Šta čini onaj ko prodaje proizvod koji nije to što se tvrdi?

U komentaru „Šta kada neko prodaje proizvod koji nije to što se tvrdi?“ sam objasnio o čemu je reč, odnosno šta je bio konkretan povod za taj i povezane komentare. Inače, sve ograde i napomene date u navedenom tekstu, važe i ovde.

U tekstu „Šta da čini potrošač koji kupi proizvod koji nije to što se tvrdi?“, dao sam uputstvo šta može da preduzme potrošač koji kupi proizvod koji nije to što trgovac tvrdi.

U ovom tekstu ću analizirati koja kaznena dela su učinjena u pokaznom primeru.

1. Koja kaznena dela su učinjena?

Činjenjem opisanim u „Šta kada neko prodaje proizvod koji nije to što se tvrdi?“, učinjeni su prekršaji po više propisa. I postoji osnov da se svaki od tih prekršaja procesuira kao poseban i naplati posebna kazna. Jer, tako su propisani, različitim zakonima. Ne, ovo ne potpada pod zabranu ponovnog suđenja u istoj stvari (“ne bis in idem”), jer ne govorimo o nekom prekršaju o kome je pravnosnažno odlučeno u skladu sa zakonom, niti je učinilac prekršaja u krivičnom ili postupku po privrednom prestupu pravnosnažno oglašen krivim za delo koje obuhvata i obeležja prekršaja. Ovo su različiti prekršaji propisani različitim zakonima, sa različitim bićima dela, ostvareni povezanim radnjama (jednom radnjom se čine prekršaji po više zakona). Koji su to prekršaji?

Članom 187. stavom 1. tač. 2- 4) Zakona o zaštiti potrošača (“Sl. glasnik RS”, br. 88/2021), predviđena je novčana kazna za prekršaj, u iznosu od 300.000,00 do 2.000.000,00 din. za pravno lice, i za odgovorno lice u pravnom licu (direktora) od 50.000,00 do 150.000,00 din. (stav 2.), ako obavlja nepoštenu poslovnu praksu, obmanjuje potrošača i obavlja nasrtljivu poslovnu praksu. A što je sve jasno iz onog navedenog u tekstu „Šta kada neko prodaje proizvod koji nije to što se tvrdi?“ (postoji obmana – dovođenje u zabludu i nasrtljiva praksa, što su tehnički dva prekršaja).

Navedeni zakon u članu 189. predviđa i da se uz prekršajnu novčanu kaznu iz člana 187. stav 1. tač. 2-6) pravnom licu može izreći i zaštitna mera zabrane da vrši određene delatnosti u trajanju od šest meseci do godinu dana, kao i zaštitna mera javnog objavljivanja presude, a odgovornom licu mera zabrane da vrši određene poslove u trajanju od tri meseca do jedne godine.

I direktno je ostvareno biće više prekršaja,jer ovde se za ostvarenje bića prekršaja, ne traži kumulacija, svaka od radnji je delo za sebe. Tehnička je stvar (odluka suda) da li će se sve to biti podvedeno pod jednu radnju i kaznu.

Prema članu 68. stav 1. tač. 10) i 11) Zakona o trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 52/2019), novčanom kaznom od 500.000,00 do 2.000.000,00 din. kazniće se za prekršaj pravno lice, a odgovorno lice kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 din. (prema stavu 2.), ako nudi robu sa naročitim prodajnim podsticajima i oglašava prodajne podsticaje suprotno odredbama ovog zakona. Objasnio sam da je cena istaknuta na web sajtu u stvari stalna cena, da nije reč o akcijskoj prodaji. Jer, da bi nešto bilo na „akciji“, mora prethodno da se prodaje po redovnoj ceni određeno vreme.

A u zavisnosti od toga šta tržišna inspekcija utvrdi u nadzoru, i onog što je (i kako) ili nije deklarisano, videće se da li postoji prekršaj iz tačke 9) stava 1. člana 68. Zakona o trgovini.

Po članu 78. stav 1. tač. 2) Zakona o oglašavanju (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2016 i 52/2019-dr.zakon), novčanom kaznom od od 300.000,00 do 2.000.000,00 dinara, kazniće se za prekršaj pravno lice, i odgovorno lice kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 din. (stav 2.), ako vrši obmanjujuće oglašavanje. U tekstu „Šta kada neko prodaje proizvod koji nije to što se tvrdi?“ sam naveo šta predstavlja obmanjujuće oglašavanje, ono koje na bilo koji način, uključujući način prikazivanja, obmanjuje ili je verovatno da će obmanuti primaoce oglasne poruke uzimajući se u obzir karakteristike nekog prosečnog ili konkretnog kupca.

I nesporno je, ako se pogledaju konkretne oglasne poruke, da je pravno lice u ovom slučaju vršilo obmanjujuće oglašavanje čime je direktno postupljeno suprotno odredbama člana 11. Zakona o oglašavanju, a što je kažnjivo po članu 78. stav 1. tač. 2). istog zakona.

A biće bilo kog od navedenih dela je ostvareno, čak i specifična zabranjena posledica, jer je konkretan kupac (moja malenkost) doveden u zabludu.

2. Šta je potencijalno još učinjeno?

Napred je navedeno ono što je tržišna inspekcija mogla direktno odmah da procesuira, na osnovu dostavljenih dokaza. Ali, kad se sprovede inspekcijski nadzor, i u saradnji sa drugim nadležnim organima, može se utvrditi da li je konkretna krema ono što Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima („Sl. glasnik RS“, broj 30/2010, 107/2012, 105/2017-dr.zakon i 113/2017-dr.zakon) karakteriše kao lažni lek, (sredstva koja se proizvode i nalaze u prometu s namerom da se obmanu lica koja ih upotrebljavaju ili imaju lažne podatke o identifikaciji – proizvođaču, mestu proizvodnje, nosiocu dozvole za lek, odnosno nosiocu upisa u registar, sertifikatu o analizi…), da li sadrže ispravne ili pogrešne sastojke u odnosu na deklarisani sastav, da li sadrži aktivne supstance itd. Ili da li je lek uopšte (da li ima odobrenje uza upotrebu, upisan u registar…).

Od toga zavisi da li je neko učinio neko kazneno delo po Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima ili i nešto gore. Npr. krivično dela nadrilekarstva iz člana 254. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) – u daljem tekstu: KZ, ili delo proizvodnje i stavljanja u promet škodljivih proizvoda iz člana 256. istog.

3. Umesto zaključka

Iako u svojim tekstovima generalno izbegavam da dajem savete potrošačima i korisnicima usluga, ovde ću ponoviti, štitite sami svoja prava, jer niko drugi to neće činiti.

Jedini način da se prevarantima, kojih je sve više, stane na put, je da se procesuiraju. Besmisleno je reći „srami se“ ili „ sram te bilo“ onom ko srama nema. Jer, da ima moralna načela ne bi činio to što je sramno.

Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.