Naravno da jeste, ali ako to pitamo naše poreske stručnjake ispašće da nije. Pogotovo ako ima živu babu suprugu tog dede, te majku i tetku koje su ćerke istog dede. Ne šalim se, tako rezonuju poreski stručnjaci koji daju mišljenja i tumačenja u ime Ministarstva finansija (u daljem tekstu: MF). Jedino što ne ne znam na osnovu čega.
Povod za pisanje ovog komentara je Mišljenje MF, br. 1224762 2024 10520 004 000 011 003 od 23. decembra 2025. god. objavljeno u Biltenu MF, br. 1-2, januar-februar 2026. god.
Zašto je zanimljivo? Jer pokazuje nekoliko stvari. Prvo, da službenici MF ne razumeju osnovne relacije i pravne pojmove. Drugo, da ne prate stručna izdanja. I treće, da nemaju želju da nauče bilo šta. Jedino ako pogrešna tumačenja daju sa nekom namerom, ali to bi značilo nešto mnogo ozbiljnje, za šta je predviđena ozbiljna vrsta odgovornosti.
Citiraću mišljenje u celosti, jer MF navodi i citira sve bitne odredbe, ali izgleda ne razume šta one znače. MF kaže (citat):
„Prema navodima u dopisu i priloženoj dokumentaciji, fizičko lice – ostavilac je zaveštanjem, u formi sudskog zaveštanja sačinjenog pred osnovnim sudom i proglašenog pred istim sudom, raspolagao delom svoje imovine. Kao zaveštajnog naslednika odredio je unuku po jednoj kćeri, a svojoj supruzi i obema kćerima zaveštao je pravo doživotnog plodouživanja na toj imovini. Unuka zaveštaoca izvršila je prodaju jedne od zemljišnih parcela koju je stekla nasleđivanjem na osnovu zaveštanja.
Odredbom člana 72. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06-ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11-US, 93/12, 114/12-US, 47/13, 48/13-ispravka, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21, 118/21, 138/22, 92/23, 94/24, 19/25 i 109/25 – u daljem tekstu: Zakon) propisano je da kapitalni dobitak, odnosno gubitak u smislu ovog zakona predstavlja razliku između prodajne cene prava, udela i hartija od vrednosti i njihove nabavne cene, ostvarenu prenosom stvarnih prava na nepokretnostima.
Prema odredbi člana 72. stav 2. Zakona, pod prenosom iz stava 1. tog člana Zakona smatra se prodaja ili drugi prenos uz novčanu ili nenovčanu naknadu.
Obveznik poreza na kapitalni dobitak je svako fizičko lice, uključujući i preduzetnika, koje je izvršilo prenos prava, udela i hartija od vrednosti iz stava 1. člana 72. Zakona (član 72. stav 4. Zakona).
Odredbom člana 72a stav 1. Zakona propisano je da se kapitalnim dobitkom, odnosno gubitkom u smislu ovog zakona ne smatra razlika nastala prenosom prava, udela ili hartija od vrednosti, kada:
1) su stečeni nasleđem u prvom naslednom redu;
2) se prenos vrši između bračnih drugova i krvnih srodnika u pravoj liniji;
3) se prenos vrši između razvedenih bračnih drugova, a u neposrednoj je vezi sa razvodom braka;
4) se vrši prenos dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije;
5) je obveznik izvršio prenos prava, udela ili hartija od vrednosti koje je pre prenosa imao u svom vlasništvu neprekidno najmanje deset godina;
6) se u statusnoj promeni vrši zamena akcija, odnosno udela koje obveznik ima u privrednom društvu prenosiocu, isključivo za akcije, odnosno udele u privrednom društvu sticaocu u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Prodajnom cenom, za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, u smislu ovog zakona, smatra se ugovorena cena, odnosno tržišna cena koju utvrđuje nadležni poreski organ ako oceni da je ugovorena cena niža od tržišne (član 73. stav 1. Zakona).
Nabavnom cenom, za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, u smislu ovog zakona, smatra se cena po kojoj je obveznik stekao pravo, udeo ili hartiju od vrednosti (član 74. stav 1. Zakona).
Saglasno odredbi člana 75. stav 1. Zakona, ako je pravo obveznik stekao poklonom ili nasleđem, nabavnom cenom iz člana 74. stav 1. ovog zakona smatra se cena po kojoj je poklonodavac, odnosno ostavilac stekao to pravo, a ako ne može da se utvrdi ta cena onda njihova tržišna vrednost u momentu sticanja tog prava od strane poklonodavca, odnosno ostavioca, utvrđena od strane nadležnog poreskog organa.
Oporezivi prihod na koji se plaća porez na kapitalni dobitak čini kapitalni dobitak utvrđen na način iz čl. 72. do 75. Zakona (član 76. Zakona).
Stopa poreza na kapitalni dobitak iznosi 15% (član 77. Zakona).
