Pravni Portal meni

profi sistem com

Krivični zakonik

Kršenje zabrane utvrđene merom bezbednosti kao novo krivično delo

>> dana Oct 16, 2017 | 0 komentara

Navedeno krivično delo propisano je odredbom člana 340a Krivičnog zakonika i to njegovim izmenama i dopunama („Sl. glasnik RS“, br. 94/2016), koje se primenjuju od 1. juna 2017. godine. Ovo krivično delo svstano je u dvadeset devetoj glavi krivičnih dela protiv pravosuđa. Isto je definisano na sledeći način: Ko prekrši zabranu utvrđenu izrečenom merom bezbednosti, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. Cilj ovog krivičnog dela je obezbeđivanje sankcije za kršenje zabrane koju određene mere bezbednosti sadrže, s obzirom da važeći Krivični zakonik ne propisuje nikakve sankcije za kršenje zabrana kod nekih mera bezbednosti, a kod drugih zabrana sankcija se ogleda u tome, što sud izričući uslovnu osudu, može odrediti da će se ista opozvati ako osuđeni prekrši zabranu određenu merom bezbednosti, što je propisano u čl.85. i 86. Krivičnog zakonika. Dakle, prema čl.85. i 86. Krivičnog...

Detaljnije

Restriktivno tumačenje prava države da nasleđuje

>> dana Oct 11, 2017 | 0 komentara

Presudom Rev 402/2016 od 15.12.2016. god. smatrajući da postoji potreba za novim tumačenjem prava, odnosno odredaba Zakona o nasleđivanju koje regulišu pravo države da nasleđuje u vezi sa odredbama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa koje regulišu održaj, Vrhovni kasacioni sud je zauzeo stav o pravu države da nasleđuje, kao restriktivnom. Navedenom presudom je sud prihvatio odlučivanje o reviziji izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3200/15 od 15.10.2015. godine kao izuzetno dozvoljenoj, navodeći da iako se tužilac u reviziji poziva na potrebu da se ujednači sudska praksa kao osnov za posebnu reviziju, a pri tome ne ukazuje na drugačije sudske odluke u sličnim činjenično-pravnim situacijama, čime eliminiše taj osnov za posebnu reviziju, po mišljenju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju za reviziju po članu 404. ZPP postoji drugi pravni osnov. To je potreba za novim tumačenjem prava, odnosno...

Detaljnije

Sporazum o priznanju prekršaja

>> dana Oct 11, 2017 | 0 komentara

Važeći Zakon o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/2013, 13/2016 i 98/2016-OUS) u daljem tekstu: ZoP, predviđa mogućnost sklapanja sporazuma o priznanju prekršaja u Glavi XXVI, čl. 233-238. O pomenutoj mogućnosti mediji su naveliko počeli da govore tek nakon izmena i dopuna zakona objavljenih u „Sl. glasniku RS“, br. 13/2016, iako je navedena mogućnost postojala i ranije. Po tumačenju medija, navodno su tek navedenim izmenama i dopunama zakona otklonjene manjkavosti koje su onemogućavale punu primenu ove mogućnosti. Kako je donešen ovakav zaključak nije jasno. Navedene izmene su slobodno možemo reći kozmetičke prirode, mala dorada procesnih pravila. A u vezi odredbi ZoP o mogućnosti sklapanja sporazuma o priznanju prekršaja zaista postoji par problema kojima ćemo se pozabaviti u ovom tekstu. Inače, istine radi, navedena mogućnost postojala je čak i pre donošenja aktuelnog ZoP. U prethodnom Zakonu o prekršajima („Sl. glasnik...

Detaljnije

Krivično delo primanje mita – najnovije izmene i sudska praksa

>> dana Oct 6, 2017 | 0 komentara

Krivično delo primanje mita propisano je članom 367. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) u daljem tekstu: KZ). I. Najnovije izmene krivičnog dela Zadnjim izmenama i dopunama KZ objavljenim u „Sl. glasnika RS“, br. 94/2016 ovo delo, kao i delo davanje mita i pronevera, pretrpelo je određene izmene, koje će početi da se primenju od 1. marta 2018. godine. Prema trenutno važećem tekstu KZ, ovo delo glasi: „(1) Službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti, kazniće se zatvorom od dve...

Detaljnije

Svedočenje ovlašćenih službenih lica kao dokaz u sudskom postupku

>> dana Oct 1, 2017 | 0 komentara

Prema odredbama čl.91-98. Zakonika o krivičnom postupku, koji je objavljen u „Sl. glasniku RS“, broj 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014: Svedok je lice za koje je verovatno da će dati obaveštenja o krivičnom delu, učiniocu ili o drugim činjenicama koje se utvrđuju u postupku. Sposobnost i dužnost svedočenja Svako lice koje može da prenese svoja saznanja ili opažanja u vezi sa predmetom svedočenja ima sposobnost svedočenja. Oštećeni, oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac može se ispitati kao svedok. Svako lice koje se kao svedok poziva dužno je da se odazove pozivu, a ako ovim zakonikom nije drugačije određeno (čl. 93. i 94.), dužno je i da svedoči. Isključenje od dužnosti svedočenja Od dužnosti svedočenja isključeno je:  1) lice koje bi svojim iskazom povredilo dužnost čuvanja tajnog podatka, dok nadležni organ, odnosno lice organa javne vlasti ne opozove...

