Čudne dužnosti komunalne milicije u Beogradu

Postaviću jedno pitanje, koje može izgledati šaljivo, ali uveravam sve koji ovo čitaju, potpuno sam ozbiljan. Naime, interesuje me, da li je komunalna milicija u Beogradu u obavezi da štiti vandale, zabavlja, parkira vozila i čisti ulice?

Konkretan povod za pisanje ovog komentara je Odluka o komunalnoj miliciji („Sl. list grada Beograda“, br. 101/2019) u daljem tekstu: Odluka, koja se primenjuje od 20. novembra 2019. god.

Zašto je ova odluka tako bitna? Zato što po pravilu odluke koje donosi lokalna vlast u Beogradu predstavljaju uzor (praktično matricu za prepisivanje) za odluke drugih lokalnih samouprava, što je i logično, jer je Beograd najveći i glavni grad u državi. A postupanje ove službe u Beogradu (pa čak i greške koje se čine) predstavlja matricu za rad tih službi po ostatku Srbije. Dakle, jasno je zašto je navedena odluka apostrofirana.

I sad preme onome što piše u tekstu Odluke, zaštita vandala i omogućavanje njihovog delovanja jeste dužnost i obaveza komunalne milicije grada Beograda. Takođe, u dužnosti komunalne milicije u gradu Beogradu spada i i zabavljanje građana i turista, uparkiravanje vozila na parking mesta, kao i čišćenje ulica i drugih javnih površina. Ne, ovo nije šala, ovo zaista piše u tekstu Odluke, ako se čita onako kako je napisano.

Radom i ovlašćenjima komunalne policije, odnosno po novom milicije, već sam se bavio u raznim tekstovima („Da li će milicija efikasnije održavati komunalni red od policije?“, Ko je nadležan za buku u stambenim zonama?, Ovlašćenja komunalne policije kod primene sredstava prinude) objavljivanim na Pravnom portalu.

Na početku, moram da se ogradim, da ne bih bio shvaćen pogrešno. Da ne bude zabune i pogrešnog tumačenja namere, ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu niti optužiti za nešto. U pitanju su samo konstatacije i citiranje onoga što je negde napisano, onoga što stoji u propisima, te postavljanje uopštenih pitanja koja načelno zahtevaju odgovore. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju poboljšanja našeg pravnog sistema.

Važno da napomenom, svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno neutralno (podrazumevaju osobe oba pola) i generički.

1. Poslovi komunalne milicije u Beogradu

Član 5. Odluke, (citiram kako piše u Odluci, u tekstu štampanog izdanja „Sl. lista grada Beograda“, koje je zvanično glasilo i jedino relevantno) glasi:

„Poslovi komunalne milicije su:

1) održavanje komunalnog i drugog zakonom uređenog reda od značaja za komunalnu delatnost, sprečavanjem narušavanja, odnosno uspostavljanjem narušenog komunalnog reda, a naročito:

– sprečavanje ometanja u vršenju komunalnih delatnosti i zaštita komunalnih objekata od prljanja, oštećivanja i uništavanja;

– zaštita površina javnih namena od bespravnog zauzeća i oštećivanja (ostavljanjem vozila, stvari i drugih predmeta, zapreka za vozila, postavljanjem privremenih montažnih objekata i slično);

– suzbijanje nedozvoljenog obavljanja delatnosti na površinama javne namene i drugim javnim mestima;

– sprečavanje radnji kojima se narušava opšta uređenost naselja (prljanje i oštećivanje fasada i drugih spoljnih delova zgrada i drugih objekata, ispisivanje grafita; lepljenje plakata, kao i kontrola uklanjanja snega i leda sa površina javne namene, površina u javnom korišćenju i ostalih površina);

– sprečavanje radnji kojima se narušava uređenost postavljanja objekata i uređaja na površinama javne namene i površinama u javnom korišćenju, izvođenje kulturnog i artističkog programa na tim površinama (postavljanje, prljanje i oštećivanje urbane opreme i urbanog mobilijara, kao što su namenski montažni objekti, oprema za igru i rekreaciju, javne česme i fontane, klupe, žardinjere i drugo, izvođenja kulturnog i artističkog programa bez odobrenja), kao i kontrola izvršavanja propisanih obaveza u pogledu postavljanja objekata i uređaja i odobrenja za izvođenje kulturnog i artističkog programa;

