Sudsko zaveštanje

I Zaveštanje, testament ili poslednja volja

Prema čl. 78. Zakona o nasleđivanju (“Sl. glasnik RS”, br. 46/95, 101/2003-USRS i 6/2015)(u daljem tekstu: Zakon):

„Zaveštanje je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku.“

Detaljnu analizu u pogledu jednostranosti, lične i opozive izjave, testamentarne sposobnosti, sposobnosti za rasuđivanje, volji, nameri kao i uslovima u pogledu oblika zaveštanja sam detaljnije pisala u okviru teme Zaveštanje, testament ili poslednja volja objavljenom na Pravnom portalu.

II Oblici zaveštanja

Kako je zaveštanje, shodno njegovoj definiciji strogo formalan akt, forma odn. oblik zaveštanja mora u potpunosti biti ispoštovan.

Zakonom o nasleđivanju definisane su sledeće Vrste oblika:

a) Svojeručno zaveštanje, o čemu se možete detaljnije informisati u istoimenom tekstu „Svojeručno zaveštanje“, objavljenom na Pravnom portalu

b) Pismeno zaveštanje pred svedocima,  o čemu se možete detaljnije informisati u istoimenom tekstu  „Pismeno zaveštanje pred svedocima“, objavljenom na Pravnom portalu

v) Sudsko zaveštanje,

g) Konzularno zaveštanje,

d) Međunarodno zaveštanje,

đ) Brodsko zaveštanje,

e) Vojno zaveštanje,

ž) Usmeno zaveštanje, o čemu se možete detaljnije informisati u istoimenom tekstu  „Usmeno zaveštanje“, objavljenom na Pravnom portalu

z) Javnobeležničko zaveštanje.

III Sudsko zaveštanje

Što se tiče sačinjavanja sudskog zaveštanja u skladu sa čl. 86. Zakona o nasleđivanju: 

„Sudsko zaveštanje sačinjava se po pravilima koja važe za sastavljanje isprava ako ovim zakonom nije drukčije određeno.“

Ovom prilikom prilažemo stav Okrižnog suda u Valjevu zauzet u rešenju broj Gž 837/2001 od 16. jula 2001. god. a tiče se potpisa testatora:

“Po shvatanju Okružnog suda, ako je sudski testament ispunjavao sve uslove za punovažnost u smislu odredbi Zakona o nasleđivanju, odnosno ako su ispunjeni svi zakonski uslovi propisani za punovažnost ovakvog oblika testamenta, onda samo zbog toga što testator nije potpisao oba lista na kojima je testament napisan, već samo drugi, poslednji list,i što listovi testamenta nisu pravilno sastavljeni, posebno kada je Prvostepeni sud utvrdio da nije dovedena u sumnju istinitost sadržine samog testamenta, testament nije ništav. Pitanje postupka pravljenja sudskog testamenta bilo bi od značaja samo onda kada bi sadržina testamenta bila osporavana.“

Kada je u pitanju Sudsko zaveštanje ako je zaveštalac u stanju da ga pročita u čl. 87. Zakona navedeno je:

„Zaveštanje može po kazivanju zaveštaoca sačiniti sudija, pošto prethodno utvrdi zaveštaočev identitet.

Pošto zaveštalac takvo zaveštanje pročita i potpiše, sudija na samom zaveštanju potvrđuje da ga je zaveštalac u njegovom prisustvu pročitao i potpisao.“

O nužnosti čitanja zaveštanja od strane zaveštaoca odnosno o rušljivosti istog u slučaju neispunjavanja navedenog uslova govori se u presudi Vrhovnog suda Srbije Rev 1443/2006 od 6. jula 2006. god.:

 „Kako, nije sporno da zaveštalac, sada pok. OO, koji je bio u stanju da zaveštanje pročita, nije, sporno zaveštanje koje je po njegovom kazivanju sastavljeno od strane sudije Opštinskog suda u Petrovcu na Mlavi pod R.br.148/2001 od 11.04.2001. godine, pre nego što ga je potpisao, pročitao zapisnik o sudskom zaveštanju, a bio je to u stanju, već je isti pročitao sudija, to je pravilan zaključak Opštinskog suda da je sporno zaveštanje, sada pok. OO, rušljivo jer nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom,“

Čl. 88. Zakona o nasleđivanju propisuje Sudsko zaveštanje ako zaveštalac nije u stanju da ga pročita na sledeći način:

„Kad zaveštalac nije u stanju da pročita zaveštanje koje mu je sačinio sudija, ovaj ga zaveštaocu čita u prisustvu dva svedoka, pa onda zaveštalac u prisustvu istih svedoka izjavljuje da je to njegovo zaveštanje i potom zaveštanje potpisuje ili stavlja na njega svoj rukoznak.

Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju.

Sudija je dužan na samom zaveštanju potvrditi da su sve ove radnje učinjene.“

Ukoliko je zaveštanje sačinjeno u drugom sudu na čijem području zaveštalac nema prebivalište, sud je u skladu sa čl. 89. Zakona dužan o tome odmah izvestiti sud na čijem području zaveštalac ima prebivalište.

Što se tiče Predavanja zaveštanja sudu, u skladu sa čl. 90. Zakona:

„Zaveštalac može svojeručno zaveštanje, pismeno zaveštanje pred svedocima i sudsko zaveštanje poveriti na čuvanje nadležnom sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu.

Sud će o prijemu zaveštanja sačiniti zapisnik i zaveštanje staviti u zaseban omot koji će se zapečatiti i čuvati u sudu.“

Umesto zaključka

Brojnom sudskom praksom odnosno relevantnim delom obrazloženja sudskih odluka potrudili smo se da Vam približimo tumačenje pojedinih pojmova i spornih situacija od strane sudova u Republici Srbiji u pogledu sudskog zaveštanja.

Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com

NAPOMENA: Ovaj tekst je nastao od stručnog komentara „Vrste zaveštanja i uslovi punovažnosti“, koji je u celosti objavljen u časopisu „Advokatska Kancelarija“, br. 21, maj 2016, Profi Sistem