Koja je pravna priroda poziva za dostavljanje podataka?

Ovaj tekst je nastao od stručnog komentara „Da li je moguće izreći kaznu pozivom?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 83-84, jul/avgust 2021. god. Inače, tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu.

Kad god pomislim da sam sve video i čuo, organi države Srbije me uvek i iznova iznenade (neprijatno) svojim neverovatnim postupanjima. O čemu je reč? Imao sam uvid u nešto (nekakvo pismeno), čija je pravna priroda nejasna s obzirom na njegovu sadržinu. Reč je o “Pozivu” (u daljem tekstu: poziv) koji je izdalo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), odnosno jedna područna policijska uprava, čije ime neću navesti. Prvo, jer nije bitno za ovu analizu (koja nije uperena protiv te područne uprave), i drugo, jer se nešto slično može videti i na drugim mestima.

Inače, sastav pismena čija je pravna priroda nejasnavrše i pripadnici komunalne milicije, čime sam se bavio u tekstu “Da li je moguće izreći kaznu putem obaveštenja?”, koji je objavljen u časopisu Advokatska kancelarija broj 82 (jun 2021. god.).

Pre analize, ograda. Ovim komentarom nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće, te kognitivne ili logičke sposobnosti,  niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Posredi je samo iznošenje činjenica, te konstatacije i citiranje onoga što je neko uradio (napisao), onog što stoji u propisima, te postavljanje retoričkih pitanja. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju  stručnu analizu, te vrednosni sud autora teksta i kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju poboljšanja našeg pravnog sistema. Jedino to i ništa drugo.

Svi izrazi u tekstu upotrebljeni su rodno neutralno (podrazumevaju osobe oba pola) i generički (označavaju status, funkciju, zanimanje i sl. a ne konkretno lice).

Pod izrazom “propis”, podrazumevam svaku vrstu opšteg akta, odnosno akta opšte pravne snage, kako zakone, tako i podzakonske akte (uredbe, pravilnici, odluke…)., te potvrđene međunarodne ugovore i konvencije koji se primenju kod nas.  Skraćenica RS označava Republiku Srbiju, a objašnjenje za druge skraćenice će biti dato pri njihovoj prvoj upotrebi.

Navešću (citiraću) sadržinu jednog poziva, uručenog pravnom licu, a koji je izdat 19. avgusta 2020. godine.

U pozivu piše (navodim tačan citat, uključujući pravopisne greške – [sic]):

„Na osnovu člana 79. stav 1. Zakona o policiji, a u vezi člana 30. stav 3. tačka 3. Istog zakona, člana 247. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i člana 75. Zakona o opštem upravnom postupku, upućuje se

P O Z I V

Pravno lice […] sa sedištem u […], vlasniku vozila registarske oznake […] da NAJKASNIJE u roku od 8 DANA od dana uručenja poziva, dođe u prostorije SPI […] (javiti se dežurnom policijskom službeniku) radnim danom od 07,00 do 15,00 časova, ili da u pisanoj formi da potpune i tačne podatke o identitetu lica kome je omogućeno upravljanje vozilom i dokaz (pisnu izjavu kojom to lice potrvđuje da je upravljalo vozilom u određeno vreme, overenu od strane nadležnog organa) na osnovu kojeg se na nesporan način može utvrditi da je to lice dana […] godine u […] časova upravljalo navedenim vozilom, krećuću se ulicom […], učinivši prekršaj iz člana 332a. tačka 21. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, za koji je predviđena novčana kazna u fiksnom iznosu od 10.000 dinara.

Navedenim vozilom je upravljano, a da je vozilu istekao rok važenja registracione nalepnice dana […], više od 30 dana.

U slučaju dostavljanja podataka o licu koje je upravljalo vozilom, potrebno je da na osnovu člana 247. stav 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, dostavite i pisanu izjavu overenu od strane nadležnog organa pisanu izjavu kojom to lice potrvđuje da je upravljalo vozilom u određeno vreme, overenu od strane nadležnog organa.

U slučaju nepružanja traženih podataka, u skladu sa članom 247. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, proti vlasnika – korisnika vozila i odgovornog lica u pravnom licu biće podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog prekršaja iz člana 326. st. 1. i 2. t. 60. istog zakona.

NAPOMENA: U slučaju da vlasnik/korisnik navedenog vozila po prijemu ovog poziva prihvati odgovornost za učinjeni prekršaj u skladu sa članom 173. stav 1. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br: 65/13, 13/16 i 98/16 – odluka US) i NAJKASNIJE U ROKU OD 8 DANA PLATI POLOVINU IZREČENE KAZNE, NISTE U OBAVEZI DA SE ODAZOVETE NA OVAJ POZIV, NITI DA DOSTAVITE TRAŽENE PODATKE I DOKAZ.

Ulatu izvršiti u korist: BUDŽET REPUBLIKE SRBIJE, u svrhu plaćanja: UPLATA PO PREKRŠAJNOM NALOGU BROJ […] na račun broj 840-743324843-18 sa pozivom na broj […].

Prilog: – fotografija vozila“.

