeniti ako oceni da je žalba opravdana i da nije potrebno sprovoditi novo utvrđivanje činjenica, odnosno da može izmeniti poreski upravni akt sve dok žalbu ne dostavi na rešavanje drugostepenom organu. I to bi bilo najcelishodnije rešenje, jer šteta za poreskog obveznika nastupa danom plaćanja nepravilno utvrđenog iznosa poreza. Tako da je prvostepeni organ u pokaznom primeru imao vremena da po prijemu žalbe sam izmeni rešenje, a pre isteka roka za plaćanje obaveze. I ne bi bilo problema, ni po koga.
Ako prvostepeni organ nema nameru da usvoji žalbu, da prvostepeno rešenje izmeni tj. poništi i donese novo, i ukoliko nema protivne stranke kojoj se šalje žalba na odgovor, onda žalbu mora da prosledi drugostepenom organu u roku od 15 dana od prijema iste, sve u skladu sa članom 166. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016, 95/2018-aut.tumačenje i i 2/2023-OUS) – u daljem tekstu: ZUP (pošto ZPPPA nema posebne odredbe o tome).
2. Sme li prvostepeni organ da zadržava žalbu?
Nikako i nikad, već da je prosledi sa svim spisima drugostepenom organu.
Ali, umesto gore navedenog, tj. da postupi po propisu, u pokaznom primeru prvostepeni organ je izabrao da čini nova kršenja procedura. Naime, po prijemu žalbe, prvostepeni organ šalje poziv za stranku da lično dođe u prostorije PU radi učešća u postupku utvrđivanja poreza?!? Naravno, ni ovaj poziv nije uručen na propisan način, već ostavljen u poštanskom sandučetu.
Ono što je apsolutno nejasno a to prvostepeni organ nije znao da objasni kad je pitan, u kom postupku je upućen ovaj poziv? Prvostepeni postupak je završen onog trenutka kad je doneto rešenje. Od kad je primljena žalba, teče postupak po žalbi. U njemu, prvostepeni organ ima dve opcije. Prvu, u skladu sa članom 144. ZPPPA, da usvoji žalbu i izmeni poreski upravni akt. Ili drugu, da žalbu sa svim spisima, bez odlaganja dostavi drugostepenom organu. Nema prvotepeni organ šta više da raspravlja. U pokaznom primeru žalba je bila blagovremena, dopuštena i izjavljena od ovlašećnog lica, tako da je prvostepeni organ nije mogao odbaciti primenom stava 1. člana 144. ZPPPA i stava 162. ZUP. Nije postojala namera da se žalba usvoji, prvostepeno rešenje izmeni tj. poništi i donese novo, (to je decidno rečeno više puta) a nema ni protivne stranke pa da mora da žalje žalbu na odgovor, onda je žalbu morao da prosledi drugostepenom organu u propisanom roku.
Jer, da bi se ponovo preduzimale radnje u prvostepenom postupku od strane prvostepenog organa, potrebno je da se usvoji žalba što znači da je poreski akt ukinut (od strane drugostepenog ili prvostepenog organa, nebitno). Dakle, ako je prvostepeni postupak posredi, gde je rešenje o ukidanju ožalbenog rešenja i zaključak o ponavljanju postupka? Ako je ožalbeno rešenje ukinuto, poreskom obvezniku mora biti dostavljen neki akt o tome, i tek onda bi moglo da se razgovora o nastavku postupka i tome šta stranka (i da li) mora da učini.
Inače, usmeno objašnjenje postupajućeg službenog lica je bilo da stranka – poreska obveznica navedenog dana dođe u prostorije PU da iznese svoje argumente, a da će oni izneti svoje. Moram reći, poreski postupak nije TV panel, pa da se sučeljavaju argumenti. Niti se dešava na pijaci, pa da se neko pogađa. Tu se samo sprovodi propisana procedura.
Sve bitno za odlučivanje u konkretnoj poresko upravnoj stvari u pokaznom primeru je već je izneto u žalbi, bilo je potrebno samo pročitati (i razumeti) istu. U spisima predmeta postojali su svi dokazi potrebni za odluku. Dostavljena su validna pismena i isprave koja potvrđuju bitne činjenice.
Jedino što prvostepeni poreski organ ne sme, to je da zadržava žalbu, i sprovodi postupak koji nije propisan, jer time, pored svih krivičnih dela učinjenih do tad, o čemu sam pisao u “Na šta su sve spremni poreski službenici?”, postupajuće službeno lice (i oni koji ga kontrolišu a ne ispravljaju njegove greške) čini još jedno, novo delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) – u daljem tekstu: KZ, u sticaju sa povredom prava na podnošenje pravnog sredstva iz člana 147. KZ, i to u težem obliku iz stava 2.
S druge strane, tim zadržavanjem u problem je doveden i drugostepeni organ, jer je rok od 5 dana za odlučivanje o zahtevu za odlaganje izvršenja poreskog upravnog akta (podnetog sa žalbom), istekao u tom vremenu, čime oni prave povredu postupka, za koju nisu krivi, jer je krivica do prvostepenog organa. Što opet otvara pitanje odgovornosti u nekom unutrašnjem postupku (oko izvršavanja radnih obaveza). Čak i da je taj zahtev prosleđen drugostepenom organu, isti bez žalbe ne može da reši po tom zahtevu, jer ne zna šta je sadržina žalbe (a koja mu je bitna za odluku), da li postoji mogućnost da je osnovana, niti šta je urađeno povodom iste. Ako se i dalje sprovodi prvostepeni postupak, ožalbeno rešenje ne može biti izvršavano (jer formalno ne postoji), tako da je i taj zahtev bespredmetan.
3. Umesto zaključka
Inače, ovo nije kraj, u pokaznom primeru, prvostepeni poreski organ je učinio još spornih stvari, o kojima će biti reči u „Sme li poreski organ da prisiljava stranku da odustane od žalbe?“.
Inače, kako sva pobrojana dela nose višegodišnje zatvorske kazne, to znači da neće zastariti još veoma dugo. Čak i da je neko trenutno zaštićen, pitanje je da li će biti za godinu, dve?
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.