Ovo bi trebalo da znaju izdavaoci prekršajnih naloga, ali… I dalje pričam o stvarima koje su jasne onima koji imaju pravna znanja (umeju da protumače napisane odredbe),odnosno znaju šta piše u Zakonu o prekršajima (“Sl. glasnik RS”, broj 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon, 91/2019 i 112/2022-OUS) – u daljem tekstu: ZOP, kojim je uređen postupak u kome se izriču kazne za prekršaje.
Ovaj i povezani tekstovi su ekstrakti iz stručnog komentara „ Kada je prekršajni nalog neizvršiv?”, objavljenog u časopisu Advokatska kancelarija br. 127, mart 2025. god.
U tekstu „Kako se pokreće sudski postupak po prekršajnom nalogu?“ sam objasnio o čemu je reč, odnosno šta je bio konkretan povod za ovaj i povezane komentare citirao šta je u pokaznom primeru postupajući sud rekao u svojoj presudi, te pojasnio osnovne postavke (kako se uopšte pokreće prekršajni postupak i koje su posledice toga). Inače, sve ograde i napomene date u navedenom tekstu, važe i ovde.
Odgovor na pitanje, šta se dešava sa prekršajnim nalogom kada postupak dođe do suda, dao sam u komentaru „Šta se dešava sa prekršajnim nalogom kada se zahteva sudsko odlučivanje?“.
Ovde ću se pozabaviti time kada konačan i izvršan prekršajni nalog neće proizvesti posledice, i zašto je to tako?
1. Zašto prekršajni nalog ne može biti izvršen?
I da se vratimo sada na ono što je rekao i uradio Prekršajni sud u Beogradu svojim Rešenjem 144 Pr.br. 14476/24 od 21. maja 2024. god. (u daljem tekstu: Rešenje), čiji su delovi citirani u „Kako se pokreće sudski postupak po prekršajnom nalogu?“. Kada nastupi zastarelost za pokretanje prekršajnog postupka u skladu sa tačkom 4) stava 2. člana 184. ZOP, zahtev za sudsko odlučivanje o prekršajnom nalogu se odbacuje, ali taj prekršajni nalog ne može steći svojstvo konačnosti i izršnosti, i neće biti ni izvršen. U konkretnom slučaju – pokaznom primeru rok za zastarevanje pokretanja postupka bila je jedna godina, pošto je bila reč o prekršaju u vezi komunalnog reda, propisanom odlukom lokalne samouprave. Ali, ono najbitnije je da se u slučaju prekršajnog naloga po kome je podnet zahtev za sudsko odlučivanje prekršajni postupak pred sudom pokreće tek rešenjem o pokretnju postupka u skladu sa č. 177. i 185. ZOP. A ako do tog trenutka, odnosno do trenutka prve radnje u prekršajnom postupku, kako je to Sud rekao, protekne vreme potrebno za zastarelost za pokretanje postupka, koje je u konkretnom slučaju bilo godinu dana, zahtev za sudsko odlučivanje će biti odbačen jer je to u stvari odbacivanje prekršajnog naloga koji je postao zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. A kako taj prekršajni nalog neće postati konačan i izvršan, to znači da isti neće proizvesti nikakve posledice, odnosno da ne može biti izvršen (naplaćena novčana kazna). Jer, rekoh, kad sud po zahtevu za sudsko odlučivanje povodom prekršajnog naloga donese rešenje o pokretanju postupka, odluka o novčanoj kazni iz prekršajnog naloga nije izrečena. Ako nije izrečena, ne može biti ni izvršena.
