Samo u slučajevima kada su ispunjeni propisani uslovi, nikad po svom nahođenju.
Neverovatnih postupanja kod nas je previše, tako da stignem da obradim samo ponešto, ono što se ističe zanimljivošću ili svojom neverovatnošću (da budem korektan pa ne kažem glupošću).
Postupanjima banaka i onih koji ih kontrolišu bavio sam se u više navrata (Kako banke svoje greške naplaćuju klijentima?, Reklamacija zloupotrebe platne kartice, Zašto nije dozvoljeno držati novac kod banaka u inostranstvu?, Da li je moguć kredit u devizama?, Kako su se banke snašle sa moratorijumom?, Neovlašćeno pružanje platnih usluga ili ispunjenje obaveze za drugog?, Da li je unovčavanje čekova neovlašćeno pružanje bankarskih usluga?, Ko ima ovlašćenje za izricanje sankcija…). Generalno, ono što me kod “bankara” najviše fascinira je količina neznanja i ubeđenje sa kojim postupaju nepravilno.
Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica te rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, o tome šta predstavlja izneto, itd.), važe i ovde.
Svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti).
1. Šta se desilo?
Povod za pisanje ovog komentara je postupanje jedne domaće velike banke (nekada slavne i najveće u državnom vlasništvu). Situacija je bila veoma prosta. Vlasnik privrednog društva je svoj udeo u istom podelio sa svojom suprugom, da bi ono što o bračnoj tekovini inače predviđa Porodični zakon (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2005, 72/2011-dr. zakon, 6/2015 i 109/2025-dr. zakon), stajalo i u registru Agencije za privredne registre (u daljem: tekstu; APR). Ali nije znao da će im zato biti privremeno onemogućeno poslovanje. Naime, jedna od banaka je blokirala promet na računu privrednog društva. Važno je napomenuti da ostale banke (uključujući i najveću kod nas) kod kojih to privredno društvo ima tekući račun to nisu činile. Kada je banka pitana o čemu je reč, dobijen je odgovor (citat): “Račun je blokiran zbog promene vlasnika.”. Kad su pitani na osnovu kog propisa ili čijeg akta je to urađeno, dali su neko objašnjenje koje nema uporište u propisima (citat): “[…] Na osnovu člana 72 Zakona o platnim uslugama, Banka je dužna da svakog radnog dana od Agencije za privredne registre (u daljem tekstu: APR) preuzima registrovane promene za svoje korisnike i da usklađuje podatke po računu. Banka usklađuje podatke u vezi s tekućim računima pravnih lica i preduzetnika u roku od tri radna dana od dana preuzimanja podataka.
Pravna lica i preduzetnici dužni su da banku kod koje imaju otvoren tekući račun obaveste o statusnoj i drugoj promeni koja se registruje kod drugih organa i organizacija, kao i da preduzmu pravne radnje potrebne za usklađivanje podataka u vezi sa svojim tekućim računima sa ovom promenom – u roku od tri dana od dana prijema rešenja o upisu te promene.
Dana 26.08.2026. godine Banka je od APR-a primila poruku da je kod korisnika […] došlo do promene podataka […] Promena vlasničke strukture kod pravnog lica utiče na podatke o identitetu korisnika koje je Banka dužna da redovno ažurira u skladu sa obavezama koje proističu iz Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
Imajući u vidu da dokumentacija o promeni osnivača nije bila ažurirana, račun je dana […] privremeno interno blokiran za transakcije zaduženja do dostavljanja neophodne dokumentacije i ažuriranja podataka. […]”.
2. Šta je ovde sporno?
Da zanemarimo što je ovaj odgovor stigao nakon deblokade računa, jer je u međuvremenu urađeno ono što bi se inače desilo po redovnom toku stvari. Ono što je bitno je da privredno društvo o kome je reč nije u stečaju, i da ne postoji nikakva izvršna isprava, da nijedan sud ili nadležni organ nije naredio blokadu računa. Firma posluje, a oba vlasnika su i lica ovlašćena za zastupanje (direktor i zastupnik), odranije upisana u APR.
A rok za izvršenje promene u registru stvarnih vlasnika prema Zakonu o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika (“Sl. glasnik RS”, br. 19/2025, 51/2025 i 60/2025-isp.) od 30 dana od dana upisa promene, nije bio prošao (štaviše, tek je počeo da teče). Inače, ta promena je izvršena čim se ovlašćeno lice vratilo s puta, jer u tom postupku je potrebna i njegova autorizacija elektronskim potpisom.
