Da jeste. A da li je isplativa i koji su problemi razmatraću u povezanim tekstovima.
Konkretan povod za pisanje ovog i povezanih komentara, bilo je obraćanje redakciji popularnog časopisa i emisije koja se bavi saobraćajem, a za koje takođe radim. Naime, čitalac/gledalac kaže da policijska uprava u njegovom gradu odbija da postupi u skladu sa zakonom prilikom registracije motocikala na period kraći od godinu dana. I da zahtevaju uplatu punog iznosa poreza umesto zakonom predviđenog srazmernog umanjenja. I nije jedini sa sličnom pričom. Ništa neobično, jer, svako tumači i primenjuje propise kako mu se hoće. Zato stalno ponavljam da ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“. Na šta me sve zajedno podseća opisao sam na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Ovde sam fokusiran na dvotočkaše (mopede i motocikle), kojih ima najviše, te oldtajmere (vozila od istorijskog značaja starija od 30 god.), jer kod njih registracija na kraći rok ima smisla. Jer, ovi prvi se voze samo kad je lepo vreme, a oldtajmeri samo na skupove i izložbe.
Vozila su različita, ali ono što je zajedničko svima je nedostatak smislenog objašnjenja, zbog čega Ministarstvo unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: MUP) odbija registraciju na kraći rok? Da li je problem u nerazumevanju, neznanju, ili do tehničkog sistema? Mogu samo da špekulišem, da li je problem nastao jer je neko nešto zahtevao, onda neki državni organ prihvatio to, ali bez dovoljno promišljanja, jer je cilj bila samo naplata prihoda, pa koliko god.
Ovde postoji više aspekata priče. Jedan se tiče same registracije vozila, a drugi naplate javnih prihoda. A postoji i treći, nešto o čemu se retko razmišlja, a to su dodatni problemi.
Pre analize, par napomena, Sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica te rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, o tome šta predstavlja izneto, itd.), važe i ovde. Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…), te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenjuju kod nas. Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice daje se pri njihovoj prvoj upotrebi.
Svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti).
1. Šta je to registracija vozila?
Moramo prvo da vidimo,šta je to registracija vozila? Većina nas pod tim podrazumeva odlazak na redovni tehnički pregled i produženje važenja registracione nalepnice za još godinu dana. Ali, to je više postupaka u stvari. Jedan od nedostataka Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018, 23/2019, 128/2020-dr.zakon, 76/2023 i 19/2025) –u daljem tesktu: ZOBS, je to što je tekst istog malo konfuzan i neprecizan, dok su neki važni pojomovi (kao npr. registracija vozila) definisani poodzakonskim aktom, i to posredno (što baš i nije najispravnije sa nomotehničke tačke gledišta).
Prema tački 56) stava 1. člana 7. ZOBS, registrovano vozilo je vozilo koje je upisano u jedinstveni registar vozila i za koje je izdata saobraćajna dozvola, registarske tablice i registraciona nalepnica.
Pravilnik o registraciji motornih i priključnih vozila („Sl. glasnik RS“, br. 69/2010, 101/2010, 53/2011, 22/2012, 121/2012, 42/2014, 108/2014, 65/2015, 95/2015, 71/2017, 44/2018-dr.zakon, 63/2018, 96/2019, 87/2020, 41/2022, 51/2022, 21/2024, 13/2025 i 31/2025) – u daljem tekstu: Pravilnik, dakle podzakonski akt donet na osnovu ZOBS, u članu 2. kaže, vozilo se registruje upisom propisanih podataka u evidenciju – jedinstveni registar vozila, koji se vodi u jedinstvenom informacionom sistemu MUP. Dakle, upis u jedinstveni registar je u stvari registracija vozila.
Prema članu 268. ZOBS i član 3. Pravilnika, upis u jedinstveni registar vozila, izdavanje saobraćajne dozvole, registarskih tablica i registracione nalepnice obavlja teritorijalno nadležna organizaciona jedinica MUP, prema mestu prebivališta, odnosno sedišta (ako je pravno lice) vlasnika vozila. Ali, registracionu nalepnicu može izdavati i pravno lice koje je ovlašćeno za vršenje tehničkog pregleda vozila i koje dobije ovlašćenje od MUP za vršenje tih poslova.