Prema odredbi člana 2. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS”, br. 46/95, 101/03-US i 6/15), naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu zaveštanja (testamenta).
Odredbom člana 8. stav 1. Zakona o nasleđivanju propisano je da na osnovu zakona, ostavioca nasleđuju: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci.
Nasleđuje se po naslednim redovima, a naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda (član 8. st. 2. i 3. Zakona o nasleđivanju).
Prema odredbi člana 9. stav 1. Zakona o nasleđivanju, prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug.
Ako ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (unuci ostaviočevi), a kad neki od ostaviočevih unuka ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (praunuci ostaviočevi) i tako redom sve dokle ima ostaviočevih potomaka (član 10. Zakona o nasleđivanju).
Saglasno članu 114. stav 1. Zakona o nasleđivanju, zaveštanjem se može postaviti jedan ili više naslednika.
Naslednik na osnovu zaveštanja je onaj kome je zaveštalac ostavio celokupnu imovinu ili deo te imovine određen prema njenoj celini (član 114. stav 2. Zakona o nasleđivanju).
Imajući u vidu navedeno, prihod kao pozitivna razlika između prodajne i nabavne cene prava svojine na nepokretnosti, koji fizičko lice ostvari po osnovu prodaje prava svojine na nepokretnosti koja je stečena nasleđem u prvom naslednom redu, nije predmet oporezivanja porezom na kapitalni dobitak saglasno odredbi člana 72a stav 1. tačka 1) Zakona.
U konkretnom slučaju, kako je sudskim rešenjem u predmetu ostavine, po sprovedenom postupku utvrđeno da je ostavilac od lica pozvanih na nasleđe ostavio suprugu i dve kćeri (lica koja spadaju u krug naslednika prvog naslednog reda po zakonskom redu nasleđivanja), smatramo da se stvarna prava na nepokretnosti koja je ostaviočeva unuka nasledila od ostavioca – svog dede, kao zaveštajni naslednik, ne smatraju stečenim nasleđem u prvom naslednom redu. Saglasno tome, kada fizičko lice ostvari prihod, kao pozitivnu razliku između prodajne i nabavne cene stvarnih prava na nepokretnosti, po osnovu prodaje tih prava na nepokretnosti koja je steklo nasleđem na osnovu zaveštanja (testamenta) kao ostaviočeva unuka koja prema sudskom rešenju nije lice pozvano na nasleđe u prvom naslednom redu, smatramo da nisu ispunjeni uslovi za poresko izuzimanje iz člana 72a stav 1. tačka 1) Zakona.“.
Mnogo toga napisanog, iz propisa sve tačno navedeno, ali krajni zaključci ne mogu biti pogrešniji. Štaviše, iznete su neke veoma (usudio bih se reči) opasne tvrdnje (to su jer nisu dokazane pa da budu činjenice).
Kako MF kaže da ono što potomak stiče zaveštanjem nije stečeno nasleđem u prvom naslednom redu, to bi značilo da direktni potomak ako je zaveštajni (testamentalni) naslednik ne pripada prvom naslednom redu?!? Da način sticanja nasleđa pravi razliku u naslednim redovima?!? I najsmešnije, da ako su im živi dede ili babe, majke ili očevi, tetke i stričevi, unuci ne pripadaju prvom naslednom redu?!?
Izvinite, na osnovu čega je MF sve ovo zaključilo? Gde su pročitali to što su napisali? To što oni smatraju, to je druga stvar, ali nije pravno relevantno, već ono što piše u propisu. Međutim, to što u MF smatraju, to i primenjuju i tako potpuno nezakonito naplaćuju porez tamo gde poreske obaveze nema.
Pre analize podsećanje, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica te rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, o tome šta predstavlja izneto, itd.), važe i ovde. Svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti).
1. Šta su to nasledni redovi?
To sam već, relativno skoro, objašnjavao u komentarima “Da li stepen krvnog srodstva određuje nasledni red?, Da li bliskost srodstva ima uticaja na poresku obavezu?” i “Da li je roditelj krvni srodnik?. E sad, da poreski stručnjaci MF prate stručna izdanja nešto bi valjda naučili, i ne bi davali ovakva mišljenja. Inače, povod za navedene tekstove je bio konkretan postupak, u kome je MF kao drugostepeni organ u odnosu na Poresku upravu, potvrdilo da je ispravno tumačenje ono što u navedenim komentarima piše (to je dokazano u postupku).
Ovde je opet reč oosnovnim postulatima i pravnim pravilima. Neću ni to ovde ponavljlati, jer sam o nomotehnici, jedinstvenosti pravnog poretka, pravilima, logici i problemima kod pisanja i tumačenja propisa, pisao u tekstu „Koliko je važno ono što piše u propisu?”.
