Problemi kod zamene saobraćajne dozvole i registarskih tablica

U ovom tekstu ponovo ću se baviti problemima u našem pravnom sistemu, koji nastaju jer se kod pisanja (i tumačenja) propisa ne poštuju pravila struke a propisuju procedure i zakonska rešenja bez da se dovoljno razmisli o istim.

Konkretna tema je aktuelni postupak zamene  saobraćajnih dozvola i registarskih tablica koje sadrže slova sa dijakritičkim znacima (Č, Ć, Š, Ž, Đ) i ona nepoznata u našem ćiriličnom pismu (Y i W).

Ne, neću se osvratati na „tehničke“ probleme kao što je nedostatak novih tablica u pojedinim policijskim upravama i sl. Ovde ću pokušati da ukažem na propuste koji će verovatno dovesti do još jedne serije zamene saobraćajnih dozvola i registarskih tablica, a naravno sve o trošku građana, jer državni organi nikada nisu sami snosili troškove svojih grešaka.

Naime, kako posedujem vozilo čija je prethodna registarska oznaka sadržala slovo sa dijakritičkim znakom, otišao sam u obližnji cenar da se raspitam u vezi tehničkog pregleda i registracije vozila, i dobio informaciju da se sve obavlja normalno, kao i pre. Dakle, saopštili su mi da prema uputstvu koje su oni dobili i praksi koju sprovode, sve je isto, da kad obavim tehnički pregled odlazim do MUP i dobijam novu saobraćajnu dozvolu i registarske tablice, te da nikakav zahtev unapred nije potreban.

Ovde se neću obazirati na besmislenu obavezu „zakazivanja“ tehničkog pregleda unapred, iako takva obaveza nije propisana nigde, ni u jednom pravilniku ni u zakonu, već je izgleda nečija TV preporuka (neznano kako) opet postala propis.

Neću se obazirati ni na ostale besmislene odredbe predviđene  Pravilnikom o tehničkom pregledu vozila („Sl. glasnik RS“, br. 31/2018) koji se primenjuje od 5. jula 2018. god., kao što su propisana minimalna vremena za vršenje tehničkog pregleda vozila, koja uzrokuju komičnu situaciju, da radnici na tehničkom pregledu završe pregled za 10-tak minuta a onda vozilo stoji na liniji a oni kruže oko njega jer ih kamere snimaju. A snimaju ih da bi se između ostalog videlo da im na radnim kombinezonima piše naziv firme (i to je obaveza), što je valjda automatski dokaz njihove stručnosti za taj posao.

I  obavio sam registraciju vozila i zamenu saobraćajne dozvole i registarskih tablica (uz malo više čekanja, ali šta sad) i to bi bilo to, da se ne bavim time čime se bavim.

1.Kada krenuti sa postupkom zamene?

Naime, kao neko kome je tumačenje propisa uže polje ekspertize, moram reći da sam bio zbunjen odredbama Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila (“Sl. glasnik RS”, br. 69/2010, 101/2010, 53/2011, 22/2012, 121/2012, 42/2014, 108/2014, 65/2015, 95/2015 i 71/2017) nakon poslednjih izmena. I zato sam se pismeno obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije (MUP), Upravi saobraćajne policije i Upravi za upravne poslove – službi za registraciju vozila, ali i onima koji se bave pisanjem teksta propisa u MUP (Odeljenju za normativne poslove).

U dopisu sam naveo da sam detaljno pročitao (i analizirao) zakon i podzaknska akta, ali i obaveštenja na sajtu MUP, na nekoliko stranica, npr.  „Promena saobraćajne dozvole“,  „Promena registarskih tablica“, te nešto što je naslovljeno sa „Obaveštenje o Pravilniku o izmenama i dopunama Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila (juli 2017)“, a do koga sam uzgred rečeno došao posredno preko drugog portala.  I što sam više čitao bilo je sve više zbunjujuće.

Naime, član 14. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila („Sl. glasnik RS“, br. 71/2017) kaže da registarske tablice koje su izdate do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, a čija registarska oznaka sadrži slova latiničnog pisma srpskog jezika „Č”, „Ć”, „Š”, „Ž” i „Đ”, ili latinična slova „Y” i „W”, važe do isteka roka za zamenu tablica utvrđenog propisom po kome su izdate. A stav 2. člana 15. navednog pravilnika o izmenama kaže da zahtev za zamenu obrasca saobraćajne dozvole izdate do dana stupanja na snagu ovog pravilnika vlasnik podnosi najkasnije 30 dana pre dana isteka roka za zamenu registarskih tablica utvrđenog u skladu sa ovim pravilnikom.