Zatim sledi potpis ovlašćenog službenog lica i pečat. U prilogu se zaista nalaze dve fotografije vozila na licu mesta, a priložena je i već popunjena uplatnica (sanavedenim brojem prekršajnog naloga). Nema ništa da razmišljate, samo platite.

Da li je neko primetio nešto sporno? Jedino nesporno je dostavljanje fotografija sa lica mesta (što je svakako za pohvalu), ali druge stvari nisu tako dobro urađene. Po mom sudu, ovde je toliko toga nezakonitog da moram ići redom, stavku po stavku.

O nepravilnostima u radu, nezakonitosti postupaka, procesnim manipulacijama, izricanju kazni za nepostojeće prekršaje, te drugim greškama koje se tiču rada pripadnika MUP RS (u daljem tekstu: policija) u vezi saobraćaja, već sam mnogo pisao u raznim tekstovima („Prekršajni postupak bez osnova i protiv pogrešnih lica,  Izricanje kazne za nepostojeći saobraćajni prekršaj,  Da li je zimi obavezno imati „zimske gume“ na vozilu?, Problemi kod zamene saobraćajne dozvole i registarskih tablica…“). Tako da se ne bih ponavljao, samo ću ponekad podsetiti na ključne stvari koje sam analizirao u tim tekstovima.

Da li poziv može zameniti prekršajni nalog razmatrao sam  u tekstu „Može li poziv zameniti prekršajni nalog?“. Sporne „ponude“ za prihvat odgovornosti koje su učinjene u pozivu (ko, kome i za šta?) i pitanje da li prekršajni nalog postoji u trenutku slanja poziva,  razmatrao sam u „Kome se i šta može nuditi u pozivu za dostavu podataka?“. U ovom komentaru ću se pozabaviti pravnom prirodom ovog poziva kao i onim što je sporno a što se zahteva od onoga kome je poziv upućen.

1. Šta je pravna priroda ovog poziva?

Da se vratim na sadržaj poziva. Ne, ovde se naću baviti pravopisom i gramatikom (upotreba velikog slova, padeža..). Dakle,  zanemariću čak i slovne i pravopisne greške, iako su blamantne. Jer, ovde je reč o formatiranoj matrici u koju se ubace podaci, tekst je unapred sastavljen i kopira se. Pa valjda je mogla da se izvrši i pravopisna redakcija istog, da bude ispravan i ujednačen? Da zanemarim i da je pravilo da se pri prvom pominjanju propisa obavezno navode i glasila gde je isti objavljen, jer neki propisi objavljivani u različitim periodima imaju isti naziv, a pravilo je da se na učinioca uvek primenjuje pripis koji je važio u vreme dela.  Ali da zanemarim i ovo, ostalo me zabrinjava. Jer, prvo se zahtevaju određeni podaci, što jeste u skladu sa zakonom, a zatim se kaže da je posredi sankcionisanje nekakvog nedozvoljenog  ponašanja.

U pozivu se najpre neko lice poziva da dostavi neke informacije, a na osnovu ovlašćenja iz zakona, što nije sporno. Jer,  stav 1. člana 79. važećeg Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016, 24/2018 i 87/2018) predviđa da lice za koje se osnovano pretpostavlja da raspolaže obaveštenjima neophodnim za obavljanje policijskih poslova može biti pozvano na razgovor. A tačka 3) stava 3. člana 30. istog zakona, kaže da su policijski poslovi (pored ostalog) i otkrivanje i rasvetljavanje prekršaja.

Međutim, iako je policija nedvosmisleno organ državne uprave (služba u sastavu ministarstva), i u svom postupanju primenjuje pravila upravnog postupka,  nejasno je pozivanje na član 75. Zakona o opštem upravnom postupku jer član 75. aktuelnog zakona objavljenog u „Sl. glasniku RS“, br. 18/2016 i 95/2018-aut.tumačenje (u daljem tekstu: ZUP), čak i član 75. prethodnog  Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. list SRJ”, br. 33/1997, 31/2001 i „Sl. glasnik RS“, br. 30/2010), govore o dostavljanju?!?!

Kako god, ovde je najvažnije pozivanje na  član 247. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS“, broj 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013-OUS, 55/2014, 96/2015-dr.zakon, 9/2016-OUS, 24/2018, 41/2018, 41/2018-dr.zakon, 87/2018, 23/2019 i 128/2020-dr.zakon) – u daljem tektu: ZOBS. Stav 1. navedenog člana glasi: „Vlasnik, odnosno korisnik vozila obavezan je da, u roku od osam dana, da potpune i tačne podatke o identitetu lica kome je omogućeno upravljanje vozilom i dokaz na osnovu kojeg se na nesporan način može utvrditi da je to lice upravljalo vozilom u određeno vreme.“.

Stav 4. navedenog člana glasi: „Dokazom iz stava 1. ovog člana smatraće se pisana izjava overena od strane nadležnog organa kojom lice čije je podatke dao vlasnik, odnosno korisnik vozila, potvrđuje da je upravljalo vozilom u određeno vreme.“.

