Naravno da nisu, osim ako pitamo “istaknute pravnike” u našoj zemji.
Ko o čemu, ja stalno o “biserima mudrosti” naše pravničke elite, odnosno o onome u čemu zakonodavna vlast, sudovi, tužilaštva, državni organi, nezavisna regulatorna tela i svi ostali, neprestano greše u pisanju i tumačenju propisa.
Konkretan povod za pisanje ovog komentara je tekst Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o vrednovanju rada sudije i predsednika suda (u daljem tekstu: Izmene i dopune) koji je doneo Visoki savet sudstva (u daljem tekstu: VSS) na sednici održanoj 30. aprila 2026. god., a koji je objavljen istog dana u “Sl. glasniku RS”, br. 40/2026.
Dakle, analiziram izmene Pravilnika o vrednovanju rada sudije i predsednika suda („Sl. glasnik RS”, broj 34/2024) – u daljem tekstu: Pravilnik, propisa – podzakonskog akta donetog na osnovu Zakona o sudijama („Sl. glasnik RS”, broj 10/2023), a kojim se bliže uređuju kriterijumi i pokazatelji, te postupak za vrednovanje rada sudije i predsednika suda. Svrha ovog vrednovanja je procena, održavanje i unapređenje kvaliteta rada, u cilju jačanja poverenja javnosti u rad sudova.
Šta je to VSS, čemu služi i kakav mu je sastav razmatrao sam u tekstu „U čemu se neko mora istaći da bi bio “istaknuti pravnik”?“. Inače, sve ograde i napomene date u navedenom tekstu, važe i ovde.
1. Kako VSS menja propis?
Da vidimo kako VSS određuje pravila po kojima će vrednovati rad sudija. Tačnije, kako su napisane te izmene. Jer, iako sam neko ko se bavi nomotehnikom, i stalno tumači propise, u prvi mah, bio sam zbunjen kad sam čitao tekst Izmena i dopuna. A ne volim da budem to, pogotovo kad znam ko je onaj drugi iz narodne izreke o ludom i zbunjenom.
Moram da naglasim, same izmene, ono šta je urađeno, šta se htelo, kako sada glase odredbe… nije predmet ove analize. Ovde se bavim samo nomotehničkim aspektom. O značaju toga kako je propis napisan neću pričati ovde, jer sam o nomotehnici, jedinstvenosti pravnog poretka, pravilima, logici i problemima kod pisanja i tumačenja propisa, pisao u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?”.
U članu 1. Izmena i dopuna VSS kaže da se u stavu 1. člana 13. Pravilnika menjaju tačke 1. i 2, a da se tačka 3 briše. a dosadašnje tač. 4. i 5. postaju tač. 3. i 4. Sad, to o bi bilo u redu, da stav 1. člana 13. Pravilnika pre izmene nije glasio (citat onog što je objavljeno u „Sl. glasniku“):
„Pokazatelji kriterijuma stručno znanje i sposobnost njegove primene su:
– poznavanje i primena odgovarajućeg materijalnog, procesnog i sudsko-organizacionog prava;
– korišćenje pravila logičkog zaključivanja prilikom primene pravne norme na konkretno činjenično stanje;
– zakonitost i pravilnost donetih odluka izražena brojem potvrđenih, preinačenih, ukinutih i poništenih odluka u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom leku, odnosno brojem odluka u kojima je utvrđena povreda ljudskog ili manjinskog prava u postupku po ustavnoj žalbi pred Ustavnim sudom i u postupku pred Evropskim sudom za ljudska prava, u odnosu na ukupan broj rešenih predmeta;
– nepostupanje po nalogu suda koji odlučuje o pravnom leku;
– broj rasprava i pretresa otvorenih u postupku pred drugostepenim sudom, u odnosu na ukupan broj predmeta protiv kojih je izjavljen redovan pravni lek.“.
