Logika kaže da ne, ali kod nas je sve moguće.
Kad god pomislim da sam sve video i čuo, uvek se nađe neki predstavnik državne vlasti da me neprijatno iznenadi svojim postupanjima. U konkretnom slučaju koji je povod za pisanje ovog komentara, reč je o pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijske uprave za grad Beograd, Odeljenja za saobraćajne prekršaje i prekršajni postupak (u daljem tekstu: policija), koji su pokrenuli postupak pred Prekršajnim sudom u Beogradu (u daljem tekstu: Sud) zbog nedostavljanja policiji onoga što je istima već dostavljeno, a što piše u samoj prekršajnoj prijavi. Ne, nisam ništa pogrešio, to je zaista tako.
Ovaj i povezani komentari “pravni portal
” i “Šta kad vlasnik vozila nešto ne može da učini?” su ekstrakti iz stručnog komentara „Da li neko može biti kažnjen ako je izvršio sve što je propisano?”, objavljenog u časopisu Advokatska kancelarija u broju 145, septembar 2026. god.
Inače, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica te rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, o tome šta predstavlja izneto, itd.), važe i ovde. Svi tekstovi koje navodim dostupni su na Pravnom portalu.
1. O čemu je reč?
Navešću ukratko sadržinu Zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, upisni broj 4-145-02462/26 od 12. februara 2026. god. (u daljem tekstu: prekršajna prijava). Policija je Sudu podnela prekršajnu prijavu zbog postojanja osnovane sumnje da je učinjen prekršaj, i to protiv pravnog lica (auto škole), iz člana 326. stav 1. tačka 60), te odgovornog lica u njemu (direktora) zbog prekršaja (citat): “iz člana 326. stav 2. tačka 60.” Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Sl. glasnik RS”, br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018, 23/2019, 128/2020-dr.zakon, 76/2023 i 19/2025) – u daljem tekstu: ZOBS.
Ovde ću zanemariti to što policija i dalje ne zna da napiše prijavu kako valja, pa ako gledamo strogo formalno, u odnosu na okrivljeno odgovorno lice ne postoji delo za koje ga tereti podnosilac zahteva, pa bi, ako se držimo formalnog načela, prekršajnu prijavu u odnosu na to lice trebalo odbaciti kao neurednu. Naime, stav 2) člana 326. ZOBS nema tačku 60), tačnije, nema ni jednu. To je zakonski slučaj kada se za prekršaj pravnog lica kažnjava onaj ko donosi odluke u ime istog, iz čijih odluka u stvari dolazi odgovornost pravnog lica. Bez fizičkog lica koje nešto čini (ili propušta to) u ime pravnog lica ne postoji kazneno delo pravnog lica. Zato se ovakvi postupci vode kao jedinstveni.
U činjeničnom opisu prekršaja piše da su pravno lice i njegov direktor krivi,što kao vlasnici konkretnog vozila nisu policiji u propisanom roku dali potpune i tačne podatke o identitetu lica, odnosno dokaz na osnovu kog se na nesporan način može utvrditi da je to lice upravljalo vozilom u vreme izvršenja prekršaja, čime je postupljeno suprotno članu 1. člana 247. ZOBS, čiji ću stav 1. citirati zbog značaja za ovu analizu:
“Vlasnik, odnosno korisnik vozila obavezan je da, na poziv policijskog službenika, u roku od osam dana od dana prijema poziva, da potpune i tačne podatke o identitetu lica kome je omogućeno upravljanje vozilom i dokaz na osnovu kojeg se na nesporan način može utvrditi da je to lice upravljalo vozilom u određeno vreme.”.
Ovde je važan i stav 4. člana 247. ZOBS, koji kaže (citat):
“Dokazom iz stava 1. ovog člana smatraće se pisana izjava overena od strane nadležnog organa kojom lice čije je podatke dao vlasnik, odnosno korisnik vozila, potvrđuje da je upravljalo vozilom u određeno vreme.”.