– kontrola postavljanja sredstava za oglašavanje na javnim i drugim površinama;

– održavanje i zaštita čistoće na javnim površinama (ostavljanje građevinskog šuta i drugog otpada na površinama javne namene; izlivanje otpadnih voda i druge nečistoće na površine javne namene, kao i vršenje drugih radnji kojima se narušava urednost i čistoća Grada);

– kontrola održavanja komunalne zoohigijene i načina držanja i izvođenja kućnih ljubimaca;

– obezbeđivanje poštovanja kućnog reda u stambenim zgradama;

– parkiranje (sprečavanje parkiranja na mestima na kojima se ometa korišćenje puta i odvijanje saobraćaja, pristup objektu, protivpožarnom putu i stepenicama, kontrola korišćenja parkirališta u skladu sa propisom i signalizacijom, parkiranja na rezervisanim parking mestima i sl.);

2) vršenje kontrole nad primenom zakona i drugih propisa i opštih akata iz oblasti komunalne i drugih delatnosti iz nadležnosti Grada:

– kontrola upotrebe simbola i imena grada;

– sprečavanje radnji kojima se narušava prljanje i oštećivanje spomenika, spomen-ploča i skulpturalnih dela;

– održavanje reda na vodenom prostoru (zaštita voda, korišćenje mesta za postavljanje plovnih objekata i dr.) i obalama reka;

– kontrola postavljanja balon-hala sportske namene, privremenih objekata, tezgi, objekata za obavljanje menjačkih poslova, bašti ugostiteljskih objekata i drugih pokretnih objekata na javnim površinama;

3) ostvarivanje nadzora u javnom gradskom, prigradskom i drugom lokalnom saobraćaju, u skladu sa zakonom i propisima grada, koji se odnosi naročito na:

– javni linijski, vanlinijski i poseban linijski prevoz putnika (nesmetano odvijanje linijskog prevoza putnika, prijem i iskrcavanje putnika u javnom linijskom i vanlinijskom prevozu putnika na stajalištima koja su za to određena i dr.);

– taksi prevoz (otkrivanje nelegalnog taksi prevoza, korišćenje taksi stajališta u skladu sa propisom i horizontalnom i vertikalnom signalizacijom, sprečavanje parkiranja taksi vozila van taksi stajališta, urednost i čistoća taksi vozila i dr.);

4) zaštita životne sredine, a naročito u oblasti: zaštite od buke, zaštite vazduha od zagađivanja, zaštite prirode i zaštićenih područja koja proglašava nadležni organ grada, kontrole nad skupljanjem, transportom, skladištenjem, tretmanom i odlaganjem komunalnog, inertnog i neopasnog otpada i dr;

5) zaštita opštinskih i nekategorisanih puteva, ulica i državnih puteva iz nadležnosti grada i pripadajućih putnih objekata od nepropisnog zauzeća i oštećivanja, odnosno svakog činjenja kojim se oštećuje ili bi se mogao oštetiti put ili ometati odvijanje saobraćaja na putu, kao i zaštita biciklističkih i pešačkih staza, saobraćajnica u naselju, saobraćajnih oznaka i signalizacije;

6) zaštita kulturnih dobara i drugih javnih objekata od značaja za grad i gradsku opštinu;

7) podrška sprovođenju propisa kojima se obezbeđuje nesmetano odvijanje života u Gradu, očuvanje dobara i izvršavanje drugih zadataka iz nadležnosti Grada;

8) vršenje kontrole nad primenom zakona kojim se uređuju državni simboli, osim u odnosu na državne organe, grad i imaoce javnih ovlašćenja (kontrola upotrebe zastave, himne ili grba Republike Srbije, zloupotreba zastave ili grba Republike Srbije za obeležavanje robe ili usluge, kontrola isticanja grba ili zastave strane države i dr.);

9) drugi poslovi, u skladu sa zakonom.“.

Inače, o poslovima komunalne milicije u gradu Beogradupo novoj Odluci pisaosam i u tekstu „Da li je komunalna milicija nadležna za saobraćajne prekršaje?“, koji se može pročitati na Pravnom portalu, gde sam se bavio nadležnosti te službe za saobraćajne prekršaje i njenim poslovima u vezi kontrole parkiranja. Ovde ću se takođe baviti „parkiranjem“, ali kao jednom od „čudnih“ obaveza komunalne milicije.