Dakle, moje prosto pitanje je bilo, kada treba podneti zahtev? Da li kao i do sada (dan, dva pre isteka registracije), ili to ipak treba učiniti mesec dana ranije? Na šta se mislilo kada se kaže: „najkasnije 30 dana pre dana isteka roka za zamenu“?

Evo konkretno, u mojoj saobraćajnoj dozvoli na pozicji H stajalo je 21.07.2018., a registraciona nalepnica važila je do 24.07.2018. god. Da li je zahtev trebalo podneti najkasnije 21.06.2018. god.  (kako piše u pomenutom članu 15.) ili do 21.07.2018. god?

Član 5. navedenog pravilnika kaže da se registracija vozila vrši upisom u registar na osnovu zahteva za izdavanje saobraćajne dozvole, odnosno registracione nalepnice koji podnosi vlasnik vozila a da dokaz o tehničkoj ispravnosti vozila ne sme biti stariji od 30 dana. Član 8. istog pravilnika kaže da organ nadležan za registraciju vozila izdaje vlasniku vozila saobraćajnu dozvolu u roku od 30 dana od dana podnošenja potpunog i urednog zahteva ako utvrdi da su ispunjeni propisani uslovi.

Član 10. istog pravilnika kaže da se zahtev za izdavanje registracione nalepnice za vozilo koje je upisano u jedinstveni registar vozila i za koje je izdata saobraćajna dozvola, podnosi najranije 30 dana pre isteka važenja registracione nalepnice, a da ako se zahtev za izdavanje registracione nalepnice ne podnese ni u roku od 30 dana od dana isteka roka važenja prethodno izdate registracione nalepnice, vozilo se prebacuje iz evidencije aktivnih vozila u evidenciju pasivnog fonda vozila, a registarske tablice se oduzimaju.

E sad, da li je pisac teksta izmena kada je upotrebio formulaciju: „najkasnije 30 dana pre dana isteka roka“ mislio na rok od 30 dana nakon isteka registracije (registracione nalepnice)? U tom slučaju bi se ovo „najkasnije pre“ poklopilo sa trenutkom isticanja registracije, što bi značilo da zahtev treba podneti pre isteka važeće registracije. Ali, to bi moglo da „drži vodu“ da dalje  nije rečeno: „za zamenu registarskih tablica“. Znači, decidno je rečeno da nije u pitanju zamena registracione nalepnice već zamena registarskih tablica. A onda dodatna konfuzija, jer se dalje za rok kaže: „utvrđen u skladu sa ovim pravilnikom“, a da pravilnikom o izmeni nije utvrđen nijedan drugi poseban rok (osim već pomenutog roka od 30 dana pre) niti konkretan datum. Koji je to zapravo rok?

Na sajtu MUP na stranici „Promena saobraćajne dozvole“ piše šta treba priložiti uz zahtev za promenu saobraćajne dozvole, umesto nestale, dotrajale ili oštećene dozvole, kod promena vlasnika – korisnika vozila, ličnih podataka vlasnika – korisnika vozila, tehničkih podataka o vozilu, te prebivališta – sedišta vlasnika vozila. Ali o zameni saobraćajne dozvole  kojoj je istekao rok važenja ne piše apsolutno ništa.

Na stranici „Promena registarskih tablica“ piše da za je promenu registarskih tablica (pored ostalog) potrebno priložiti prethodno izdate registarske tablice ako je protekao rok od devet godina od dana izdavanja. Nigde pomena o spornim saobraćajnim tablicama koja sadrže slova sa dijakritičkim znacima.

A pomenuto obaveštenje kaže nešto što unosi još veću pometnju. Citiram deo teksta: „Navedena odredba ne odnosi se na vozila za koja su izdate registarske tablice koje sadrže slova (“Č,Ć,Š,Ž,Đ, Y i W“) i vlasnici takvih vozila u obavezi su da zamene registarske tablice i saobraćajnu dozvolu nakon isteka roka važnosti saobraćajne dozvole (datuma koji je upisan pod kodnom oznakom „H“ na poleđini saobraćajne dozvole).“?!?!? Pitao sam se da li navedeno znači, da sam po ovome što piše u obaveštenju registarske tablice i saobraćajnu dozvolu mogao da zamenim tek kada saobraćajna dozvola istekne, tek nakon 21.07.2018.?!?!? Da, ako želim da vozim vozilo bez prekida, zahtev moram da podnesem između 22.07. i 24.07. kada mi registracija ističe. Sumnjam da je to bila ideja.