Dakle, onaj na koga je vozilo registrovano ima obavezu da otkrije identitet vozača – učinioca prekršaja. Ukoliko to ne učini čini poseban prekršaj. Ovde pričamo o saobraćajnom prekršaju propisanim ZOBS, ali situacija je ista sa komunalnim prekršajima. U svim aktima lokalnih samouprava postoji nešto slično.
Policija je dala predlog da se kao dokaz izvrši uvid u Poziv (za dostavljanje podataka) br. 145-4-14340/25 od 22. januara 2026. god. i potvrdu o elektronskoj dostavi istog, što inače i nije sporno, poziv jeste primljen.
I sve bi bilo nesporno, da policija u prekršajnoj prijavi, pored navedenog poziva, te izvoda iz registara privrednih subjekata i registrovanih vozila, ne navodi i kao prilog ne dostavlja i (citat): “Izjava lica dostavljena putem PTT-a, overena kod nadležnog organa” i “Izjava firme”. Inače, ta “Izjava lica…”, predstavlja upravo izjavu vozača (inače instruktora vožnje) kojom potvrđuje da je u određeno vreme upravljao konkretnim vozilom. A sama policija navodi da je overena od strane nadležnog organa – Javnog beležnika. A “Izjava firme” predstavlja dopis na memorandumu firme, overen pečatom, u kome su dati podaci vozača. Što će reći, okrivljena lica su postupila onako kako je trebalo. Zašto je onda podneta prekršajna prijava?
Kako je moguće da neko navodi i prilaže dokaze a da ne shvata šta drži u rukama? Da li je moguće da ovlašćeno službeno lice koje u ime policije sastavlja prekršajne prijave i podnosi ih sudu toliko ne razume ništa? Ili toliko ne “uključuje mozak”? Da li takav neko ispunjava uslove da obavlja poslove koji su mu povereni?
Što je najgore, ni postupajuća sudija ne obraća pažnju na to šta piše u prijavi i šta pred sobom ima od dokaza u predmetu, već šalje pozive okrivljenim licima i sprovodi postupak, umesto da prekršajnu prijavu odbaci i završi sa tim besmislenim postupkom. A kad joj se skrene pažnja na to, ljuti se i traži vreme da proveri ono što može proveriti odmah, jer ima ispred sebe u predmetu. Neverovatno.
I nije ovo jedini slučaj da se vodi postupak koji po svim pravilima nije bio ni započet. O nečemu sličnom pisao sam u “Čovek koji nije bio tamo” i povezanim komentarima. I u tom slučaju policija kažnjava nekoga za saobraćajni prekršaj iako sama pismeno konstatuje da to lice nije bilo na licu mesta u vreme izvršenja prekršaja, i prilaže video zapis kojim to potvrđuje.
2. Umesto zaključka
Šta reći na kraju, osim da niko ne sme biti kažnjen ako je izvršio što je zahtevano od njega, u konkretnom slučaju dostavio dokaze. Jer, ako krenemo suprotnim putem, ne znam gde ćemo stići.
U “Šta kad vlasnik vozila nešto ne može da učini?” sam razmatrao nemogućnost vlasnika vozila da izvrši obavezu na način na koji se to zahteva.
Pitanjem, da li neko može biti kažnjen ako ne izvrši ono što ne zna da mora, bavio sam se u “Šta kad vlasnik vozila ne zna šta mora da učini?”.
Šta proizvodi nedostavljanje dokaza o kojima se okrivljeni mora izjasniti, objasnio sam u „Šta ako dokazi nisu dostavljeni uz prekršajni nalog?“.
A u komentaru „Da li bi neko činio nešto na svoju štetu?“ ću razmotriti ono što u konkretnim slučajevima, o kojima je reč, a i svim sličnim, logički obesmišljava konstrukciju prekršajne prijave.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.