2. O nomotehnici

Pre same analize, da kažem, pisanje i tumačenje propisa je zanat (nešto što se u stručnim krugovima naziva nomotehnika) koji ima svoja pravila i zahteva određena znanja i stručnost. Odgovornost pisaca teksta propisa je ogromna, zato što od njihovog delanja (i znanja) zavisi ono što ćemo primenjivati kao pozitivno pravo. A tu nije bitno samo usko stručno znanje (o pravu) već i poznavanje jezika (rečnik, gramatika, sintaksa i interpunkcija) i pravilne upotrebe istog.

Ovde ne raspravljamo o teorijskim i načelnim pitanjima (da li nešto treba da postoji i kako nešto rešiti). Razmatramo samo ono što je napisano i što se jedino može tumačiti. Nikad ne možemo znamo šta je neko mislio, šta je bila ideja, vidimo samo šta je napisao. Nije reč o filozofskim gledanjima već isključivo o tumačenju teksta propisa, dakle pravilima struke (i pravne nauke).

Šta želim reći? Nije dovoljno nešto smisliti ili nešto prepisati od nekud, potrebno je to prilagoditi konkretnom sistemu i uskladiti druge propise s tim. Ako npr. ekonomista ima neku ideju koju želi sprovesti, potrebno je da konsultuje iskusnog i stručnog pravnika da bi ta ideja mogla da se pretoči u upotrebljiv tekst nekog propisa.

Koliko puta da podsetim na stav Evropskog suda za ljudska prava koji je preneo i naš Ustavni sud: „[…] da bi se jedan opšti akt smatrao zakonom, ne samo formalno, nego i u sadržinskom smislu taj zakon, odnosno njegove norme moraju biti u dovoljnoj meri precizne, jasne i predvidive, tako da subjekti na koje se zakon odnosi mogu uskladiti svoje ponašanje sa zakonom […] da se izraz „zakon“ ne odnosi na puko postojanje zakona, već i na kvalitet zakona, zahtevajući da on bude saglasan vladavini prava […]“.

A propusti u pisanju propisa nikako se ne smeju nadomešćivati slobodnim tumačenjem istih (a što se najčešće čini). Jedino se može tumačiti samo ono što je stvarno napisano, gde se kao najvažnije mora se uzeti u obzir šta pravna nauka kaže o tumačenju napisanih odredbi (inače materija koja se nekada izučavala na proj godini Pravnog fakulteta, predmet Uvod u pravo). Prvo se tumači jezički i gramatički (onako kako piše) a onda logički (veza) i idejno (šta je pisac propisa hteo da kaže). Zabranjeno je tumačiti ono čega nema (nepostojeće odredbe) ili slobodno po nahođenju tumačiti postojeće odredbe (prilagođavati termine i izraze) ili podvesti nešto drugo čega nema u tekstu pod te odredbe.

A sad konkretno. Jedno od osnovnih pravila pisanja je, kada se nešto nabraja, ono što je dato po stavkama koje slede iza uvoda mora odgovarati gramatički (po rodu, broju, padežu…) tom uvodu. Dakle, uvodna izjava sa bilo kojom stavkom mora činiti smislenu rečnicu, koja može postojati sama za sebe.

Evo primera. Recimo, član 1. Zakona o menici („Sl. list FNRJ“, br. 104/1946, „Sl. list SFRJ“, 16/1965, 54/1970, 57/1989 i „Sl. list SRJ“, br. 46/1996) glasi:

„Trasirana menica sadrži:

1) označenje da je menica, napisano u samom slogu isprave, na jeziku na kome je ona sastavljena;

2) bezuslovni uput da se plati određena svota novca;

3) ime onoga koji treba da plati (trasat);

4) označenje dospelosti;

5) mesto gde plaćanje treba da se izvrši;

6) ime onoga kome se ili po čijoj se naredbi mora platiti (remitent);

7) označenje dana i mesta izdanja menice;

8) potpis onoga koji je izdao menicu (trasant).“.

I sad ako uzmemo recimo tačku 2), shvatićemo da ako pročitamo uvod i tu tačku, da je potpuno jasno da trasirana menica sadrži bezuslovni uput da se plati određena svota novca.