Na osnovu podataka upisanih u registar organ nadležan za registraciju vozila vlasniku vozila izdaje saobraćajnu dozvolu, registarske tablice i registracionu nalepnicu, koji važe za propisani period i čijim izdavanjem se obezbeđuje pravo učešća registrovanog vozila u saobraćaju. Prema članu 3. Pravilnika, po isteku godinu dana od dana izvršenog upisa u registar, pravo učešća vozila u saobraćaju za svaku narednu godinu obezbeđuje se izdavanjem registracione nalepnice. Jer, prema članu 268. ZOBS, u saobraćaju na putu mogu da učestvuju samo registrovana motorna i priključna vozila, tj. ona za koje je izdata saobraćajna dozvola, registarske tablice i registraciona nalepnica, koje na vozilu moraju biti postavljane na propisan način. Motorno i priključno vozilo ne sme da učestvuje u saobraćaju na putu nakon isteka roka važenja registracione nalepnice.
Inače, saobraćajna dozvola je javna isprava koja daje pravo na korišćenje vozila u saobraćaju za vreme važenja registracione nalepnice (tačka 93. stava 1. člana 7. ZOBS). Registarska tablica je oznaka na vozilu kojom se označava da je vozilo upisano u jedinstveni registar vozila (tačka 94. stava 1. člana 7. ZOBS). A registraciona nalepnica je oznaka – dozvola kojom se određuje da vozilo može da učestvuje u saobraćaju u određenom vremenskom roku (tačka 95. stava 1. člana 7. ZOBS).
2. Koliko važi registraciona nalepnica?
Stav 9. člana 268. ZOBS decidno kaže, registraciona nalepnica se izdaje sa rokom važenja od jedne godine. Međutim, registraciona nalepnica u trajnom važenju izdaje se za traktore, radne mašine, priključna vozila za traktor i motokultivatore, koji podležu ponovnoj registraciji samo prilikom promene vlasnika, nosioca prava korišćenja, promene prebivališta vlasnika na teritoriju drugog registarskog područja ili drugih podataka koji se unose u saobraćajnu dozvolu, uz obavezu obavljanja redovnog tehničkog pregleda svake godine i pribavljanje potvrde o tehničkoj ispravnosti.
Ali, prema stavu 10. člana 268. ZOBS, na zahtev vlasnika ili korisnika vozila, registraciona nalepnica se izdaje na kraći vremenski period, koji ne može biti kraći od jednog meseca, za:
1) vozila od istorijskog značaja (oldtajmere),
2) motorna ili priključna vozila koja nisu prvenstveno namenjena za učestvovanje u saobraćaju (pčelarska vozila i sl.) i
3) moped, laki tricikl, motocikl, teški tricikl, laki četvorocikl i otvoreni teški četvorocikl.
3. Koja vozila se mogu registrovati na kraći rok?
Dakle, registracija nekih vrsta vozila na rok kraći od godine jeste dozvoljena. Kojih? E to je malo komlikovanije pitanje jer kategorizaciju vozila definišu ZOBS i podzakonski akt donet na osnovu istog, Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima („Sl. glasnik RS“, broj 40/2012, 102/2012, 19/2013, 41/2013, 102/2014, 41/2015, 78/2015, 111/2015, 14/2016, 108/2016, 7/2017-isp, 63/2017, 45/2018, 70/2018, 95/2018, 104/2018, 93/2019, 2/2020-isp., 64/2021, 129/2021-dr.propis, 110/2022-dr.propis, 143/2022, 48/2023, 24/2024 i 101/2024), koji uvodi dodatne kategorizacije i podele vozila na vrste i klase.
Radi razumevanja, uprostiću maksimalno. Jer kad se odredbe ZOBS i pomenutog pravilnika čitaju onako kako su napisane može se lako izgubiti nit, jer podela i defincija vrsta vozila vrši se u odnosu na više parametara (vrstu pogona, snagu motora, masu, namenu…). Radi uprošćenja, kad se ovde u tekstu kaže mesta za sedenje, misli se na sva mesta, uključujući i mesto za sedenje vozača. Pod pojmom brzina podrazumeva se najveća konstruktivna brzina, bez obzira na način prenosa. Radna zapremina motora pominje sa kod vozila koja imaju motor sa unutrašnjim sagorevanjem (na benzin, gas, alkohol…). Kad se kaže masa vozila, misli se na masu praznog vozila. Ako se pominje najveća efektvna snaga, reč je o vozilu sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem koje nije na benzin, već na druge vrsta pogonskog goriva (gas, alkohol…). A ako se kaže trajna nominalna snaga, reč je o vozilu na električni pogon.
Prvo da kažem šta su to uopšte motorna vozila? Prema tački 33) stava 1. člana 7. ZOBS, motorno vozilo je vozilo koje se pokreće snagom sopstvenog motora, koje je po konstrukciji, uređajima, sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno za prevoz lica, odnosno stvari, za obavljanje radova, odnosno za vuču priključnog vozila (u šta ne spadaju šinska vozila).
