Može li poziv zameniti prekršajni nalog?

Ovaj tekst je nastao od stručnog komentara „Da li je moguće izreći kaznu pozivom?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 83-84, jul/avgust 2021. god. Inače, tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu.

Kad god pomislim da sam sve video i čuo, organi države Srbije me uvek i iznova iznenade (neprijatno) svojim neverovatnim postupanjima.

O čemu je reč? Imao sam uvid u nešto (nekakvo pismeno), čija je pravna priroda nejasna s obzirom na njegovu sadržinu. Reč je o “Pozivu” (u daljem tekstu: poziv) koji je izdalo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), odnosno jedna područna policijska uprava, čije ime neću navesti. Prvo, jer nije bitno za ovu analizu (koja nije uperena protiv te područne uprave), i drugo, jer se nešto slično može videti i na drugim mestima.

Inače, sastav pismena čija je pravna priroda nejasnavrše i pripadnici komunalne milicije, čime sam se bavio u tekstu “Da li je moguće izreći kaznu putem obaveštenja?”, koji je objavljen u časopisu Advokatska kancelarija broj 82 (jun 2021. god.).

Pravnu prirodu ovog poziva kao i ono što je sporno a što se zahteva od onoga kome je poziv upućen, analizirao sam u tekstu „Koja je pravna priroda poziva za dostavljanje podataka?“, gde sam dao sadržinu spornog poziva u celini. Inače, sve ograde i napomene date u tom tekstu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustvo namera izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica, o tome šta predstavlja izneto itd.) važe i ovom komentaru. Da li prekršajni nalog postoji u trenutku slanja poziva kao i sporne „ponude“ za prihvat odgovornosti koje su učinjene u pozivu (ko, kome i za šta?), razmatrao sam u tekstu „Kome se i šta može nuditi u pozivu za dostavu podataka?“.  U ovom komentaru ću se pozabaviti pitanjem, da li poziv uopšte može zameniti prekršajni nalog?

1. Da li je moguće izricanje kazne pozivom?

Ovde govorim o delu poziva, koji je po mom mišljenju, apsolutno nezakonit. To je deo poziva naslovljen kao  „NAPOMENA“, a koji ću citirati u nastavku:

„NAPOMENA: U slučaju da vlasnik/korisnik navedenog vozila po prijemu ovog poziva prihvati odgovornost za učinjeni prekršaj u skladu sa članom 173. stav 1. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ br: 65/13, 13/16 i 98/16 – odluka US) i NAJKASNIJE U ROKU OD 8 DANA PLATI POLOVINU IZREČENE KAZNE, NISTE U OBAVEZI DA SE ODAZOVETE NA OVAJ POZIV, NITI DA DOSTAVITE TRAŽENE PODATKE I DOKAZ.“

Zanemariću i to da policija u 2020. god. izgleda ne zna da zakon na koji se pozivaju ima i dve izmene u 2019. god. Sporno je što stav 1. člana 173. Zakona o prekršajima (Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016, 98/2016-OUS, 91/2019-dr.zakon i 91/2019) – u daljem tekstu: ZOP, na koji se pozivaju glasi: „Lice protiv koga je izdat prekršajni nalog prihvata odgovornost za prekršaj plaćanjem polovine izrečene kazne u roku od osam dana od dana prijema prekršajnog naloga, čime se oslobađa plaćanja druge polovine izrečene kazne.“.

Šta to ovde imamo? Organ državne uprave, što policija (kao služba u sastavu MUP) u svojoj biti jeste, izriče kaznu za prekršaj nekakvim dopisom. Ovakvom formulacijom poziv u stvari postaje prekršajni nalog. A to potvrđuje i činjenica da u tekstu poziva piše: „U ROKU OD 8 DANA PLATI POLOVINU IZREČENE KAZNE“, a u priloženoj uplatnici kao svrha uplate navedeno je plaćanje po prekršajnom nalogu sa navedenim brojem istog, što znači da je kazna već izrečena, iako se postupak nalazi u fazi gde se još uvek prikupljaju informacije o učiniocu?!?!

Da li je to moguće činiti? Ima li policija ta ovlašćenja i da li je taj postupak zakonit?

Moram još pomenuti, da su sličnu čudnu praksu sprovodile i neke druge područne jedinice Uprave saobraćajne policije, kada su policijski službenici učiniocima saobraćajnih prekršaja, na licu mesta  uručivali samo uplatnicu na polovinu zaprećene kazne, bez prekršajnog naloga ili bilo čega drugog.  

2. Ko i u kakvom postupku može izdati prekršajni nalog?

ZOP, u članu 87. koji govori o zakonitost u izricanju sankcija, kaže da prekršajnu sankciju može izreći samo nadležni sud koji vodi prekršajni postupak a izuzetno novčanu kaznu može izreći ovlašćeni organ, odnosno ovlašćeno lice prekršajnim nalogom u skladu sa zakonom. Do 1. jula 2020. god. to je mogla i Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki koja vodi prvostepeni prekršajni postupak, kada je to ukinuto novim Zakonom o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019).