Da se vratim na tekst Odluke i ono što je rečeno u članu 5. iste.

Tu prvo imamo uvod, koji glasi: „poslovi komunalne milicije u gradu Beogradu su:“, i to je dobar uvod, koji dozvoljava nabrajanja i opis radnji. Problem je u tačkama, koje svaka za sebe predstavljaju jedan od poslova za koje je ovlašćena komunalna milicija.

I tačka 1) kaže da je jedan od tih poslova (citat): „održavanje komunalnog i drugog zakonom uređenog reda od značaja za komunalnu delatnost, sprečavanjem narušavanja, odnosno uspostavljanjem narušenog komunalnog reda, a naročito:“. Ni ovaj generalni opis sam za sebe nije problematičan, jer jasno je, posao komunalne milicije jeste održavanje komunalnog i drugog zakonom uređenog reda od značaja za komunalnu delatnost. Taj posao se vrši, i to je pravilno rečeno, sprečavanjem narušavanja i uspostavljanjem narušenog komunalnog reda, jer imamo zarez, sa dopunjujućim značenjem a nigde ispred ne postoje interpunkcijski znak „dve tačke (:)“ kojima se označava nabrajanje. Problem je u onome što sledi. Naime rečeno je: „a naročito“, što znači da sledi opis konkretnih radnji i poslova koje komunalna milicija najčešće treba da vrši. I tu bi po pravilu trebalo da stoji opis te radnje, šta ta radnja konkretno predstavlja (sadržina obaveze), tj. kako se konkertno taj red održava, a u zagradi ono na šta se odnosi. Tako recimo, kad se kaže „sprečavanjem“ nečega, u zagradi bi treblo da budu pobrojane radnje koje se žele sprečiti.

I poneka alineja jeste donekle dobro napisana, ako zanemarimo odsustvo jedinstvenog principa (svuda reći „sprečavanje“ ili „sprečavanjem“), recimo alineje 3. i 4., jer može se razumetii da se pod održavanjem komunalnog reda podrazumeva suzbijanje nedozvoljenog obavljanja delatnosti na površinama javne namene i drugim javnim mestima te sprečavanje radnji kojima se narušava opšta uređenost naselja.

3. Obaveza izvođenja kulturnog i artističkog programa

Alineja 5. tačke 1) člana 5. Odluke, kada se pročita sa uvodom, a prema gore navedenim gramatičkim pravilima, veoma je zbunjujuća. Jer, u istoj stoji: „sprečavanje radnji kojima se narušava uređenost postavljanja objekata i uređaja na površinama javne namene i površinama u javnom korišćenju, izvođenje kulturnog i artističkog programa na tim površinama“. I jasan je ovaj deo za sprečavanje radnji jer se odnosi na postavljanja objekata i uređaja, ali šta znači ovo: „izvođenje kulturnog i artističkog programa na tim površinama“. Kako postoji samo zarez, bez dve tačke negde ispred koji bi objasnile da li je reč o nabrajanju obaveza, a očito nije reč ni o apozicijskom značenju, ovo izvođenje kulturnog i artističkog programa je samostalna obaveza,te ispada da komunalna milicija u Beogradu treba da izvodi i kulturni i artistički program?!?!

Štaviše, objašnjeno je i kako komunalna milicija treba da izvodi umetnički i artistički program. Jer zbog navedenih nedostataka, ako dalje čitamo i analiziramo, pošto nakon reči: „izvođenje kulturnog i artističkog programa na tim površinama“ stoji zagrada i u njoj navedene radnje, ispada da komunalna milicija kulturni i artistički program izvodi svojevrsnim performansima u kojima postavlja, prlja i oštećuje urbanu opremu i mobilijar.

A sad postavljam šaljivo pitanje, da li su dovoljno kvalifikovani za to (imaju završen Fakultet dramskih umetnosti, recimo)? Šalu na stranu, ovde je za početak reč o najobičnijoj slovnoj grešci (jednom slovu tačnije), koja menja smisao svega. Naime, umesto „izvođenje“, trebalo bi da stoji „izvođenja“, i tada bi bio jasno da se reč „sprečavanje“ napisana ispred odnosi i na sprečavanje izvođenja ovih programa bez odobrenja. Jer, u zagradi gde se pojašnjava koje se radnje žele sprečiti stoji i „izvođenja kulturnog i artističkog programa bez odobrenja“. Jedino što u tom slučaju postoji viška jedno „izvođenja kulturnog i artističkog programa bez odobrenja“.