Iz izloženog se vidi, da čak ni neko ko je ekspert za tumačenje napisanog (moja malenkost) ne može da se snađe, a zamislite tek one neuke. A najverovatnije je reč o tome da se neko loše izrazio ili je posredi obična slovna greška.

Zato sam zamolio za decidan odgovor, kada konkretno treba da podneti zahtev za zamenu saobraćajne dozvole i registarskih tablica? I da li se to čini pre tehničkog pregleda koji se svakako ne može obaviti ranije od 30 dana pre isteka registracije (datum na registracionoj nalepnici). I koji je postupak? Gde prvo ići? Šta činiti?

I dobio sam odgovor iz MUP (potpisan sa MUP RS, bez naziva službe ili pojedinca?!?) poslat sa e-mail adrese: registracijavozila@mup.gov.rs, koji citiram u celosti:

„Poštovani,

 Zahvaljujemo se na detaljnoj analizi odredaba Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila i ukazivanju na odredbe čije su tumačenje i primena sporni u praksi.

 Propisi koje donosi ili predlaže Ministarstvo unutrašnjih poslova, pre donošenja i objavljivanja prolaze pravno-tehničku redakciju Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

U smislu odredbe člana 7. stav 1. tačka 93, 94 i 95 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima:

-saobraćajna dozvola je javna isprava (rešenje) koja sa registracionom nalepnicom daje pravo na korišćenje vozila u saobraćaju za vreme važenja registracione nalepnice,

-registarska tablica je oznaka na vozilu kojom se označava da je vozilo upisano u jedinstveni registar vozila,

-registraciona nalepnica je oznaka-dozvola kojom se određuje da vozilo može da učestvuje u saobraćaju u određenom vremenskom roku

Pravo učestvovanja motornih i priključnih vozila u saobraćaju na putevima dokazuje se važećom saobraćajnom dozvolom i registracionom nalepnicom.

Odredba člana 15. stav 2 Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila („ Službeni glasnik RS“ br.71/2017) po kojoj zahtev za zamenu obrasca saobraćajne dozvole izdate do dana stupanja na snagu ovog pravilnika vlasnik podnosi najkasnije 30 dana pre isteka roka za zamenu registarskih tablica nema prekluzivan karakter u pogledu prava, što znači da se zahtev za zamenu saobraćajne dozvole može podneti i nakon toga roka kao i nakon isteka roka važenja saobraćajne dozvole i registarskih tablica. Vozilo kome je istekla važnost saobraćajne dozvole i registarskih tablica ne može da se koristi u saobraćaju.

S tim u vezi zahtev za izdavanje nove saobraćajne dozvole, registarskih tablica i registracione nalepnice za vozilo za koje su izdate registarske tablice koje u registarskoj oznaci iza oznake registarskog područja sadrže dijakritička slova, a koja saobraćajna dozvola ističe 21.07.2018.godine, može se podneti do isteka roka važenja saobraćajne dozvole, dan-dva pre isteka roka važenja saobraćajne dozvole kao i nakon isteka roka važenja saobraćajne dozvole, s tim da vozilo kome je istekla važnost saobraćajne dozvole i registarskih tablica ne može da se koristi u saobraćaju. Pri tome treba imati u vidu činjenicu da potvrda o tehničkoj ispravnosti vozila važi 30 dana i da se uz zahtev za izdavanje registracione nalepnice prilaže važeća potvrda o tehničkoj ispravnosti vozila.“

Na dopisu sam se zahvalio, pre svega na odgovoru i što je ispoštovano osnovno pravilo kada se daju stručna mišljenja i odgovori na pitanja. Na konkretno pitanje mora se dati konkretan odgovor. Dao sam malu sugestiju, da se dopisi uvek potpisuju imenom, prezimenom i funkcijom neke osobe, obično rukovodioca službe. Jer, nije bitno ko konkretno sastavlja dopis (može i čistačica), to je neko pravilo službene korespodencije. Jer pravno lice ima fizičko lice koje ga predstavlja (zahtevi forme), dalje, time se daje težina dopisu a sagovorniku daje na značaju radi opuštanja atmosfere i izbegavanja dalje konfrontacije.