2. Šta se u stvari zahteva pozivom?

U pozivu postoji jedna greška u propisu, koja može napraviti problem. Naime, ZOBS je predvideo obavezu za vlasnika, odnosno korisnika vozila da pruži potpune i tačne podatke o identitetu lica kome je omogućeno upravljanje vozilom. Ali, u nastavku je sastavnim veznikom „i“ (nije stavljeno ili, što bi značilo alternaciju) ta obaveza proširena i na dostavu dokaza o tome (kumulacija), a stavom 4. člana je precizirano da je takav dokaz samo overena pisana izjava.

Tako da onaj deo u obaveštenju gde se daje alterncija i kaže: „dođe u prostorije […] radnim danom od […] ili da u pisanoj formi da potpune i tačne podatke o identitetu lica“, nije u skladu sa ZOBS.  U stvari odredbe ZOBS nisu u skladu sa ZUP, jer istidozvoljava prikupljanje potrebnih informacija kao i uzimanje izjave pred organom uz sastavljanje zapisnika. A i sama policija ukida tu alternaciju, jer u daljem tekstu poziva kaže: „U slučaju dostavljanja podataka o licu koje je upravljalo vozilom, potrebno je […] dostavite i pisanu izjavu overenu od strane nadležnog organa“.  Zanamariću ovde ponavljanje reči kao posledicu copy/paste operacije ili odsustvo zareza koje bi dalo smisao (malo je nejasno kako je napisano, što sam tačno citirao gore u tekstu poziva). 

Jedina nesporna stvar u celom pozivu je zahtevanje informacija o licu koje je prekršajnu radnju u stvari i učinilo (vozač vozila), jer to dozvoljavaju svi propisi, i oni procesni (o prekršajnom i upravnom postupku), i oni koji regulišu rad policije. Kao sporno ću istaći traženje overene izjave kojom se dokazuje ko je izvršilac prekršaja. Kojim je to procesnim zakonom predviđeno? Takva izjava se daje od strane osumnjičenog u postupku pred sudom a ne kod javnog beležnika. A može se uzeti i od strane policije po pravilima upravnog postupka (izjava na zapisnik). Čemu praviti dodatne troškove (overe kod javnog beležnika) tom licu, koje u krajnjem ishodu može u postupku dokazati da njegova odgovornost za prekršaj i ne postoji (npr. uopšte nije reč o prekršaju, nedostaje ostvarenje zabranjene posledice, nema uslova za postojanje krivice i sl.)? Da ne širim ovde previše (biće jasno kasnije kada budem objašnjavao postupak izdavanja prekršajnog naloga), ako se izdaje prekršajni nalog, on se izdaje prema saznanjima koje organ ima, a ako lice koje je označeno u njemu kao učinilac prekršaja ne prihvata odgovornost, ono može osporavati nalog pred sudom. Ako uz nalog tražite nepobitni dokaz i taj dokaz bude dostavljen, onda ste obesmislili i postupak prihvatanja odgovornosti po istom i ostvarenja benefita zbog dobrovoljnog priznanja krivice. Jer, ako je neko već priznao izvršenje prekršaja i to overio, onda nema smisla davati mu i mogućnost da opet prizna i plati samo polovinu predviđene kazne, možete mu izreći kaznu u punom iznosu, a to onda više nije postupak po nalogu, već po zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka za čije vođenje nije nadležna policija već sud. A ako samo prizna da je učinio radnju ali negira  odgovornost ili ne smatra da ta radnja predstavlja prekršaj, opet će završiti na sudu gde će dati izjavu. Ako je nekome ovo nejasno sada, biće potpuno jasno kada pročita i povezane tekstove koji su gore navedeni. 

Nesporno je da postoji prekršaj iz člana 332a ZOBS, jedino je zaboravljeno da taj član ima i stav 2., a da se tačka 21) nalazi u stavu 1. Ali nebitno, jasno je o čemu je reč.

Takođe nesporan je i deo gde se predočavaju posledice nepružanja traženih podataka, gde se u izgled stavlja pokretanje prekršajnog postupka zbog prekršaja pravnog lica i odgovornog lica iz člana 326. ZOBS. 

3.  Umesto zaključka

Sad se na kraju opet postavlja pitanje, šta reći a ne ponoviti se ili biti grub?  Da li i ovo potvrđuje tezu da glavni problem našeg pravnog sistema nije korupcija, već neznanje?  

Ostaviću svakome ko ovo pročita da donese sopstvene zaključke i sud o ovome, samo ću izneti sopstveni utisak. Ono što čini saobraćajna policija kod nas, više nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za rubriku „Verovali ili ne“. Na šta me sve zajedno podseća opisao sam na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.

Ostaje nada da će u budućnosti neko možda pročitati i ova razmatranja i, ako ne počne da radi onako kako je pravilno, možda se bar zamisli. Dok se to ne desi, svima koji prime ove pozive, želim mnogo sreće, jer u situacijama gde ništa ne zavisi od znanja i stručnosti, gde je postupak proizvoljan, samo sreća može pomoći.

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.