Dalje, u članu 2. Izmena i dopuna VSS kaže da se briše u tačka 9. u stavu 1. člana 26. Pravilnika, koji stav je pre izmene glasio (citat onog što je objavljeno u „Sl. glasniku“):
„Izvori podataka za vrednovanje rada sudija su:
– statistika o radu sudije;
– statistika o radu suda;
– izveštaj o radu suda;
– evidencije suda o osnovanim pritužbama, usvojenim prigovorima i žalbama zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku do koje je došlo usled postupanja sudije čiji se rad vrednuje;
– podaci o stručnom usavršavanju koji su upisani u lični list sudije i sertifikati koje dostavi sam sudija;
– samoprocena i razgovor sa sudijom;
– neposredan uvid u pravnosnažno okončane predmete u kojima je sudija postupao kao sudija pojedinac ili sudija izvestilac u periodu za koji se vrši vrednovanje, pri čemu pet predmeta bira sam sudija, a pet predmeta bira Komisija u skladu sa članom 37. ovog pravilnika;
– neposredan uvid i u druge predmete po potrebi;
– prisustvo ročištu, odnosno sednici veća, osim većanju i glasanju.“.
Onda, u članu 3. Izmena i dopuna VSS kaže da se menja tačka 2. stava 3. člana 27. Pravilnika, dodaje nova tačka 3, a dosadašnje tač. 3. i 4. postaju tač. 4. i 5. A stav čije se tačke menjaju pre izmene je glasio (citat onog što je objavljeno u „Sl. glasniku“):
„Za potrebe vrednovanja rada sudije i predsednika suda sastav Komisije je sledeći:
– Komisije koje vrednuju rad sudije i predsednika apelacionog suda, Upravnog suda, Prekršajnog apelacionog suda i Privrednog apelacionog suda sastavljene su od troje sudija Vrhovnog suda;
– Komisije koje vrednuju rad sudije i predsednika osnovnog i višeg suda sastavljene su od troje sudija apelacionog suda;
– Komisije koje vrednuju rad sudije i predsednika privrednog suda sastavljene su od troje sudija Privrednog apelacionog suda;
– Komisije koje vrednuju rad sudije i predsednika prekršajnog suda sastavljene su od troje sudija Prekršajnog apelacionog suda.“.
Na posletku, u članu 4. Izmena i dopuna VSS kaže da se u tački 3. člana 38. tačka 3. Pravilnika nešto briše, a ceo član pre izmene je glasio (citat onog što je objavljeno u „Sl. glasniku“):
„Predsednik suda je dužan da obezbedi uslove za nesmetan rad Komisije, a naročito da na zahtev Komisije:
– dostavi Komisiji i sudiji čiji se rad vrednuje izveštaje i druge materijale na osnovu kojih se vrši vrednovanje, za celokupan period za koji se vrši vrednovanje;
– obezbedi prostoriju i tehničku podršku za obavljanje razgovora sa sudijom, odnosno predsednikom suda čiji se rad vrednuje;
– omogući Komisiji neposredan uvid u predmete koji se koriste u postupku vrednovanja, kao i prisustvo Komisije na ročištu, odnosno sednici veća.“.
Vidi li neko u citiranim odredbama neku tačku? Ja ne, ma koliko se trudio, samo stavove i alineje.
Jedino što je VSS uspeo da potrefi što se označavanja tiče, je član, jer su jedan ceo član obrisali. Bar se nadam da je tako, jer je u članu 5. Izmena i dopuna rečeno da se brišu naziv člana i član 40.
2. Šta je tačka a šta alineja?
U suštini to su nomotehničke odrednice. Tačka i alineja su delovi člana ili stava kao dela člana u propisu, koji služe za nabrajanje i preglednost. Tačka se koristi za strukturiranje sadržaja, a alineja za nabrajanje unutar tačke ili stava.
Da znam, pravnici su formalisti, uvek traže propis, gde nešto stoji napisano. Iako ne postoji propis kojim je uređeno kako se pišu podzakonski akti koje donosi VSS, postoji propis čije se odredbe mogu primeniti. Naime, postoji nešto što se zove Jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa („Sl. glasnik RS“, broj 21/2010) – u daljem tekstu: Pravila, kojima je propisno kako se izrađuju propisi koje donosi Narodna skupština RS. I sad, ono što važi za zakone, kao više opšte pravne akte, trebalo bi da važi i za podzakonske akte koji se donose na osnovu njih.