Što se prekluzivnosti tiče, savetovao sam podsećanje na pojmove iz prava, te pravila “nomotehnike” kada se nešto upotrebljava i zašto. Tačno, ovaj rok nije decidno propisan kao  prekluzivan i stoga ne bi trebao da utiče na gubitak prava. Ali svaka napisana reč mora da ima svoje značenje. Što će reći, postoji višak reči, koje samo zbunjuju. Upotrebljen je izraz „najkasnije“ koji se ne upotrebljava nikada ukoliko ne proizvodi posledicu. Mogao bih da tumačim dalje i razlažem i dokažem (analogijom sa ostalim odredbama pravilnika i pravilima opšteg upravnog postupka) da se i taj rok mora smatrati prekluzivnim iako nije decidno rečeno, jer to su neka opšta pravila, ali da ne širimo dalje.  Svejedno, odgovor potvrđuje sve ono što sam naveo u svom dopisu (tehničku gešku u pisanju propisa pre svega).

Na kraju sam svima poželeo mnogo sreće u daljem radu, jer gde znanja i stručnosti nema, samo sreća može pomoći (bio sam malo sarkastičan, na čemu se izvinjavam ovim putem).

2.Problemi pisanja propisa

A zašto sam se obratio MUP? Zato što sam pre svega dobronameran i želim pomoći. Jer pomažući njima, ja pomažem i sebi (u svom poslu).

Glavni problem je to što su i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS i 24/2018) – u daljem tekstu: ZOBS, te svi podzakonski akti doneti na osnovu njega loše napisani (konfuzni, nejasni…). A zašto je to tako? Zato što nedostaje znanja i stručnosti. A probleme zbog toga nemaju samo građani i privreda, već prvenstveno MUP i saobraćajna policija (a onda i sudovi koji sve to treba da raspetljaju). Nije sramota pitati i tražiti pomoć. Ako saobraćajni inžinjer npr. ima neku ideju koju želi sprovesti, potrebno je da konsultuje iskusnog i stručnog pravnika da bi to moglo da se pretoči u upotrebljiv tekst nekog propisa. Ideja je jedno, a pisani tekst, odnosno interpetacija i kasnije implementacija te ideje, nešto sasvim drugo.

Očigledno je da pisci teksta navedenih propisa ne vladaju pravilima „nomotehnike“ koja se odnose na stvaranje pravnih normi i pravnih akata. Ovde uopšte ne govorim o logici, nameri, ideji, već samo o onome što izađe kao produkt. Razmatram samo ono što je napisano i što se jedino može tumačiti. Ne znam šta je neko mislio, šta je bila ideja, vidim samo šta je napisao. Nije reč o filozofskim gledanjima već isključivo o tumačenju teksta propisa, dakle pravilima struke (i pravne nauke). Zato uvek i podsećam na osnovna pravila kod tumačenja napisanog. Najpre se tumači jezički i gramatički (onako kako piše) a onda logički (veza, upućujuće odredbe, povezivanje) pa tek na posletku idejno (šta je pisac propisa hteo da kaže, intencija). Ono što se ne radi nikada, odnosno zabranjeno je tumačiti ono čega nema u propisu (nepostojeće odredbe) ili slobodno po nahođenju tumačiti postojeće odredbe (prilagođavati termine i izraze) ili podvesti  nešto drugo čega nema u propisu pod te odredbe. A pre svega kod tumačenja se mora veoma voditi računa o jeziku i gramatici, značenju reči i upotrebi interpunkcijskih znakova. Prosto je.Tumači se ono što stvarno piše a ne ono što neko misli da je napisao. Zato je odgovornost pisaca teksta propisa ogromna, jer od njihovog delanja (i znanja) zavisi ono što ćemo primenjivati kao pozitivno pravo. A već sam rekao, nije bitno samo usko stručno znanje (o pravu) već i poznavanje jezika (rečnik, gramatika, sintaksa i interpunkcija) i pravilne upotrebe istog. U procesu stvaranja propisa moramo se truditi da se pravna norma što preciznije napiše, da bi se kasnije uvek mogao tačno utvrditi njen smisao.

A svakako se propusti u pisanju propisa ne smeju nadomešćivati slobodnim tumačenjem istih (a što se najčešće čini). Ako je nešto loše, inicirajte promenu i dopunu, nemojte stvarati pravnu nesigurnost primenom onog što ne piše u propisu. A to što se „nešto tako oduvek radi“ ne znači automatski da je pravilno i zakonito.