ZOP članom 100. predviđa organe nadležne za vođenje postupka, pa kaže da prekršajni postupak u prvom stepenu vode prekršajni sudovi. Dakle, ovlašćeni organ, odnosno ovlašćeno lice može izvršiti kažnjavanje jedino izdavanjem prekršajnog naloga. Prekršajni nalog (član 168. ZOP) se izdaje kada je za prekršaj zakonom ili drugim propisom od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu, a ako po ovom zakonu nema uslova za izdavanje prekršajnog naloga u odnosu na pravno ili odgovorno lice, protiv oba lica biće podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Član 332a ZOBS predviđa kaznu u fiksnom iznosu od 10.000,00 din., tako da samo izdavanje prekršajnog naloga nije sporno.

Definiciju ovlašćenog organa imamo u članu 179. ZOP, koji kaže da su ovlašćeni organi: organi uprave, ovlašćeni inspektori, javni tužilac i drugi organi i organizacije, koje vrše javna ovlašćenja u čiju nadležnost spada neposredno izvršenje ili nadzor nad izvršenjem propisa u kojima su prekršaji predviđeni.

Nije sporno ni izdati prekršajni nalog na osnovu snimljenog prekršaja, jer član 169. ZOP kaže, ovlašćeni organ, odnosno ovlašćeno lice će izdati prekršajni nalog ukoliko je prekršaj iz njegove nadležnosti otkrio na jedan od propisanih načina:

1) neposrednim opažanjem policijskog službenika ili ovlašćenog službenog lica prilikom kontrole, nadzora i pregleda, kao i uvidom u službenu evidenciju nadležnog organa;

2) uvidom u podatke koji su dobijeni uz pomoć uređaja za nadzor ili merenje;

3) prilikom inspekcijskog ili drugog nadzora pregledom dokumentacije, prostorija i robe ili na drugi zakonom propisan način.

3. Da li se pozivom može zameniti  prekršajni nalog?

Sadržina prekršajnog naloga propisana je članom 170. ZOP, prema kome se isti izdaje u pisanoj formi.

U članu 171. ZOP određeno je koje se sve pouke i upozorenja moraju dati u prekršajnom nalogu, dok je članom 172. uređeno dostavljanje prekršajnog naloga. Prekršajni nalog se sastoji od originala i dve kopije. Original se uručuje licu protiv koga se izdaje prekršajni nalog, a kopije zadržava organ koji izdaje prekršajni nalog. Prekršajni nalog se uručuje prisutnom licu za koga se smatra da je učinilo prekršaj u momentu otkrivanja prekršaja. Ako je lice za koga se smatra da je učinilo prekršaj odsutno i kada okolnosti otkrivanja ili priroda prekršaja to zahtevaju, dostavljanje prekršajnog naloga će se izvršiti putem pošte ili dostavne službe ovlašćenog organa, u skladu sa odredbama o dostavljanju iz zakona koji uređuje opšti upravni postupak.

Prema članu 173. ZOP lice protiv koga je izdat prekršajni nalog prihvata odgovornost za prekršaj plaćanjem polovine izrečene kazne u roku od osam dana od dana prijema prekršajnog naloga, čime se oslobađa plaćanja druge polovine izrečene kazne, a ako to lice u navedenom roku ne plati izrečenu kaznu ili ne podnese zahtev za sudsko odlučivanje, smatraće se da je prihvatilo odgovornost propuštanjem, a prekršajni nalog će postati konačan i izvršan. Ovo lice takođe može prihvatiti odgovornost za prekršaj i nakon isteka navedenog roka ako pre postupka izvršenja dobrovoljno plati celokupan iznos izrečene novčane kazne.

A član 174. ZOP predviđa da, ukoliko lice protiv koga je izdat prekršajni nalog ne prihvata svoju odgovornost može nadležnom sudu u roku od osam dana od prijema prekršajnog naloga, lično ili putem pošte, da dostavi potpisan prekršajni nalog, koji pod ovim uslovima predstavlja zahtev za sudsko odlučivanje o prekršajnom nalogu.

Dakle, kako god posmatrali, citirani poziv ni po formi, ni po obaveznoj sadržini a ni zbog obaveznog postupka, ne može predstavljati prekršajni nalog.

4.  Umesto zaključka

Sad se na kraju opet postavlja pitanje, šta reći a ne ponoviti se ili biti grub?  Da li i ovo potvrđuje tezu da glavni problem našeg pravnog sistema nije korupcija, već neznanje?  

Ostaviću svakome ko ovo pročita da donese sopstvene zaključke i sud o ovome, samo ću izneti sopstveni utisak. Ono što čini saobraćajna policija kod nas, više nije materijal za stručnu analizu (bar ne onih koji se bave pravom), već za Riplija (Ripley), za rubriku „Verovali ili ne“. Na šta me sve zajedno podseća opisao sam na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“.

Ostaje nada da će u budućnosti neko možda pročitati i ova razmatranja i, ako ne počne da radi onako kako je pravilno, možda se bar zamisli. Dok se to ne desi, svima koji prime ove pozive, želim mnogo sreće, jer u situacijama gde ništa ne zavisi od znanja i stručnosti, gde je postupak proizvoljan, samo sreća može pomoći.

Izvor: Izvod iz propisa je preuzet iz programa „Propis Soft“ – Redakcija Profi Sistem Com.