Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Zašto je važno ostvarenje zabranjene posledice?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 97, septembar 2022. god. Inače, tekstovi koje navodim dostupni su na Pravnom portalu.
U svojim tekstovima neprestano ukazujem na ono u čemu zakonodavna vlast, sudovi, tužilaštva, državni organi, nezavisna regulatorna tela i svi ostali, neprestano greše u pisanju i tumačenju propisa. Konkretan povod za pisanje gore navedenog komentara je zaključak Višeg suda u Čačku (u daljem tekstu: Sud), dat u obrazloženju rešenja Kž 246/2016 od 23. novembra 2016. god., koji dokazuje ono što u svojim radovima neprestano ističem. Znači, povod u pozitivnom kontekstu, nasuprot uobičajenom kada sam kritički nastrojen prema zaključcima sudova, što je na moju veliku žalost, jer više bih voleo da ističem ono što je dobro i pravilno nego da kudim.
Osnovnim pitanjima u vezi zabranjene posledice, bavio sam se u komentaru „Šta je to zabranjena posledica?“, u kom sam i citirao deo obrazloženja Suda, bitan za ovo razmatranje. Inače, sve ograde i napomene date u tom tekstu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustvo namera izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica, o tome šta predstavlja izneto itd.) važe i ovom komentaru. U ovom tekstu ću se pozabaviti time zašto postoji nerazumevanje oko zabranjene posledice.
1. Odakle dolazi nerazumevanje oko zabranjene posledice?
U svom obrazloženju Sud nije učinio ništa epohalno, samo je sledeći postulate kaznenog prava i postupka, te pravila tumačenja potrebna za pravilno razumevanje norme, istakao ono što je očigledno (onima koji imaju pravničko znanje naravno). Znači, konačno da se neko setio da pogleda šta zaista piše u propisu i da pravilno protumači normu, primenjujući ono što se uči na fakultetu.
Inače, ostvarenje zabranjene posedice mnogo češće se prenebregava u prekršajnim postupcima. O navedenom sam mnogo pisao, npr. u “Da li je u pravu važna i logika?, Kada postoji ometanje korišćenja površine parkiranjem?, Kakvo parkiranje je problematično?, Šta je potrebno dokazati kod prekršaja?” i “ Šta je problem sa „okom sokolovim“?”
Objektivan problem je to štoje ostvarenje zabranjene posledice objašnjeno u teoriji, ali pozitivni propisi nemaju odredbe o tome. Ali, ne može se reći da ne daju indicije da se uvek zahteva da dođe do posledica dela, odnosno da indirektno upućuju na to.
Da krenemo od prekršaja kao lakših kaznenih dela. Zakon o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon i 91/2019) – u daljem tekstu ZOP, kada govori o mestu i vremenu izvršenja prekršaja kaže (čl. 11. i 12.), prekršaj je izvršen u vreme i mesto kada je i gde je učinilac radio ili bio dužan da radi, bez obzira kada i gde je posledica nastupila. Ali, u članu 20. gde se govori o krivici – odgovornosti učinioca, ZOP baš decidno pominje zabranjenu posledicu. Jer, kada se definiše nehat i umišljaj, kaže se (citat st. 2. i .3.):
„Prekršaj je učinjen iz nehata kad je učinilac bio svestan da usled njegovog činjenja ili nečinjenja može nastupiti zabranjena posledica, ali je olako držao da je može sprečiti ili da ona neće nastupiti, ili kad nije bio svestan mogućnosti nastupanja zabranjene posledice, iako je prema okolnostima i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti.“
Prekršaj je učinjen sa umišljajem kad je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje ili kad je bio svestan da usled njegovog činjenja ili nečinjenja može nastupiti zabranjena posledica i pristao je na njeno nastupanje.“.
Prilično je jasno da bez nastupanja zabranjene posledice nema ni ostvarenja prekršaja.
Zakonik o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 i 35/2019, 27/2021-OUS i 62/2021-OUS) pominje posledice dela u kontekstu sprovođenja postupka i dokazivanja.
A u Krivičnom zakoniku („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) – u daljem tekstu: KZ, se govori uopšteno, i nekako uvek podrazumeva da postoji posledica dela ali ne daje objašnjenje šta je posledica dela niti kako se ista ceni. Navešću kao indikativne odredbe čl. 16. i 17. KZ koje govore o vremenu i mestu izvršenja dela, koje su slične onom što ZOP predviđa. Dalje, u članu 18. KZ kaže da je delo malog značaja ako stepen krivice nije visok, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne. Posebno indikativna je odredba člana 27. KZ, koja kaže da kad je iz krivičnog dela proizašla teža posledica zbog koje zakon za to delo propisuje težu kaznu, ta se kazna može izreći ako je učinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata, a i sa umišljajem ako time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela. A u članu 58. KZ predviđa da sud može osloboditi od kazne i učinioca krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora do pet godina, ako posle izvršenog krivičnog dela, a pre nego što je saznao da je otkriven, otkloni posledice dela ili nadoknadi štetu prouzrokovanu krivičnim delom. Navešću još samo da je u članu 104. KZ propisano da zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kad je krivično delo izvršeno, a ukoliko posledica krivičnog dela nastupi kasnije, zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kada je posledica nastupila.
Vidimo u KZ negde se objašnjava šta je teža posledica, da postoje posledice dela i sl. ali nigde se ne kaže šta je posledica dela uopšte. Znači piscima KZ, bilo je jasno da je posledica dela nešto veoma važno za definisanje i uopšte postojanje krivičnog dela, samo izgleda nisu smatrali za bitno da to malo pojasne.
2. Umesto zaključka
Ne znam, možda je najbolje ne davati komentar, već da svako donese sopstvene zaključke. Nažalost, zaključci Suda koje sam ovde razmatrao su izuzetak, a pravilo je da ono što se čini kod nas nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“,što sam opisao sam na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Ostaje nada da će bar neko pročitati i ova razmatranja, a ako ne to, bar početi da prati relevantnu sudsku praksu. Dok se to ne desi, svima kojima odgovornost za nešto zavisi od ostvarenja zabranjene posledice želim sreću, jer nažalost a najčešće, u situacijama gde nešto zavisi od tumačenja i znanja, samo im sreća može pomoći.
Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.
