U „Sl. glasniku RS“, br. 17/2019 od 14. marta 2019 objavljen je, između ostalog, Zakon o Centralnom registru stanovništva (u daljem tekstu: Zakon) kojim se uređuje uspostavljanje i vođenje, sadržina, način korišćenja, kao i druga
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama („Sl. glasnik RS“, br. 44/2018), primenjuje se od 17. marta 2019. godine. O ovom tekstu navešćemo najvažnije novine koje ove izmene donose. I. Razlozi za donošenje
Odlaganje krivičnog gonjenja propisano je odredbama čl. 283. Zakonika o krivičnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014): Prema navedenim odredbama: Javni tužilac može odložiti krivično gonjenje za krivična dela
Da li će poslodavci ubuduće morati direktno da plaćaju prevoznicima? Konkretan povod za pisanje ovog komentara je službeno Mišljenje ministarstva finansija, br. 011-00-12/2019-04 od 1. 2019. godine, koje je na zahtev grada Beograda donelo Ministarstvo
Zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o izručenju objavljen je “Sl. glasniku RS” – Međ. ugovori, br. 2/2019. Ovaj zakon se primenjuje od 26. februara 2019. godine i njime je
Vrhovni kasacioni sud doneo je novi pravni stav u vezi sa „čuvenim“ članom 547. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 106/2015, 106/2016-aut. tumačenje i 113/2017-aut. tumačenje), koji se odnosi na izjašnjavanje izvršnih
Prilikom razmatranja ovog pravnog pitanja, poći ćemo od samog sadržaja sporazuma, koji je određen čl.314. Zakonika o krivičnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014). Prema navedenim odredbama: Sporazum o
Uvod Kada je u pitanju naknada štete koju je zaposleni na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu u praksi se postavilo niz interesantnih pitanja. Naknada ove štete propisana je
Konkretan povod za pisanje ovog komentara je stav koji je u svojoj presudi Kž 1449/2010 od 17. septembra 2010. god. izneo Apelacioni sud u Kragujevcu, (u daljem tekstu: Sud), a koji se u najkraćem može
I. Relevantne odredbe Članom 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: EKLJP), propisano je da sud može da prima predstavke od svake osobe, nevladine organizacije ili grupe lica koji