Ali, to opet ne bi u potpunosti otklonilo sve nedoumice, jer ni to pobrojano u zagradi nema dobar padež, niti je dobro urađeno. Za početak negde bi trebalo staviti dve tačke i koristiti oblik reči koji ne predstavlja neodređenu, nezavršenu radnju. Dakle, svuda reći „sprečavanjem“ umesto „sprečavanje“, jer je tako postavljeno napred. Moglo se i drugačije, pa da se predvidi više tačaka, gde bi se reklo da su poslovi komunalne milicije: kontrola, sprečavanje…, ali nije, neke dužnosti su podvedene pod druge, te je rečeno da se čine na određeni način…, pa ako je već tako, onda treba ispratiti princip do kraja.

Međutim i da ovo zanemarimo, i dalje je nejasno da li se sprečavanje odnosi samo na radnje kojima se narušava uređenost postavljanja objekata ili i na sprečavanje izvođenja kulturnog i artističkog programa na tim površinama, ili pak na sprečavanje radnji kojima se narušavato izvođenje?

A opet zbog nepostojanja dve tačke, ostaje nejasno i, da li se u vezi izvođenja ovi poslovi odnose samo na kontrolu ili i na odobravanje izvođenja? Ali, kako pravni sistem ne čini jedan propis, mi koji poznajemo taj sistem, znamo da odobravanje izvođenja ovih programa prema Odluci o komunalnom redu („Sl. list grada Beograda“, br. 10/2011, 60/2012, 51/2014, 92/2014, 2/2015, 11/2015, 61/2015, 75/2016, 19/2017, 50/2018, 92/2018, 118/2018, 26/2019, 52/2019 i 60/2019), nije u nadležnosti komunalne milicije. Stav 2. člana 59a te odluke decidno kaže, da odobrenje za kulturnog ili artističkog programa na javnim površinama izdaje organizaciona jedinica Gradske uprave grada Beograda, nadležna za poslove kulture, a na zahtev izvođača.

Da ne komplikujem više, da bi sve bilo jasno pomenuta alineja bi trebala biti podeljena u dve, koje bi pravilno glasile ovako:

„– sprečavanjem radnji kojima se narušava uređenost postavljanja objekata i uređajana površinama javne namene i površinama u javnom korišćenju (postavljanja, prljanja i oštećivanja urbane opreme i urbanog mobilijara, kao što su namenski montažni objekti, oprema za igru i rekreaciju, javne česme i fontane, klupe, žardinjere i drugo) i kontrolom izvršavanja propisanih obaveza u pogledu postavljanja objekata i uređaja na tim površinama;

• sprečavanjem izvođenja kulturnog i artističkog programa bez odobrenja na površinama javne namene i površinama u javnom korišćenju, te kontrolom izvršavanja propisanih obaveza u pogledu odobrenja za izvođenje tih programa;“.

4. Obaveza čišćenja javnih površina

Kada se pročita sa uvodom, a prema gore navedenim gramatičkim pravilima, veoma je zbunjujuća i alineja 7. tačke 1) člana 5. Odluke, jer u istoj stoji: „održavanje i zaštita čistoće na javnim površinama“. Dakle ako čitamo sa uvodnom rečenicom, ispada da komunalna milicija u gradu Beogradu održava i uspostavlja narušeni komunalni red tako što održava i štiti čistoću na javnim površinama. Inače, održavanje čistoće je inače delatnost JKP „Gradska čistoća“, na čijem web sajtu stoji: „Osnovna delatnost JKP „Gradska čistoća“ je održavanje čistoće javnih površina, odnošenje kućnog smeća, kabastog smeća, olupina automobila i građevinskog šuta i njihovo deponovanje, kao odvoz i deponovanje fekalnih materija, održavanje gradske deponije i sakupljanje sekundarnih sirovina.“. Da li to gradska vlast želi da napravi uštede, pa zadužuje komunalne milicoinare da rade posao radnika ovog preduzeća? Da li to znači da se sprema likvidacija tog preduzeća kako nepotrebnog i otpuštanje njegovih radnika? Da ne bude zabune, prethodno izneto treba prihvatiti kao pokušaj duhovite opaske, pa molim one koji čitaju ovaj tekst da ne špekulišu dalje u tom pravcu.