Nasledni redovi su određeni Zakonom o nasleđivanju („Sl. glasnik RS“, br. 46/1995, 101/2003-USRS i 6/2015) – u daljem tesktu: ZON. U istom postoji Glava druga – NASLEĐIVANJE NA OSNOVU ZAKONA, deo I. ZAKONSKI NASLEDNICI, u okviru koga postoje odeljci posvećeni svakom od naslednih redova. Čl. 9-21. ZON je sve određeno u vezi naslednih redova. Tu se nema šta tumačiti, samo pročitati. A šta piše u ZON naveo sam u „Da li su nasledni red i stepen krvnog srodstva isto?”, pa neću ponavljati, osim toga da pripadnost naslednom redu se utvrđuje u odnosu na nosioca (rodonačelnika) istog, a svi njegovi potomci pripadaju tom redu.
Pravo predstavljanja ne menja nasledne redove i ne utiče na pripadnost istim. To samo znači da će neko ko je već u nekom naslednom redu imati pravo na nasleđe ako onaj pre njega u redu neće ili ne može da nasledi. Kod zakonskog nasleđivanja, nasledni red isključuje jedan drugi, a blizina srodstva nosioca (rodonačelnika) reda i ostavioca određuje nasledni red. U istom naslednom redu, ako ima naslednika u prečem stepenu krvnog srodstva (red rođenja) isključuje se naredni. A nasledni red nije jednak stepenu krvnog srodstva, jer te redove direktno reguliše ZON, što samtakođe objasnio u„Da li su nasledni red i stepen krvnog srodstva isto?”. Krvni srodnici u pravoj liniji čine isti nasledni red, u svakom od redova, jer reč je o potomstvu.
2. Šta su to krvni srodnici?
Možda je problem što neko ne razume šta je krvno srodstvo?
Kao što sam objašnavao u „Da li stepen krvnog srodstva određuje nasledni red?“, krvno srodstvo zasniva se rođenjem. U krvnom srodstvu nalaze se lica koja potiču jedno od drugog ili imaju zajedničke pretke. Srodnici koji potiču jedan od drugog su u direktnom krvnom srodstvu i čine zamišljenu pravu liniju (linea recta), koja može biti ushodna, ako se posmatra od nekog lica ka njegovim precima (sin, otac, deda, pradeda,…), ili nishodna – ako se posmatra od predaka ka potomcima (deda, otac, sin,…). Pol ne menja suštinu srodstva, isto je i u slučaju ćerke, majke, babe… Ako niz srodnika ne proističe jedan od drugog, već od zajedničkog pretka (rodonačelnika) onda su to krvni srodnici u pobočnoj liniji (linea collateralis). Pobočno srodstvo može biti punorodno, ako srodnici potiču od zajedničkog para predaka (npr. rođeni brat i sestra, od istog oca i majke), i polurodno, ako srodnici imaju samo jednog zajedničkog pretka (npr. polubraća i polusestre, po ocu ili majci).
Možda neko meša stepen krvnog srodstva sa naslednim redom?
Stepen krvnog srodstva predstavlja udaljenost srodnika (ono što zovu kolenima), gde je broj rođenja između srodnika jednak stepenu srodstva. Da, unuka jeste drugi stepen krvnog srodstva u odnosu na dedu, jer je druga generacija od njega, dva rođenja ih dele. Ali, kao što rekoh, nasledni red nije jednak stepenu krvnog srodstva, te redove direktno reguliše ZON. Nekada je isto lice, u zavisnosti od okolnosti, jedan a nekad drugi nasledni red. Npr., supružnik u braku sa decom je prvi, a onaj bez dece, drugi nasledni red. Postojanje naslednika u bližem naslednom redu isključuje pravo onih iz daljeg. A u okviru istog reda (kod nasleđivanja po osnovu zakona), preče je pravo naslednika koji je u bližem stepenu srodstva sa ostaviocem, uz primenu prava predstavljanja.
3. Ko su potomci?
Izgleda da poreske stručnjake zbunjuje izraz “potomak”. Da li je možda potrebno objašnjavati šta znači opštepoznati pojam „potomstvo“? I to sam pojasnio u „Da li su nasledni red i stepen krvnog srodstva isto?”. Potomci su lica (osobe) u krvnom srodstvu koja rođenjem slede iza nekog lica, dakle: deca (sinovi i ćerke), unuci (deca sinova i ćerki), praunuci (unuci sinova i ćerki), čukununuci (praunuci sinova i ćerki), navrnunuci (čukununuci sinova i ćerki), preko belih pčela i dalje. Jer, po naučnoj definiciji, u većini vrsta a pogotovo kod ljudi, potomak je organizam nastao reprodukcijom dva organizma iste vrste i različitih polova. Znači, kod ljudi potomstvo čine deca, deca od dece (unuci), i tako redom. A preci su lica koja rođenjem prethode nekom licu, roditelji, dede, babe i tako redom. Valjda je to jasno?
4. Umesto zaključka
Ovde sam objasnio osnovne pojmove, a zašto MF nije u pravu u vezi poreske obaveze objasnio sam u “Da li se plaća porez na kapitalni dobitak kad se prodaje dedovina?”.