Po tački 34) stava 1. člana 7. ZOBS, moped je motorno vozilo sa dva točka, brzine do 45 km/h, radne zapremine motora do 50 cm³, ili čija najveća trajna nominalna snaga motora ne prelazi 4 kW.
Dalje, prema tački 36) stava 1. člana 7. ZOBS, motocikl je motorno vozilo sa dva točka ili sa tri točka asimetrično raspoređena u odnosu na srednju podužnu ravan vozila (motocikl sa bočnim sedištem), koje razvija brzinu preko 45 km/h, sa motorom radne zapremine preko 50 cm³, ili čija je najveća trajna nominalna snaga motora preko 4 kW.
Laki tricikl je motorno vozilo sa tri točka, brzine do 45 km/h, sa radnom zapreminom motora na benzin, do 50 cm³, ili čija najveća efektivna ili trajna nominalna snaga snaga motora ne prelazi 4 kW (tačka 38. stava 1. člana 7. ZOBS).
Teški tricikl je motorno vozilo sa tri točka, simetrično raspoređenih u odnosu na srednju podužnu ravan vozila, koje razvija brzinu preko 45 km/h, sa motorom čija radna zapremina motora na benzin prelazi 50 cm³, ili čija je najveća efektivna ili trajna nominalna snaga motora preko 4 kW (tačka 37. stava 1. člana 7. ZOBS).
Laki četvorocikl je motorno vozilo sa četiri točka, mase do 350 kg (što ne uključuje masu baterija vozila sa električnim pogonom), brzine do 45 km/h, sa motorom radne zapremine na benzin do 50 cm³, ili čija najveća efektivna ili trajna nominalna snaga motora ne prelazi 4 kW (tačka 38. stava 1. člana 7. ZOBS).
Teški četvorocikl je motorno vozilo sa četiri točka, osim lakog četvorocikla, mase do 400 kg odnosno 550 kg za teretna vozila (što ne uključuje masu baterija vozila sa električnim pogonom), i čija najveća efektivna ili trajna nominalna snaga snaga motora ne prelazi 15 kW (tačka 39. stava 1. člana 7. ZOBS).
Sve što izlazi iz postavljenih parametara, bilo u pogledu radne zapremine i snage motora, mase itd., predstavlja neku drugu vrstu vozila. Npr. četvorocikl veće mase izjednačava se sa automobilom ili traktorom, u zavisnosti od primarne namene (prevoz lica ili tereta odnosno vuča prikolice).
A oldtajmer može biti bilo koje motorno vozilo, i ono što kolokvijalno zovemo automobil, i teretno vozilo (kamion itd.) i autobus, bilo šta. Jer, prema tački 88) stava 1. člana 7. ZOBS, te Pravilniku o utvrđivanju statusa vozila od istorijskog značaja (“Sl. glasnik RS”, br. 59/2024), vozilo od istorijskog značaja (oldtajmer) je motorno vozilo ili priključno vozilo, koje je proizvedeno ili registrovano pre 30 i više godina, koje je u voznom stanju, održavano u originalnom ili približno originalnom stanju, i kao takvo predstavlja materijalni spomenik tehničke kulture, tradicije i društvenog nasleđa. Što će reći, i motocikl može biti oldtajmer. Tako da se može registrovati na kraći period i po tom osnovu.
Da uprostimo maksimalno, registracija vozila na rok kraći od jedne godine moguća je za sve vrste oldtajmera, mopeda, tricikala i lakih četvorocikala. Dok kod teških četvorocikala postoji ograničenje, registracija na kraći rok moguća je samo za one bez kabine koja štiti vozača i putnika. Mada, nije definisano precizno šta izraz „otvoren“ znači, tj. koliko četvorocikl mora biti „zatvoren“ (mora li imati potpuno zatvorenu kabinu, sva vrata i stakla ili može i drugačije – npr. samo ram, krov i vetrobransko staklo kao kabrioleti)?
4. Umesto zaključka – nastavak sledi
Ovde sam sam naveo šta je bio povod za pisanje ovog i povezanih komentara, te osnovne postavke.
Zašto i kako je moguće platiti porez i osiguranje na rok kraći od godinu dana analizirao sam u „Da li je moguće plaćanje poreza na upotrebu i osiguranja vozila za manje od godinu dana?“.
A u tekstu „Da li je isplativa registracija vozila na rok kraći od godinu dana?“ ću razmotriti da li je isplativa cela ova gimnastika, šta mogu da učine vlasnici vozila kojima nadležni organ uskrati pravo da registruju vozio na kraći period, i koji su potencijalni problemi.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.