Pravni Portal meni

profi sistem com

ZOSOV

Kućni zatvor i sporazum o priznanju krivičnog dela

>> dana Dec 8, 2017 | 0 komentara

Postavlja se pitanje da li tkzv. kućni zatvor mora biti predviđen u sporazumu o priznanju krivičnog dela, da bi sud moga da odluči da će se kazna zatvora izvršiti tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, ili је sud koji o njemu odlučuje ovlašćen da isto odredi u presudi kojom prihvata sporazum po saglasnom, usmenom predlogu stranaka na ročištu iz člana 315. ZKP, ili po sopstvenoj oceni o ispunjenosti uslova. Prema pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda utrvđenog na sednici Krivičnog odeljenja održanoj 28.09.2015. godine, verifikovano sa sednice K.O.održanoj 09.11.2015. godine: „Kazna zatvora do jedne godine za koju je određeno da će se izvršiti na način iz člana 45. stav 5. KZ (tzv.kućni zatvor), mora biti predviđena u sudu podnetom pisanom sporazumu stranaka o priznanju krivičnih dela, a sud koji odlučuje o sporazumu je ovlašćen da...

Detaljnije

Prestanak radnog odnosa zaposlenima koji nisu preuzeti sa liste do 1.12.2017. god. i drugi novi osnovi za prestanak

>> dana Dec 4, 2017 | 0 komentara

Jedna od novina propisana nedavno usvojenim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017) – u daljem tekstu Zakon, čija je primena počela 7. oktobra 2017. godine, jeste ne baš tako povoljna odredba po zaposlene koji su neraspoređeni i nalaze se na Listi zaposlenih za čijim radom je u potpunosti ili delimično prestala potreba i zaposlenih koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom (u daljem tekstu: lista): „Zaposlenom koji je neraspoređen u smislu ovog zakona, a nije preuzet sa liste do 1. decembra 2017. godine, radni odnos prestaje do 31. decembra 2017. godine.“ Navedeno je propisano članom 206. stav 2. Zakona, dok se u stavu 3. istog člana navodi da zaposleni iz stava 2. ovog člana, ostvaruje pravo na otpremninu na način propisan zakonom kojim se uređuje način utvrđivanja maksimalnog broja zaposlenih u...

Detaljnije

Neovlašćeno pružanje platnih usluga ili ispunjenje obaveze za drugog?

>> dana Dec 4, 2017 | 0 komentara

Povod za pisanje ovog komentara/tumačenja je „Dopis E-BANKING” od 7. jula 2017. god. u maniru uputstva za postupanje (u daljem tekstu: Uputstvo), koje je poslovnim bankama prosledila Narodna banka Srbije – Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama – Sektor za kontrolu poslovanja banaka (u daljem tekstu: NBS), a koje uputstvo je, što je nažalost veoma čest slučaj kod nas, u potpunosti zakonski neutemeljeno. Navedeno Uputstvo ćemo prvo preneti u celosti, a zatim analizirati, uz napomenu da je originalno pisano ćirilicom zbog obavezne upotrebe ćiriličkog pisma u korespodenciji državnih i organa lokalnih samouprava, ustanova, javnih preduzeća i javnih službi i drugih organizacija kad vrše javna ovlašćenja, prema Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisama („Sl. glasnik RS“, br. 45/1991, 53/1993, 67/1993, 48/1994, 101/2005 i 30/2010). Uputstvo, u celini, glasi: „Poštovani,  Proverom pružanja platnih usluga bez dozvole Narodne banke Srbije koja...

Detaljnije

Privilegovani oblik krivičnog dela Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz čl. 246. Krivičnog zakonika

>> dana Dec 3, 2017 | 0 komentara

Krivično delo Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga definisano je u čl.246. Krivičnog zakonika , koji je objavljen u “Sl. glasniku RS”, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016:  Pored osnovnog oblika ovog krivičnog dela:  (1)Ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.  Krivični zakonik u drugom stavu definiše i privilegovani oblik ovog krivičnog dela: (2) Ko neovlašćeno uzgaja mak ili psihoaktivnu konoplju ili druge biljke iz kojih se dobija opojna droga ili koje same sadrže opojnu drogu, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. (3) Ako je delo iz...

Detaljnije

Povreda privatnosti video nadzorom za vreme predavanja na fakultetu – presuda Evropskog suda za ljudska prava

>> dana Nov 30, 2017 | 0 komentara

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLJP) doneo je 28. novembra 2017. godine presudu po predstavci 70838/13 u predmetu Antović i Mirković protiv Crne Gore u vezi sa video nadzorom za vreme predavanja na fakultetu. Naime, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta pri Univerzitetu Crne Gore obavestio je profesore koji tamo predaju, uključujući i podnosioce predstavke u ovom slučaju, da je video nadzor uveden i da će biti video nadzor u sali za vreme održavanja časova. Odlukom dekana je precizirano da je cilj mere osiguranje sigurnosti imovine i ljudi, uključujući i studente, kao i praćenje izvršavanja nastavnih aktivnosti. Odlukom je navedeno da je pristup podacima koji su prikupljeni zaštićen kodovima koji su poznati samo dekanu. Podnosioci predstavki su se žalili Agenciji za zaštitu ličnih podataka o video nadzoru i prikupljanju podataka o njima bez njihovog pristanka. Oni se oslanjali na...