Detaljnije

Sprečavanje nasilja u porodici

>> dana Sep 21, 2017 | 0 komentara

Tema „Nasilje u porodici“ je već više puta bila predmet objavljivanja na Pravnom portalu „Profi Sistema“ Com-a. U poslednjem komentaru objavljenom na ovom portalu u vezi sa navedenom temom, predmet je bio ceo Zakon o sperčavanju nasilja u porodici objavljen u „Službenom glasniku RS“ br.94 od 24.11.2017godine, koji se primenjuje od 1. juna 2017.godine. Ovom prilikom, a zbog izvesnih dilema koje se javljaju u praksi u vezi primene ovog zakona, detaljnije ćemo se baviti pojmom „Sprečavanja nasilja u porodici“, pojmom „Nasilja u porodici, „Neposrednom opasnošću“ i aktima nasilja u porodici. Prema odredbi čl.3. Zakona o sperčavanju nasilja u porodici propisano je da se: Sprečavanje nasilja u porodici sastoji se od skupa mera kojima se otkriva da li preti neposredna opasnost od nasilja u porodici i skupa mera koje se primenjuju kada je neposredna opasnost otkrivena. Neposredna opasnost od nasilja...

Detaljnije

Diskriminišući zahtevi u konkursnoj dokumentaciji

>> dana Sep 15, 2017 | 0 komentara

I Uvod Kako prilagoditi konkursnu dokumentaciju konkretnoj nabavci, a pritom ne ograničiti previše konkurenciju, koji su parametri, i u kojoj meri bi to bilo dozvoljeno? To su samo neka od pitanja na koja ćemo pokušati da damo odgovor u ovom tekstu. Najpre, treba istaći da sam smisao uslova – zahteva (u tehničkim specifikacijama, kao element kriterijuma ili kao dodatni uslov), jeste osnovano ograničavanje konkurencije, prilagođeno objektivnim potrebama naručioca i predmetu nabavke. Jedna strana – parametar, bi bila upravo potreba naručioca, pri određivanju mere zakonitosti zahteva u konkursnoj dokumetaciji. Druga strana ili krajnja tačka jeste načelo i zakonska obaveza naručioca da obezbedi što je moguće veću konkurenciju. Određivanje obuhvata zakonitosti, kreće se između ove dve krajnje tačke, pri čemu treba naglasiti da naručilac nije dužan da postvi zahteve tako da svako zainteresovano lice može učestovati u konkretnoj nabavci, a ne...

Detaljnije

Fikcija postojanja radnog odnosa

>> dana Sep 12, 2017 | 0 komentara

I Pojam Fikcija postojanja radnog odnosa predviđena je čl. 32. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS” broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017-OUS). Sama konstrukcija „fikcija postojanja radnog odnosa“ je proizvod teorije i prakse dok zakon u pomenutoj odredbi navodi sledeće: „Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.“ Postojanje fikcije zasnivanja radnog odnosa je često proizvod neznanja, ali najčešće je pokušaj izigravanja propisa, ugovaranja probnog rada kao svojevrsnog samostalnog ugovora, najčešće usmenog, i sličnih konstrukcija čime  se žele zaobići prava i obaveze koje proističu pre svega iz ugovora o radu, ali i drugih ugovornih odnosa kojima se ne zasniva radni odnos....

Detaljnije

Reklamiranje advokata – prikaz odluka Privrednog suda i pitanje da li postoji potreba za daljim reagovanjem

>> dana Sep 11, 2017 | 0 komentara

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu, br. 25. P-1737/2017 od 15. juna 2017. godine, usvojena je privremena mera zabrane reklamira usluge organizovanja pružanja pravne pomoći na predlog tužioca Advokatske komore Srbije prema tuženoj First Invest Group doo Beograd, radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja. Presudom istog suda, br. 34. P-4952/2016 od 1. juna 2017. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca Advokatske komore Srbije prema tuženom Justucija Sistemi doo, Beograd, i utvrđeno nepostojanje prava tuženog da organizuje, omogućava ili na bilo koji drugi način učestvuje u odnosu između advokata i klijenta u oblasti pružanja pravne pomoći od strane advokata, vrši ugovaranje programa pravne zaštite, organizovanje jedinstvenog tržišta pravne pomoći u Republiciji Srbiji. Da napomenemo da je cilj ovog teksta da prikaže stavove zauzete u odlukama Privrednog suda, bez ocene ispravnosti ovih odluka, odnosno bez ulaženja u komentar ovih odluka, te se iz tih...

Detaljnije

Naknada nematerijalne štete vlasniku motornog vozila

>> dana Sep 8, 2017 | 0 komentara

Konkretan povod za pisanje ovog komentara je Pravni zaključak usvojen na zajedničkom sastanku predstavnika Građanskih odeljenja i Odeljenja za radne sporove apelacionih sudova od 10. juna 2016. god. koji u celini glasi: „Osiguranik-vlasnik motornog vozila koji nije upravljao vozilom u momentu nastanka štetnog događaja ima pravo na naknadu nematerijalne štete pričinjene upotrebom tog vozila od osiguravača po osnovu ugovora o osiguranju od autoodgovornosti, u smislu odredbe čl. 929. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima i čl. 21. st. 1. tač. 1. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju („Službeni glasnik RS” br. 51 /2009 i 78/2011).“. Dakle, prema ovom stavu, vlasnik motornog vozila koji je osiguran od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima ima pravo na naknadu nematerijalne štete pričinjene upotrebom tog vozila od osiguravača i kada nije upravljao vozilom u momentu nastanka štetnog događaja. I pored sve dobre volje,...

Detaljnije

ZOUP

Profi Sistem baner