Ali, tu nije kraj, jer zbog nedostataka prethodno navedenog, ni ono u zagradi što bi trebalo predstavljati aktivnosti koje se žele sprečiti, nema smisla. Jer rečeno je „održavanje i zaštita čistoće“ a ne „sprečavanje radnji kojima se narušava čistoća“ ili sl., tako da ispada da su radnje navedene u zagradi, u stvari radnje koje treba da preduzima komunalna milicija a ne radnje koje se žele sprečiti. Dakle, kako je napisano, komunalna milicija održava i štiti čistoću tako što ostavlja građevinski šut i drugi otpad na površinama javne namene, izliva otpadne vode i druge nečistoće na te površine, te vrši druge radnje kojima se narušava urednost i čistoća Grada. Da, toliko je besmisleno ako se čita onako kako je napisano.

Dobro, jasno je da su hteli da komunalna milicija sprečava sve ovo. Problem je što nisu tako napisali.

Da ne komplikujem više, da bi sve bilo jasno, pomenuta alineja bi pravilno trebala da glasi recimo ovako:

„- kontrolom održavanja čistoće na javnim površinama i sprečavanjem radnji kojima se ista narušava (ostavljanja građevinskog šuta i drugog otpada na površinama javne namene; izlivanja otpadnih voda i druge nečistoće na površine javne namene, te vršenja drugih radnji kojima se narušava urednost i čistoća Grada);“.

A opet da ponovim, neke alineje su prilično jasne, kao npr. alineja 8. iste tačke, koja govori o kontroli održavanja komunalne zoohigijene i načina držanja i izvođenja kućnih ljubimaca. E takva je trebala biti i ova o čistoći.

5. Uparkiravanje vozila

Daleko je spornije što se pod održavanjem komunalnog reda podrazumeva i parkiranje, jer ako čitamo doslovno kako je navedeno u alineji 10. tačke 1) člana 5. Odluke), ispada da komunalni milicionari održavaju i uspostavljaju red tako što parkiraju vozila?! A onda se u zagradi kaže ono što je poneta, da se pod održavanjem reda u stvari podrazumeva sprečavanje parkiranja na određenim mestima.

Inače, nadležnostima komunalne milicije u gradu Beogradu u vezi kontrole parkiranja, posvetio sam poseban tekst „Da li je komunalna milicija nadležna za saobraćajne prekršaje?“, koji je takođe dostupan na Pravnom portalu. I tamo sam objasnio sve, i šta je sporno sa pravnog aspekta (pitanja nadležnosti, ovlašćenja za preduzimanje mera…), i na kakvu kontrolu parkiranja (na kojim površinama) se odnosi.

Ovde govorim o nebuloznoj redakciji teksta. Dakle, ako čitamo tekst člana od početka, vidimo (citat): „[…] Poslovi komunalne milicije su: […]održavanje komunalnog i drugog zakonom uređenog reda od značaja za komunalnu delatnost, sprečavanjem narušavanja, odnosno uspostavljanjem narušenog komunalnog reda, a naročito: […] parkiranje […]”. Šta ovo znači? Da komunalna milicija uparkirava vozila? Svima, pod obavezno ili samo onima koji to zatraže? Smemo li sami da parkiramo svoja vozila?

A čak i da zanemarimo ovo, jer naravno da je reč o kontroli parkiranja, čak ni ono navedeno u zagradi nije dobro, jer kao što sam napred objasnio, to bi trebalo da predstavlja radnje koje se žele sprečiti. Ali ne, ovde su u zagradi navedene radnje koje komunalni milicionari vrše.