Detaljnije

Odgovornost preduzetnika, pravnog lica i odgovornog lica za prekršaj

>> dana Nov 19, 2017 | 0 komentara

Zakonom o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, koji je objavljen u “Sl. glasniku RS”, broj 97/2008 od 27. oktobra 2008. godine, uređuju se uslovi odgovornosti pravnih lica za krivična dela, krivične sankcije koje se mogu izreći pravnim licima i pravila postupka u kojem se odlučuje o odgovornosti pravnih lica, izricanju krivičnih sankcija, donošenju odluke o rehabilitaciji, prestanku mere bezbednosti ili pravne posledice osude i izvršenju sudskih odluka. Dakle, navedenim zakonom, kako i sam naslov govori, nije regulisana prekršajna odgovornost preduzetnika, pravnog lica i odgovornog lica. Odgovornost preduzetnika, pravnog lica i odgovornog lica za prekršaj propisana je Zakonom o prekršajima koji objavljen u “Sl. glasniku RS”, broj 65/2013, 13/2016 i 98/2016-OUS. Navedeni zakon prekršaj definiše na sledeći način: Prekršaj je protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna...

Detaljnije

Prikaz nove presude Evropskog suda pravde u vezi sa ugovorima o kreditu

>> dana Nov 8, 2017 | 0 komentara

Ocena nepoštene odredbe u ugovorima o kreditu, vreme u kojem se ceni neravnoteža između stranaka, „jasne i razumljive“ odredbe ugovora, nivo informisanja koji mora pružiti banka” Evropski sud pravde 20. septembra 2017. godine, doneo je presudu u predmetu C-186/16, Ruxandra Paula Andriciuc i dr. protiv Banca Românească SA, povodom zahteva za prethodnu odluku koji je uputio Žalbeni sud u Oradei, Rumunija. U različitim dnevnim listovima i pojedinim „specijalizovanim“ sajtovima za „obaranje kredita“ osvanuli su naslovi tipa “Pao Švajcarac“, „Evropski sud presudio u korist korisnika kredita“ i sl, a u pojedinim novinama naveden je i pogrešan naziv suda koji je doneo odluku, odnosno naveden je Evropski sud za ljudska prava, te da bi otklonili sve nedoumice ovde ćemo prikazati šta zapravo stoji u ovoj odluci Evropskog suda pravde. Zahtev za prethodnu odluku odnosio se na tumačenje člana 3. stav 1....

Detaljnije

Krivična i prekršajna odgovornost roditelja prema novom Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

>> dana Nov 3, 2017 | 0 komentara

Novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 88/2017 od 29. septembra 2017. godine, a  primenjuje se od 7. oktobra 2017. godine. Ovaj prosvetni Zakon donosi brojne novine, među kojima su najznačajnije one koje se odnose na veću odgovornost direktora, nastavnika, roditelja i đaka. Dakle, osim direktorima, odgovornost se povećava i đacima i roditeljima – predviđene su novčane kazne za nasilje u školi, donošenje alkohola i narkotika. Uvodi se i nove vaspitno i vaspitno-disciplinske mere, društveno koristan i humanitarni rad. U dvanaestoj glavi Zakona, pod naslovom „Kaznene odredbe“, a u odredbama čl.193. propisano je da: Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 do 10.000 dinara kazniće se za prekršaj roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta i učenika, odrasli i zaposleni ukoliko ne dostavi tačne podatke za potrebe vođenja registara iz člana 177. ovog...

Detaljnije

Osnovna prava potrošača prema važećim zakonskim rešenjima

>> dana Oct 29, 2017 | 0 komentara

Zakon o zaštiti potrošača je objavljen u “Sl. glasniku RS”, br. 62/2014 i 6/2016-dr.zakon. Ovim zakonom uređuju se prava i obaveze potrošača, instrumenti i načini zaštite prava potrošača, informisanje i unapređenje znanja potrošača o njihovim pravima i načinima zaštite prava, prava i obaveze udruženja i saveza čija je oblast delovanja ostvarivanje ciljeva zaštite potrošača, vansudsko rešavanja potrošačkih sporova, prava i obaveze državnih organa u oblasti zaštite potrošača i druga pitanja od značaja za položaj i zaštitu potrošača. Osnovna prava potrošača su taksativno nabrojana u Zakonu o zaštiti potrošača. Prema odredbi čl.2. ovog Zakona: Osnovna prava potrošača su pravo na: 1) zadovoljavanje osnovnih potreba – dostupnost najnužnijih roba i usluga, kao što su hrana, odeća, obuća i stambeni prostor, zdravstvena zaštita, obrazovanje i higijena; 2) bezbednost – zaštita od robe i usluga koje su opasne po život, zdravlje, imovinu ili...

Detaljnije

Kršenje zabrane utvrđene merom bezbednosti kao novo krivično delo

>> dana Oct 16, 2017 | 0 komentara

Navedeno krivično delo propisano je odredbom člana 340a Krivičnog zakonika i to njegovim izmenama i dopunama („Sl. glasnik RS“, br. 94/2016), koje se primenjuju od 1. juna 2017. godine. Ovo krivično delo svstano je u dvadeset devetoj glavi krivičnih dela protiv pravosuđa. Isto je definisano na sledeći način: Ko prekrši zabranu utvrđenu izrečenom merom bezbednosti, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. Cilj ovog krivičnog dela je obezbeđivanje sankcije za kršenje zabrane koju određene mere bezbednosti sadrže, s obzirom da važeći Krivični zakonik ne propisuje nikakve sankcije za kršenje zabrana kod nekih mera bezbednosti, a kod drugih zabrana sankcija se ogleda u tome, što sud izričući uslovnu osudu, može odrediti da će se ista opozvati ako osuđeni prekrši zabranu određenu merom bezbednosti, što je propisano u čl.85. i 86. Krivičnog zakonika. Dakle, prema čl.85. i 86. Krivičnog...

Detaljnije

ZOUP

Profi Sistem baner