Pravila uređuju mnogo toga (tačnije, sve što je potrebno za pisanje propisa), a lepo je objašnjena forma i struktura propisa. Što je važno, jer propis je kao objekat. Preskočiću priču o tome šta je deo, glava, odeljak, pododeljak… baviću se strukturom člana, kao osnovne jedinice propisa.
Član 24. Pravila kaže da član sadrži jednu ili više normi koje predstavljaju jednu logičku celinu.
Prema članu 25. Pravila, član se deli na stavove, stavovi na tačke, tačke na podtačke, a podtačke na alineje. Član, stav, tačka, podtačka i alineja sastoje se od jedne rečenice, a izuzetno, ako je to potrebno radi razumljivosti, od dve ili više rečenica. Odredbe člana i stava uvek se završavaju interpunkcijskim znakom „tačka” (.), a odredbe tačke, podtačke i alineje interpunkcijskim znakom „tačka i zapeta” (;) ili „zapeta” (,), a na kraju teksta uvek se stavlja tačka.
Član 26. Pravila kaže, član se sastoji od jednog ili više stavova, pri čemu svaki stav počinje novim redom.
Prema članu 27. Pravila, stav se može sastojati od dve ili više tačaka. Tačka se označava arapskim brojem sa drugim delom zagrade, počevši od broja jedan, a zatim po redosledu brojevima do poslednje tačke u stavu (npr.: 1)). Svaka tačka počinje novim redom.
Član 28. Pravila kaže, tačka se može sastojati od dve ili više podtačaka, a označava se arapskim brojem u zagradi (npr.: (1)). Svaka podtačka počinje novim redom.
Prema članu 29. Pravila, podtačka se može sastojati od dve ili više alineja. A alineja se označava vodoravnom crtom (-). Svaka alineja počinje novim redom.
E sad, u skladu sa članom 30. Pravila, tačka može biti i osnovna klasifikaciona jedinica umesto člana. Jer, osnovna klasifikaciona jedinica u odluci jeste tačka, koja se označava arapskim brojem iza kojeg se stavlja tačka (npr.: 1.). Propisi u kojima je osnovna klasifikaciona jedinica tačka mogu, ako je to potrebno, imati podtačke i stavove. Pravila o formi propisa koja su ovim aktom utvrđena za propise u kojima je osnovna klasifikaciona jedinica član shodno se primenjuju na propise u kojima je osnovna klasifikaciona jedinica tačka.
Sad, ono što je važno razumeti, ne mora svaki član da ima više stavovoa, niti svaki stav da ima tačke, a tačke podtačke. Iakobi se trebalo držati označavanja, kada nema potrebe za daljim raščlanjavanjem, stav može imati samo alineje. Kako god, nešto treba nazivati onako kako je označeno. Dakle, ako je nešto označeno crticom, to je onda alineja, i tako je treba zvati, da bi se izbegla zabuna pri tumačenju ili izmeni.
Prema onome kako je označeno na njihovom početku i kraju, odredbe Pravilnika o kojima je reč, koje se menjaju su alineje a ne tačke. I tako ih je trebalo i „krstiti“, da bi oni koji prečišćavaju tekst znali šta treba da urade.
3. Umesto zaključka
Ako oni koji treba da vrednuju nečiji rad, tj. da propišu pravila i praktično upravljaju radom pravosuđa ne znaju ni kako se piše propis, šta očekivati kada počnu da ga primenjuju?
Da znam, ne pišu članovi VSS sami tekst propisa, ali valjda imaju neke stručne saradnike u nekim službama? Kako god, njihova je zadnja, oni su ti koji formalno nešto donose. Pričam o kvalitetu rada cele institucije, o tome da li će ako ne može da sačini proste izmene podzakonskog akta, moći da obavlja svoju funkciju?
Sad je valjda jasno zašto stalno ponavljam, da ono što se čini kod nas, odavno nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za ediciju „Verovali ili ne“ i zašto me sve zajedno podseća na ono što sam opisao na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.