Pa tako imamo parkiranje kao posebnu radnju (znači treba da uparkiravaju vozila) a dalje (u zagradi) se kaže da vrše i sprečavanje parkiranja na mestima na kojima se ometa korišćenje puta i odvijanje saobraćaja, pristup objektu, protivpožarnom putu i stepenicama, kontrola korišćenja parkirališta u skladu sa propisom i signalizacijom, parkiranja na rezervisanim parking mestima i sl. I tu postoji još jedna nelogičnost. Iako nemamo dve tačke, jasno je da je ovde reč o sprečavanju parkiranja na mestima na kojima se ometa odvijanje saobraćaja, između ostalog (za šta komunalna milicija i nije nadležna), i na protivpožarnim stepenicama. Izvinite, ja sam vozač preko 30 godina, ali ne znam kako se vozilo može parkirati na stepenicama (bilo kojim). Ako je reč o mestu ispred protivpožarnih stepenica, onda je to opet samo protivpožarni put jer se pod tim putem podrazumevaju i stepenice za evakuaciju i prilaz istim.

Ovo je još jedan pokazatelj stručnosti pisca teksta Odluke.

Da ne komplikujem više, da bi sve bilo jasno, pomenuta alineja bi pravilno trebala da glasi recimo ovako:

„- sprečavanjem parkiranja na mestima na kojima se ometa pristup objektu, protivpožarnom putu i stepenicama, te kontrolom korišćenja uređenih parkirališta;“.

Naravno, iz teksta kako bi alineja trebala da glasi izbacio sam sve ono za šta komunalna milicija nije nadležna, već saobraćajna policija u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).

6. Zaštita vandala

Ovde upotrebljavam reč „vandal“ u smislu izraza „vandalizam“ pod kojim se u širem smislu opisuje svako oštećenje neke stvari, koje nema praktične ili materijalne motive. Vandalizam može imati religijske, ideološke ili političke motive, ali i biti motivisan samim zadovoljstvom koje pojedincu pruža destrukcija. Sam izraz potiče od Vandala, germanskog naroda koji je u 6. veku zauzeo i opljačkao Rim, a izraz je prvi put upotrebio Henri Grégoire, biskup od Bloisa, 1794. god. kada je opisao uništavanje objekata Rimokatoličke crkve od strane francuskih revolucionara. Inače, u užem smislu pod vandalizmom se podrazumeva oštećenje kulturnih dobara (spomenici, grobnice, natpisi, slike i sl.).

Da se vratim na dužnosti komunalnih milicionara prema vandalima. Kao njihov posao, alinejom 2. tačke 2) člana 5. Odluke predviđeno je (citat): „sprečavanje radnji kojima se narušava prljanje i oštećivanje spomenika, spomen-ploča i skulpturalnih dela“, koje inače vrše u okviru kontrole nad primenom zakona i drugih propisa i opštih akata iz oblasti komunalne i drugih delatnosti iz nadležnosti Grada.

Dakle, komunalna milicija grada Beograda ima obavezu da sprečava radnje kojima se narušava prljanje i oštećivanje spomenika i sl. objekata. Da protumačimo (onako kako piše), šta bi to bilo. Krenućemo unatrag, imamo nekog ko nešto prlja i oštećuje, pa onda nekog ko narušava radnje prljanja i oštećivanja (znači sprečava ih), pa onda komunalnu miliciju koji treba da spreči onog ko narušava radnju prljanja i oštećivanja.

Po ovome što je napisano, prljanje i oštećivanje spomenika i sl. objekatau Beogradu je redovno stanje, i mora se sprečiti svako ko pokuša da naruši redovno obavljanje tih radnji. Znači, komunalna milicija u Beogradu ne treba da sprečava one koji recimo ispisuju grafite po spomenicima kulture, već one koji ih u tome ometaju, znači treba da omogući slobodno ispisivanje grafita?!? Sad, tu se postavlja pitanje, a šta ako te „umetnike“ koji pišu grafite recimo u tome pokuša da spreči policija u sastavu MUP, hoće li im se komunalna milicija suprostaviti? Jer, to nije nimalo naivno ponašanje, uništenje i oštećenje tuđe stvari je u Krivičnom zakoniku („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), predviđeno kao krivčno delo u članu 212., gde se u stavu 4. kaže da će učinilac, ako je delo učinjeno prema kulturnom dobru, biti kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina. A gonjenje za to preduzima se po službenoj dužnosti.