I na to nema uticaja da li je prekršaj zaista postojao, da li je učinilac prekršaja kriv ili ne. Ovde je tehnički razlog doveo do okončanja postupka i do toga da se u smislu zakona, učinilac prekršaja smatra neodgovornim i nekažnjavanim za prekršaj. Dakle, u konkretnom slučaju povodom kog je doneto Rešenje, nebitno je bilo što bi učinilac najverovatnije bio oslobođen od odgovornosti za navodno učinjeni prekršaj nedostavljanja podataka o vozaču vozila kojim je navodno izvršena povreda komunalnog reda, jer izdavalac naloga nije imao osnov da poreduzima bilo šta. Naime, nit je vozilo bilo parkirano nepropisno, niti je izdavalac naloga imao dokaz da je dostavio obaveštenje kojim od okrivljenog pravnog lica zahteva dostavu podataka. Sud je primenio načelo efikasnosti u postupku, i presekao stvar na najjednostavniji mogući način, iz tehničkih razloga, ne upuštajući se u sam slučaj. O nepravilnostima u radu komunalne milicije u sličnim slučajevima sam takođe mnogo pisao, recimo u komentaru „Da li je moguće izreći kaznu putem obaveštenja?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 82, jun 2021. god., te ekstraktima iz istog (O čemu to komunalna milicija obaveštava građane?, Šta je pravna priroda obaveštenja komunalne milicije?, Može li obaveštenje zameniti prekršajni nalog?). A o proizvoljnom tumačenju normi (odnosno neznanju i nerazumevanju) pisao sam u “Kada postoji ometanje korišćenja površine parkiranjem?”.
Sud je u stvari izdavaocima prekršajnih naloga rekao da budu brži i ažurniji, da je to ozbiljan postupak. Da nije dovoljno snimati koješta, slati nekakva obaveštenja i pisati kojekakve naloge, već da to sve mora biti po proceduri, i da za to postoji neki rok. Ovo se pre svega odnosi na praksu snimanja komunalnih i saobraćajnih prekršaja, po kojima se prekršajni nalozi izdaju mnogo kasnije u odnosu na vreme izvršenja. Jer, evo vidimo da osim zbog drugih proceduralnih problema, ni iz tehničkih razloga zastarelosti pokretanja postupka neće doći do kažnjavanja.
2. Kada još prekršajni nalog neće proizvesti posledice?
Inače, kad pričamo o prekršajnim nalozima, zanimljiva postaje i situacija kada sud potvrdi prekršajni nalog a protekne neko vreme.
Naime, zastarelost izvršenja kazne i zaštitne mere propisana je članom 85. ZOP. Pa tako, izrečena kazna i zaštitna mera ne mogu se izvršiti ako je od dana pravnosnažnosti presude protekla jedna godina. Zastarevanje izvršenja kazne i zaštitne mere počinje od dana pravnosnažnosti presude kojom je izrečena kazna odnosno zaštitna mera, i ne teče za vreme za koje se izvršenje ne može preduzeti po zakonu, a prekida se svakom procesnom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi izvršenja kazne, odnosno zaštitne mere. Posle svakog prekida zastarevanje počinje ponovo da teče.
Kako god, izvršenje kazne odnosno zaštitne mere zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za izvršenje kazne, odnosno zaštitne mere.
Kako god, izrečena kazna ne može se izvršiti ako je nastupila zastarelost izvršenja.
Odredbe člana 84. ZOP u vezi zastarelosti pokretanja i vođenja prekršajnog postupka shodno se primenjuju na zastarelost pokretanja i vođenja postupka za izdavanje prekršajnog naloga.
E sad opet moram malo o značenju reči i pravilima tumačenja napisanog, o čemu sam sam pisao u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?”. Reč “shodno” ima značenje reči: “prema čemu, u skladu s čime”. Što će reći, shodna primena znači da se neko pravilo primenjuje sa neophodnim modifikacijama. Ali da važi kao pravilo.
Pa kad se kaže da se odredbe u vezi prekršajnog postupka shodno primenjuju na postupak u vezi prekršajnog naloga, to znači da se i na postupak izdavanja i izvršenja prekršajnih naloga primenjuju pravila o zastarelosti koja važe za prekršajni i postupak izvršenja kazni izrečenih pravosnažnim odlukama suda.
Prekršajni nalog se ne može se izdati ako je nastupila zastarelost pokretanja postupka. S druge strane, po prekršajnom nalogu koji je podnošenjem zahteva za sudsko odlučivanje postao zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, biće doneta presuda, koja se izvršava kad i ako postane pravosnažna i izvršna, i ako sud istom uđe u ocenu postojanja dela, krivice itd., pa se izjasni o odgovornosti učinioca, što je potpuno druga priča. To nas ne interesuje ovde. Pričam o prekršajnom nalogu koji je samo potvrđen odlukom suda (ako sud upotrebi takvu formulaciju) ili je zahtev za sudsko odlučivanje odbačen iz drugih razloga. Naime, prema članu 176. ZOP, sud rešenjem odbacuje neblagovremen ili nepotpisan zahtev za sudsko odlučivanje, kada prekršajni nalog postaje konačan i izvršan, a izrečenu novčanu kaznu sud će uneti u registar prekršajnih sankcija.