Zašto je banka uradila navedeno? Da, član 72. Zakona o platnim uslugama (“Sl. glasnik RS”, br. 139/2014, 44/2018 i 64/2024), zaista predviđa obavezu ažiriranja podataka o korisniku računa u sistemu banke, ali u tom niti bilo kom drugom zakonu, nema odredbe koja dozvoljava banci da blokira račun korisnika po svom nahođenju, pogotovo pre isteka nekog zakonskog roka za izvršenje obaveze. Da, privredno društvo može biti prekršajno kažnjeno ako u roku od 3 dana banku kod koje ima otvoren tekući račun ne obavesti o statusnoj i drugoj promeni koja se registruje kod drugih organa i organizacija ili ne preduzme pravne radnje potrebne za usklađivanje podataka u vezi sa svojim tekućim računom sa ovom promenom. Ali, banka je ovde već bila obaveštena, a blokadu je izvršila jer podaci u evidenciji stvarnih vlasnika kod APR nisu trenutno bili ažurirani. Dakle, u evidenciji stvarnih vlasnika koju isto vodi APR koji je i upisao promenu vlasnika. Da, to da isti podatak stoji u dva registra jeste malo besmileno, o tome sam već pisao (Šta je Centralna evidencija stvarnih vlasnika?, Da li evidentiranje stvarnih vlasnika služi nečemu?). Znači, banka već ima obaveštenje o stvarnim vlasnicima (koji su domaća fizička lica), jer joj je dostavljena informacija o promeni u registru APR.
Štaviše, ni Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. glasnik RS“, br. 113/2017, 91/2019, 153/2020, 92/2023, 94/2024 i 19/2025), na koji se banka poziva, ne dozvoljava blokadu računa. Već jedino privremeno obustavljanje izvršenja neke transakcije od strane Uprave za sprečavanje pranja novca, ako postoji osnovana sumnja da se radi o pranju novca, finansiranju terorizma ili prethodnom krivičnom delu. Dakle, banka o svojim sumnjama u vezi konkretne transakcije obaveštava nadležni organ, koji može nešto da preduzme, samostalno ne sme ništa da čini.
Inače, tvrdnja banke da (citat): “Promena vlasničke strukture kod pravnog lica utiče na podatke o identitetu korisnika koje je Banka dužna da redovno ažurira …”, je apsolutno besmislena. Korisnik usluga banke – privredno društvo je i dalje isto sa istim zastupnicima. Inače, po članu 20. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, identitet stranke koja je pravno lice utvrđuje se i proverava pribavljanjem podataka iz člana 99. stav 1. tačka 1) tog zakona, što su: poslovno ime i pravna forma, adresa, sedište, matični broj i poreski identifikacioni broj.
Pri transakcijama pravnog lica utvrđuje se i proverava identitet zastupnika pravnog lica, a oni su rekoh bili nepromenjeni.
A ovde su bile blokirane transakcije korisnika jer je došlo do “promene vlasnika”. Neko je nešto tu pogrešno razumeo, odnosno dao sebi prevelika prava. Da sad ne razmatram to da li je banka ovde napravila neki prekršaj i izazvala neku štetu koju bi trebalo da naknadi (jeste, ali neću širiti priču u tom pravcu).
3. Umesto zaključka
Inače, najviše volim bespotrebne navode koji ničemu ne služe a koje svi (banke pogotovo) vole da stavljaju u svoje dopise, čisto da ima više teksta, da izglreda da se neko posvetio problemu.
Na primer, kako će problem nekog ko je nezadovoljan postupanjem banke rešiti to šta banka sama za sebe kaže da se (citat): “[…] kontinuirano prilagođava potrebama korisnika i radi na usavršavanju svojih proizvoda, usluga i procesa rada, uz pažljivo razmatranje obraćanja korisnika […]”. Da su pažljivo razmatrali obraćanje, videli bi da nešto pogrešno rade. A vrhunac licemerja je konstatacija “[…] Kako nisu utvrđene nepravilnosti, Vaš prigovor nismo u mogućnosti da ocenimo osnovanim […]”. Najpre,jer je ono što je osnov prigovora (blokada računa) već bilo rešeno, a onom ko je ovo sve pročitao, jasno je da je prigovor bio itekako osnovan.
Inače, najbesmislenija je uvodna rečenica dopisa banke (citat): “[…] Nakon prijema Vašeg prigovora […], u kojem izražavate nezadovoljstvo usled privremene blokade računa, ovim putem prvenstveno želimo da Vam se zahvalimo što ste izdvojili vreme kako biste nam dobronamerno ukazali na okolnosti sa kojima ste se suočili, a koje predstavljaju osnov Vašeg nezadovoljstva. […]“. Korisniku usluga banke koji je nezadovoljan postupanjem banke i čiji prigovor banka odbija, baš znači to što je banka zahvalna na obraćanju. To mu baš rešava problem.
Jedino se nadam da će banka nešto promeniti u svom poslovanju, pošto već navodi (citat): “[…] Imajući u vidu naše opredeljenje da klijentima pružimo najbolju uslugu i da nam je prioritet unapređenje korisničkog iskustva, vodeći se upravo sugestijama i primedbama koje dobijamo, nadamo se da ćete biti zadovoljni budućom saradnjom i da ćemo opravdati svaki sledeći utisak o nama […]”. Iskreno sumnjam u to, ali znate kako kažu, nada umire poslednja.
Sad je valjda jasno zašto stalno ponavljam, da ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“ i zašto me sve zajedno podseća na ono što sam opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.