Šta da čini potrošač koji primi neželjeni poziv?

Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Šta će se desiti ako trgovci zovu potrošače koji to ne žele?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 114, februar 2024. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti).

U komentaru „Šta je Registar „NE ZOVI“? sam objasnio o čemu je reč, dao osnovne definicije pojmova i objasnio kako se vrši upis i ispis iz pomenutog registra. Inače, sve ograde i napomene date u navedenom tekstu, važe i ovde.

Pitanjem, da li su upisom u registar rešene sve muke potrošača, i zašto nisu, bavio sam se u „Da li su upisom u Registar „NE ZOVI“ rešene sve muke potrošača?“.

Ovde ću dati uputstvo šta može da preduzme potrošač koji primi neželjeni poziv od trgovca.

1. Šta činiti u slučaju neželjenog poziva?

Jednostavno, morate se obratiti nadležnim organima, konkretno tržišnoj inspekciji.

Jer, po članu 181. Zakona o zaštiti potrošača („Sl. glasnik RS”, broj 88/2021), nadzor te čl. 74. i 75. Zakona o oglašavanju („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016 i 52/2019-dr.zakon), nadzor nad sprovođenjem ovih zakona i propisa donetih na osnovu istih, vrši ministarstvo nadležno za poslove trgovine i zaštite potrošača, što je u trenutku pisanja ovog komentara, Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, a koje preko tržišnih inspektora vrši inspekcijski nadzor.

Ovde moram napomenuti nešto veoma bitno. Prema članu 18. Zakona o inspekcijskom nadzoru („Sl. glasnik RS“, br. 36/2015, 44/2018-dr.zakon i 95/2018) i članu 183. Zakona o zaštiti potrošača, postupak inspekcijskog nadzora pokreće se i vodi po službenoj dužnosti ili zahtevom nadziranog subjekta za vršenje inspekcijskog nadzora, kao i zahtevom drugog lica kome je posebnim zakonom priznato svojstvo stranke u postupku. Kod ocene o postojanju razloga za pokretanje postupka po službenoj dužnosti inspektor uzima u obzir predstavke, kao i upozorenja nadležnih organa. Predstavke imaju dejstvo inicijative za pokretanje postupka, a podnosioci tih inicijativa nemaju svojstvo stranke u postupku koji se može pokrenuti na osnovu te inicijative. Dakle, uloga onog ko je pozivan od strane trgovca iako to nije želeo, je da o nedozvoljeoj radnji dostavi obaveštenje inspekciji (i da izjavu kao svedok, te dostavi dokaze, ako neko to zatraži), koja po službenoj dužnosti sprovodi postupak.

Zašto bi tržišna inspekcija morala da preduzme nešto detaljno sam objasnio u komentaru „Šta da čini potrošač koji kupi proizvod koji nije to što se tvrdi?“, tako da ovde neću to ponavljati. Koga to interesuje može pročitati navedeni komentar. Ukratko, inspekcija (bilo koja)po svakoj predstavci mora da preduzme nešto, jer u suprotnom, postupajući inspektor čini kazneno delo, i na to ih treba podsetiti.

2. Šta tržišna inspekcija može da učini?

Da se vratimo na to šta inspekcija može i kako sam pokazao u komentaru „Šta da čini potrošač koji kupi proizvod koji nije to što se tvrdi?“, mora da učini.

Najpre da preduzme nešto u cilju sprečavanja neželjenog zvanja.

Po članu 27. Zakona o inspekcijskom nadzoru, ako otkrije nezakonitost u poslovanju ili postupanju nadziranog subjekta, inspektor mu ukazuje na nezakonitost i opominje ga zbog toga, te u skladu sa ovlašćenjima propisanim u posebnom zakonu nalaže ili predlaže mere i ostavlja primeren rok za otklanjanje nezakonitosti i štetnih posledica i ispunjavanje propisanih obaveza, i to unosi u zapisnik o inspekcijskom nadzoru.

A prema članu 184. Zakona o zaštiti potrošača, ako utvrdi nezakonitost, inspektor zapisnikom o inspekcijskom nadzoru nalaže trgovcu da otkloni utvrđenu nezakonitost, sa primerenim rokom za otklanjanje (ne kraći od 24 sata ni duži od dva meseca). Ovde bi to bilo prestanak pozivanja onih koji su upisani u Registar „NE ZOVI“.

Članom 185. Zakona o zaštiti potrošača, propisano je dainspektor nalaže otklanjanje utvrđene nezakonitosti trgovcu ako, između ostalog, vrši direktno oglašavanje, suprotno članu 37. ovog zakona

A prema tački 60. stava 1. člana 188. Zakona o zaštiti potrošača, trgovac koji postupi suprotno nalogu iz rešenja inspektora (nastavi sa pozivima) rizikuje i kaznu u napred navedenim iznosima koji su predviđeni za postupanje suprotno odredbama člana 37. tog zakona.

Drugo što inspekcija može (rekoh i da mora) je da preduzme nešto u cilju kažnjavanja trgovca.

Naime, prema članu 42. Zakona o inspekcijskom nadzoru, ako kod nadziranog subjekta otkrije nezakonitost koja je kažnjiva prema zakonu ili drugom propisu, inspektor nadležnom pravosudnom organu podnosi krivičnu prijavu, prijavu za privredni prestup ili zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno izdaje prekršajni nalog.

Pošto su kazne za prekršaje iz Zakona o zaštiti potrošača propisane kao fiksne, za to se izdaje prekšajni nalog kako je propisano članom 168. Zakona o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon, 91/2019 i 112/2022-OUS) – u daljem tekstu: ZOP. Tako da trgovac ima dve opcije. Prva, da u skladu sa članom 173. ZOP, prihvati odgovornost za prekršaj plaćanjem polovine izrečene kazne u roku od osam dana od dana prijema prekršajnog naloga, čime se oslobađa plaćanja druge polovine izrečene kazne. I druga, da, u skladu sa članom 174. ZOP, nadležnom sudu u roku od osam dana od prijema prekršajnog naloga, lično ili putem pošte, dostavi potpisan prekršajni nalog, koji pod ovim uslovima predstavlja zahtev za sudsko odlučivanje o prekršajnom nalogu, čime se ulazi u postupak pred prekšajnim sudom.

S druge strane, kazne za prekršaje iz Zakona o oglašavanju (koji se takođe može primeniti u ovom slučaju), propisane su u rasponu, u kom slučaju se podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom prekršajnom sudu.

3. Umesto zaključka

Nažalost, gore opisano je verovatno jedino što će se desiti, jer dalji postupak će najverovatnije zastati. Zašto će tako biti, pojasnio sam u komentaru „Šta bi moglo snaći trgovca koji krši zabranu zvanja?“, gde sam dao odgovor na osnovno pitanje kojim se bavim u ovom i povezanim tekstovima, kakve konsekvence će snositi trgovac koji poziva telefonom potrošača koji je upisan u Registar „NE ZOVI“, ustanovljen Pravilnikom o registru potrošača koji ne žele primati pozive i/ili poruke u okviru promocije i/ili prodaje telefonom („Sl. glasnik RS”, br. 118/2023)?

Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.