I tu u vezi prekršajnih naloga koji su postali konačni i izvršni, moram nešto objasniti. Prekršajni nalozi nisu odluke suda, već ih izdaju ovlašćena službena lica odnosno organi uprave (polcija, komunalna milicija, inspekcije…). Izdaju se u skladu sa pravilima upravnog a ne sudskog postupka, odnosno u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2016, 95/2018-aut.tumačenje i 2/2023-OUS) i dugim posebnim zakonima kojima su uređeni posebni postupci koji su varijante upravnog (inspekcijski nadzor, poreski i carinski postupak…). Zato se kod njih u ZOP govori o konačnosti i izvršnosti a ne o pravosnažnosti, što je termin rezervisan za sudske odluke.
Inače, pravila o pravosnažnosti i izvršnosti su manje više ista u svm procesnim zakonima, tj. u svim postupcima (upravnom, sudskom). Tako da ovo što sledi važi generalno.
Kako god, upravni akti protiv kojih ne može da se izjavi žalba postaju konačni, a izvršavaju se kad postanu izvršni. Izvršnost nastupa:
- istekom roka za žalbu, ako žalba nije izjavljena;
- obaveštavanjem stranke, kad izjavljena žalba ne proizvodi preocesne posledice (nije dozvoljena ili ne odlaže izvršenje rešenja, ili kad je odbačena ili odbijena;
- kad dođe do odricanja od prava na žalbu;
Akt drugostepenog organa postaje izvršan kad stranka bude obaveštena o njemu. E sad, ako je u izvršnom aktu određeno da se neka radnja (plaćanje kazne kod prekršajnog naloga) izvršava u određenom roku, isti se izvršava kada rok istekne.
Protiv prekršajnog naloga nije dozvoljena žalba (drugostepeni postupak), već je zaštita prava učinioca prekršaja obezbeđena u postupku pred sudom, koji sam već objasnio ranije.
A prekršajni nalozi postaju konačni i izvršni u nekoliko situacija, tj. kada:
- protekne rok od osam dana od dana prijema a lice protiv koga je izdat prekršajni nalog u tom roku ne plati novčanu kaznu ili ne zahteva sudsko odlučivanje o nalogu;
- kada prekršajni sud rešenjem odbaci neblagovremen ili nepotpisan zahtev za sudsko odlučivanje;
- kada okrivljeni (lice protiv koga je izdat prekršajni nalog) odustane od zahteva za sudsko odlučivanje.
Dakle, kod prekršajnih naloga pojam pravosnažnosti izjednačava se sa pojmom konačnosti, a izvršnost je izvršnost.
Ali, iako je postao konačan i izvršan prekršajni nalog neće uvek proizvesti posledice, tj. neće biti izvršen. On nikad neće dobti epilog u vidu pravosnažne presude, pa ne možemo pričati o zastarelosti izvršenja kazne po presudi. Zastara izvršenja kazne po prekršajnom nalogu teče od njegove konačnosti i izvršnosti.
I sad je jasno da prekršajni nalog ne može biti izvršen ako je proteklo više od godinu dana od kada je postao konačan i izvršan, a nije pokušana naplata, odnosno nije preduzimano ništa u tom cilju. Ali šta god bilo činjeno, prekršajni nalog u svakom slučaju ne može biti izvršen kad protekne dve godine.
3. Umesto zaključka
Iako svoje komentare uglavnom završavam konstatacijom da ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“, te da me sve zajedno podseća na ono što sam opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“, ovde moram biti malo pozitivniji.
Jer, koliko god ne bili sujetni (jer sujeta obično dolazi iz neznanja), uvek prija kad se potvrdi da ste u pravu. Ali, poenta ovog komentara nije likovanje, već konstatacija da u našem pravosuđu još uvek ima onih koji su profesionalci, koji nešto znaju, prate rad drugih i ne boje se da rade svoj posao kako valja. Ovaj i povezani komentari su pohvala za takve, i apel ostalima da se ugledaju na njih.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a