A odgovorno tvrdim da ovo nisu paušalne ocene, jer ja se ovim temema  bavim već dugo, a sve o čemu sam pisao nisu „teorije“, već sam to dokazao u konkretnim postupcima pred sudovima.

Evo primera o kakvim paradoksima govorim (navešću neke teme i moje tekstove koji su objavljivani u stručnim izdanjima).

Po ZOBS (ono što zaista piše unutra) biciklista ne sme da prevozi alkoholisano lice a on sam sme da bude „mrtav“ pijan? (tekst „Da li biciklista sme da bude pod uticajem alkohola?“, koji možete pogledati OVDE.)

Da li znate koliko kazni se izriče za saobraćajne prekršaje koji ne postoje? (tekstovi „Izricanje kazne za nepostojeći saobraćajni prekršaj“, koji možete pogledati OVDE i „Prekršajni postupak bez osnova i protiv pogrešnih lica“ koji možete pogledati OVDE)

Da li znate šta je problem u vezi sporazuma o priznanju prekršaja? (tekst „Sporazum o priznanju prekršaja, koji možete pogledati OVDE)

3.Da li će biti potrebna još jedna zamena saobraćajnih dozvola i registarskih tablica?

Da se vratimo opet na Pravilnik o registraciji motornih i priključnih vozila, na tekst posle izmena.

I dalje postoji problem. Kako je rečeno, slova latiničnog pisma srpskog jezika „Č”, „Ć”, „Š”, „Ž” i „Đ” su izbačena zbog usklađivanja i čitljivosti na međunarodnom planu (što sam pozdravio kao nužno). Ali da nije nešto zaboravljeno? Da li postoje možda još negde? Na primer u oznakama registarskog područja  (BČ, BĆ, VŠ, ĐA, KŽ…) koje takođe u širem smislu čine deo registarske oznake? Da bez te oznake kombinacija cifara i dva slova ne znači ništa, jer 123 GH npr., može da se pojavi i u Beogradu, ali i Vršcu, i Knjaževcu i svuda.

Što će reći, kada se shvati da su registarske tablice iz navedenih mesta i dalje nečitljive u inostranstvu, menjaće se i one. I sad zamislite nekog iz Knjaževca npr. ko sada zameni istekle registarske tablice i saobraćajnu dozvolu, a opet će morati da ih pre isteka važenja zameni zbog slova „Ž“.

Šta uopšte znači oznaka registarskog područja u registarskoj oznaci? Ništa, osim da vam u unutrašnosti svi trube kada vide oznaku „BG“ ili u Beogradu kada vide da ste iz unutrašnjosti. Upotreba oznake registarskog područja u registarskoj oznaci smanjuje broj mogućih kombinacija, pa smo tako u Beogradu (na čijoj je teritoriji registrovano više od trećine ukupnog broja vozila u Srbiji) već odavno na 4 brojčane cifre (kod taksi vozila na 5), a neka mesta u Srbiji još imaju trocifreni broj koji počinje sa nulom. Šta je loše u bosanskom ili kosovskom modelu?

A da problem zvaničnog pisma tj. ćirilice i njene službene upotrebe to u stvari i nije pokazuje primer Rusije i Bugarske, kojima je ćirilica takođe zvanično pismo. Oni su problem registarskih oznaka rešili odavno. Rusi su za registarske oznake predvideli upotrebu samo zankova koji su isti u oba pisma. A Bugari čak upotrebljavaju i znakove koji postoje i u ćirilici i u latinici, bez obzira šta znače  (na primer latinično X, koje postoji i u ćiriličnom pismu kao slovo H, ili latinično Y koje postoji i u ćiriličnom pismu kao slovo U). Sve se može, ako se prethodno dobro promisli.

4.Umesto zaključka

Šta uopšte zaključiti nakon ovakve analize? Šta reći a ne ponoviti se? Da propisi nisu najbolje napisani i da zaista postoje nepreciznosti i nejasnoće?

Na kraju, da ne bude zabune oko toga i pogrešnog tumačenja namere, ovim komentarom nikako se ne želi nipodaštavati nečije znanje i umeće, niti se neka konkretna osoba (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Sva izneta razmišljanja i stavovi koji se tiču teksta propisa predstavljaju stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju unapređenja našeg pravnog sistema i olakšanja života i rada građanima i privredi. Jedino to i ništa drugo.

 

 

 

 

 

Izvor: Tekstovi i obaveštenja preuzeti sa sajta Ministarstva unutrašnjih poslova (www.mup.gov.rs)

Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com