Na osnovu čega se može produžiti trajanje godišnjeg odmora?
Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Kako vreme provedeno na radu utiče na trajanje godišnjeg odmora?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Rad, prava i obaveze, br. 12, februar 2024. god. Konkretan povod za navedeno razmatranje je Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Komisije za praćenje i primenu Posebnog kolektivnog ugovora za socijalnu zaštitu u Republici Srbiji, br. 4/2017 od 31. marta 2017. god. (koje je aktuelno i dalje), a u celosti citirano u komentaru „Da li vreme provedeno na radu utiče na trajanje godišnjeg odmora?“, gde sam dao uvod i objasnio šta je povod za razmatranje. Inače, sve ograde i napomene date na početku tog komentara važe i ovde. U tekstu „Da li su radno iskustvo i radni staž istoznačni pojmovi?“, bavio sam se time gde zapravo leži problem i koje je...
Detaljnije
Osuda za lakše krivično delo i prekoračenje optužbe
Pojavilo kao sporno pitanje da li je sud ovlašćen da okrivljenom kome se optužnim aktom stavlja na teret krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ dakle, neovlašćeno držanje u velikoj količini supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojne droge, u situaciji ako smatra da nije u pitanju velika količina droge, istog okrivljenog osudi za krivično delo iz člana 246a stav 1. KZ, dakle za neovlašćeno držanje opojne droge u manjoj količini za sopstvenu upotrebu. U sudskoj praksi zauzet je stav da je sud na to ovlašćen, a to iz sledećih razloga: Prema odredbi člana 420. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 – odluka US i 62/2021 – odluka US), presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet...
Detaljnije
Da li vreme provedeno na radu utiče na trajanje godišnjeg odmora?
Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Kako vreme provedeno na radu utiče na trajanje godišnjeg odmora?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Rad, prava i obaveze, br. 12, februar 2024. god. Konkretan povod za navedeno razmatranje je Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Komisije za praćenje i primenu Posebnog kolektivnog ugovora za socijalnu zaštitu u Republici Srbiji, br. 04/2017 od 31. marta 2017. god. U stvari, ovde je reč o tumačenju pojmova koje nalazimo u zakonima i podzakonskim aktima, te kolektivnim ugovorima i opštim aktima poslodavaca. Dakle, ovde je reč o nečemu što predstavlja pogled na temu i tumačenje, koje u gotovo istovetnom obliku možemo naći i u mišljenima drugih organa, pa i nekih sudova. Iako je konkretno mišljenje koje ovde razmatram dato davno, i više ne važi kolektivni ugovor koji je tumačen...
Detaljnije
Šta bi moglo snaći trgovca koji krši zabranu zvanja?
Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Šta će se desiti ako trgovci zovu potrošače koji to ne žele?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 114, februar 2024. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti). U komentaru „Šta je Registar „NE ZOVI“? sam objasnio o čemu je reč, dao osnovne definicije pojmova i objasnio kako se vrši upis i ispis iz pomenutog registra. Inače, sve ograde i napomene date u navedenom tekstu, važe i ovde. Pitanjem, da li su upisom u registar rešene sve muke potrošača, i zašto nisu, bavio sam se u „Da li su upisom u Registar „NE ZOVI“ rešene sve muke potrošača?“. Uputstvo šta može da preduzme potrošač koji primi neželjeni poziv od trgovca dao sam...
Detaljnije
Šta da čini potrošač koji primi neželjeni poziv?
Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Šta će se desiti ako trgovci zovu potrošače koji to ne žele?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 114, februar 2024. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti). U komentaru „Šta je Registar „NE ZOVI“? sam objasnio o čemu je reč, dao osnovne definicije pojmova i objasnio kako se vrši upis i ispis iz pomenutog registra. Inače, sve ograde i napomene date u navedenom tekstu, važe i ovde. Pitanjem, da li su upisom u registar rešene sve muke potrošača, i zašto nisu, bavio sam se u „Da li su upisom u Registar „NE ZOVI“ rešene sve muke potrošača?“. Ovde ću dati uputstvo šta može da preduzme potrošač koji primi neželjeni poziv od trgovca....
Detaljnije
Da li su upisom u Registar „NE ZOVI“ rešene sve muke potrošača?
Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Šta će se desiti ako trgovci zovu potrošače koji to ne žele?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 114, februar 2024. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti). U komentaru „Šta je Registar „NE ZOVI“? sam objasnio o čemu je reč, dao osnovne definicije pojmova i objasnio kako se vrši upis i ispis iz pomenutog registra. Inače, sve ograde i napomene date u navedenom tekstu, važe i ovde. Uputstvo šta može da preduzme potrošač koji primi neželjeni poziv od trgovca dao sam u komentaru „Šta da čini potrošač koji primi neželjeni poziv?“. Odgovor na osnovno pitanje kojim se bavim u ovim tekstovima, kakve konsekvence će snositi trgovac koji poziva telefonom potrošača koji...
Detaljnije
Vođenje više kaznenih postupaka povodom istog kažnjivog događaja-pitanje rešavanja presuđene stvari
Na Pravnom portal još 14 oktobra 2019.godine objavljen je komentar: “Vođenje prekršajnog i krivičnog postupka povodom istog događaja-primena instituta presuđene stvari” U međuvremenu ovo pitanje je kroz sudsku praksu, posebno praksu Evropskog suda za ljudska prava i našeg Vrhovnog suda, još više precizirano i definisano, te je to povod da se prvobitni rad još više razradi-ažurira shodno najnovijim shvatanjim o rešavanju ove večite pravne dileme. U prvobitno objavljenom komentaru navedeno je da: “Neretko, u našoj sudskoj praksi dešava se da se povodom istog događaja povedu i prekršajni i krivični postupak. Postavlja se pitanje kako u tom slučaju postupiti ukoliko sudski organi nemaju informaciju o tome, te oba suda okončaju svoje postupke, prekršajni i krivični. Naime, odredbama čl. 34.st.4. Ustav Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006) garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu: Niko se ne može oglasiti krivim za...
Detaljnije
Šta je Registar „NE ZOVI“?
Ovaj tekst je ekstrakt iz stručnog komentara „Šta će se desiti ako trgovci zovu potrošače koji to ne žele?“, koji je u celosti objavljen u časopisu Advokatska kancelarija br. 114, februar 2024. god. Inače, svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu (u celini ili u delovima, kao ekstrakti). Sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica te rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, o tome šta predstavlja izneto, itd.), važe i ovde. Povod za pisanje gore navedenog komentara je nedavno usvojeni Pravilnik o registru potrošača koji ne žele primati pozive i/ili poruke u okviru promocije i/ili prodaje telefonom...
Detaljnije
Ko plaća porez na ono što je u javnoj svojini?
Povod za pisanje ovog i povezanog komentara „Šta potpada pod porez na imovinu?“ je nešto što su mediji preneli u vezi situacije sa prinudinim iseljenjem Muzeja automobila iz prostora „Moderne garaže“ u Beogradu. U tekstu „Šta potpada pod porez na imovinu?“ dao sam uvod, i objasnio šta je predmet oporezivanja te kad nastaje i kad prestaje obaveza kod poreza na imovinu. Inače, sve ograde i napomene date u navedenom tekstu, važe i ovde. Bitno je reći, da po izjavi naslednika bivših vlasnika kojima je objekat vraćen u postupku restitucije, oni su plaćali porez na imovinu na taj objekat godinama, iako nije bio u njihovom posedu. A ko je trebalo da plaća porez na imovinu na navedeni objekat u proteklom periodu? Ovde se neću obazirati da tačka 4) stava 1. člana 12. Zakona o porezima na imovinu (“Sl. glasnik RS”,...
Detaljnije
Žalba dostavljena sudu elektronskom poštom
U jednoj od novijih odluka Ustavnog suda, iz novembra 2023. godine, ovaj sud zauzeo je stav u vezi sa dostavljenjem žalbe sudu (redovnom sudu, ne Ustavnom) elektronskom poštom. U ovom tekstu daćemo prikaz ovde odluke, odnosno relevantnom delu ove odluke koji se odnosi na naslov ovog teksta. 1. Relevantne odredbe Članom 27. Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, broj 98/2006, 115/2021-Amandmani i 16/2022) (u daljem tekstu: Ustav) garantuje se pravo na slobodu i bezbednost. Ovim članom je propisano: “Svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost. Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom. Lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja...
Detaljnije
Servisne informacije
Propis Soft – za olakšanu primenu propisa