A Zakon o kulturnim dobrima („Sl. glasnik RS“, br. 71/1994, 52/2011-dr.zakon i 99/2011-dr-zakon) kaže, kulturna dobra su stvari i tvorevine materijalne i duhovne kulture od opšteg interesa koje uživaju posebnu zaštitu utvrđenu zakonom, te da su to spomenici kulture, prostorne kulturno-istorijske celine, arheološka nalazišta i znamenita mesta – nepokretna kulturna dobra; umetničko-istorijska dela, arhivska građa, filmska građa i stara i retka knjiga – pokretna kulturna dobra. A pod spomenikom kulture podrazumeva se građevinsko-arhitektonski objekat od posebnog kulturnog ili istorijskog značaja, kao i njegova graditeljska celina, objekat narodnog graditeljstva, drugi nepokretni objekat, deo objekta i celine sa svojstvima vezanim za određenu sredinu, delo monumentalnog i dekorativnog slikarstva, vajarstva, primenjenih umetnosti i tehničke kulture, kao i druga pokretna stvar u njima od posebnog kulturnog i istorijskog značaja.

I sad jasno je, policija mora da sprečava i hapsi i procesuira vandale, ali šta treba da čini komunalna milicija u tom slučaju? Lično podržavam stvaralaštvo i slobodu umetničkog izražavanja, i naravno da treba podržati mlade umetnike da se ostvare i izraze, ali da li je ovo način?

Naravno, sve ovo što sam napisao je samo šala, naravno da treba sprečavati vandalsko ponašanje. To i građani treba da čine, naravno ne kršeći zakon (pozivanjem nadležnih službi, prijavljivanjem događaja, upozoravanjem, edukacijom…). Hteo sam samo da ukažem na nestručnost pisaca teksta Odluke. Jer, jasno je da je u stvari reč o sprečavanju radnji prljanja i oštećivanja spomenika i sl., ali nije tako napisano.

Da ne komplikujem više, da bi sve bilo jasno pomenuta alineja bi pravilno trebala da glasi recimo ovako:

„- sprečavanjem prljanja i oštećivanja spomenika, spomen-ploča i skulpturalnih dela“.

7. Umesto zaključka

Da li i ovo potvrđuje tezu da je neznanje glavni problem našeg pravnog sistema?

Već sam napred govorio o nomotehnici, odnoso pravilima koja važe kod pisanja propisa, ovde ću dati par saveta i opaski.

Piscima propisa jedino mogu da preporučim da prate i čitaju stručne radove posvećene ovim temama, na primer rad prof. dr Radmile Vasić, „Nomotehnika – metod ili umeće stvaranja prava“, predstavljenom na stručnom skupu na temu „Unapređivanje kvaliteta zakonodavnog postupka u Narodnoj skupštini – Nomotehnika“ (novembar 2011. god.) koji je održan na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Rad je objavljen u „Parlamentarna praksa I. Uvodni referati, članci i prilozi o unapređenju kvaliteta zakonodavnog postupka sa težištem na nomotehniku i na uticaj međunarodnog prava na zakonodavni postupak u Republici Srbiji, Konrad Adenauer Stiftung“ (Beograd 2012., str. 39-50.).

Za početak bi pisci propisa mogli da malo prouče i Jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa („Sl. glasnik RS“, br. 21/2010), koja je doneo Zakonodavni odbor Narodne skupštine Republike Srbije. Iako su ova pravila pisana kao uputstvo za izradu propisa koje donosi Narodna skupština, principi dati u njima su upotrebljivi kod izrade bilo kog opšteg pravnog akta. Pravila postoje, treba ih samo naučiti, i potom primeniti.

Najčudnije je da ovakve besmislene odredbe uopšte prođu put do usvajanja. Da zanemarimo očiglednu nestručnost „stručnjaka“ koji sede po raznim gradskim sekretarijatima i pišu tekstove propisa. Zar tekst nekog opšteg akta ne prođe još par kontrola (raznih stručnih službi, savetnika, konsultanata, članova kabineta…) pre nego što postane zvaničan predlog? A prođe i raspravu u skupštini, znači odbornike i vlasti i opozicije, znači stranačka „stručna“ tela, i nikome ništa nije nelogično bar. Šta reći na to?

Ne znam, možda je najbolje ne davati komentar, te da svako donese sopstvene zaključke, lično ću izneti samo sopstveni utisak. Ono što se čini u gradu Beogradu, više nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom, ne znam za medicinske stručnjake ili psihologe), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“.

Izvor: Izvodi iz propisa i sudske prakse su preuzeti iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.