Usmeno zaveštanje

I Zaveštanje, testament ili poslednja volja

Prema čl. 78. Zakona o nasleđivanju (“Sl. glasnik RS”, br. 46/95, 101/2003-USRS i 6/2015)(u daljem tekstu: Zakon):

„Zaveštanje je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku.“

Detaljnu analizu u pogledu jednostranosti, lične i opozive izjave, testamentarne sposobnosti, sposobnosti za rasuđivanje, volji, nameri kao i uslovima u pogledu oblika zaveštanja sam detaljnije pisala u okviru teme Zaveštanje, testament ili poslednja volja objavljenom na Pravnom portalu.

U skladu sa čl. 110. Zakona o nasleđivanju koji reguliše Usmeno zaveštanje:

„Zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje.

Usmeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana prestanka prilika u kojima je sačinjeno.“

Članom 111. Istog zakona je regulisana dužnost svedoka usmenog zaveštanja:

„Svedoci pred kojima je zaveštalac usmeno izrekao svoju poslednju volju dužni su da bez odlaganja napismeno sastave zaveštaočevu izjavu i da je što pre predaju sudu, ili da je usmeno ponove pred sudom iznoseći pri tom kada je, gde i u kojim prilikama zaveštalac izrekao svoju poslednju volju.

Izvršenje te dužnosti nije uslov punovažnosti usmenog zaveštanja.“

II Oblici zaveštanja

Kako je zaveštanje, shodno njegovoj definiciji strogo formalan akt, forma odn. oblik zaveštanja mora u potpunosti biti ispoštovan.

Zakonom o nasleđivanju definisane su sledeće Vrste oblika:

a) Svojeručno zaveštanje, o čemu se možete detaljnije informisati u istoimenom tekstu „Svojeručno zaveštanje“, objavljenom na Pravnom portalu

b) Pismeno zaveštanje pred svedocima,  o čemu se možete detaljnije informisati u istoimenom tekstu  „Pismeno zaveštanje pred svedocima“, objavljenom na Pravnom portalu

v) Sudsko zaveštanje, o čemu se možete detaljnije informisati u istoimenom tekstu  „Sudsko zaveštanje“, objavljenom na Pravnom portalu

g) Konzularno zaveštanje,

d) Međunarodno zaveštanje,

đ) Brodsko zaveštanje,

e) Vojno zaveštanje,

ž) Usmeno zaveštanje i

z) Javnobeležničko zaveštanje.

III Usmeno zaveštanje

Zaveštalac može poslednju volju izreći usmeno pred tri istovremeno prisutna svedoka ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje. Takvo zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana prestanka prilika u kojima je sačinjeno.

Izuzetne prilike za sastavljanje usmenog testamenta

Ukoliko je zaveštalac i objektivno i subjektivno imao mogućnost da sastavi pismeni testament, a to nije učinio, već je više puta iz neznanja i neukosti saopštavao amanete (zaveštanje, poslednju volju) licima sa kojima je bio u kontaktu, ne može se govoriti o postojanju izuzetnih prilika za sastavljanje usmenog testamenta usled bolesti i životnog doba testatora i ispunjenosti zakonskih uslova za isto, jer sud nije ovlašćen da primenom običaja koji važe na datom podneblju menja zakonske uslove (o navedenom u presudi Apelacionog suda u Kragujevcu, br. Gž 2139/2012 od 23. maja 2012. god.)

Prema stavu Apelacionog suda u Beogradu zauzetom u presudi broj Gž 7282/2011 od 2. februara 2012. god. dugotrajna bolest testatora ne spada u izuzetne prilike zbog kojih se ne može sačiniti pismeno zaveštenje.

Sličan stav zauzima i Apelacioni suda u Nišu u presudi br. Gž 2508/2017 od 16. januara 2018. god. navodeći da bolest i godine starosti zaveštaoca ne mogu se sami za sebe smatrati kao izuzetne prilike, obzirom da je prema utvrđenom činjeničnom stanju zaveštaoc objektivno i subjektivno imao mogućnosti da sastavi pismeno zaveštanje.

Neophodnost postojanja vanrednih i izuzetnih okolnosti koje remete uobičajan tok stvari u životu ostavioca ističe i Apelacioni suda u Nišu u presudi br. Gž 3199/2017 od 27. februara 2018. god. navodeći:

„Neosnovani su žalbeni navodi u pogledu cilja i svrhe usmenog zaveštanja te da se isto uvek može sačiniti kod lošeg zdravstvenog stanja ostavioca, imajući u vidu da se radi o vanrednom obliku zaveštanja, odnosno o zaveštanju koje nije dozvoljeno sačiniti u redovnim i uobičajenim prilikama u kojima se ostavilac nalazi, odnosno u slučaju kada je ostavilac duži niz godina bolestan i lošeg zdravstvenog stanja, već se ovo zaveštanje može sačiniti samo u slučaju nastupanja vanrednih i izuzetnih okolnosti koje remete uobičajen tok stvari u životu ostavioca, odnosno iznenadno i neočekivano dovode u pitanje njegov život i čine nemogućim i znatno otežanim sačinjavanje redovnog (pisanog) zaveštanja.“

Vrhovni kasacioni sud jasno kaže u presudi Rev 46/2021 od 30. juna 2021. god. da usmeno zaveštanje ne predstavlja izbor, odnosno „…Usmeno zaveštanje iz člana 110. Zakona o nasleđivanju se može sačinjavati samo ako se zaveštalac našao u nekim izuzetnim okolnostima, zbog kojih nije bio u mogućnosti da sačini neki od pismenih oblika zaveštanja. To znači, da bi zaveštalac imao uslove da sačini usmeno zaveštanje potrebno je da su nastupile iznenadne, izuzetne okolnosti i da on lično, zbog nastupanja takvih okolnosti, nije u mogućnosti da sačini neki od pomenutih oblika zaveštanja. Oba uslova moraju biti kumulativno ispunjena. Pri tome, zaveštalac se ne može opredeliti za sačinjavanje usmenog zaveštanja samo zato što mu je to pogodnije, ukoliko ne postoje ovakve okolnosti.“

Svedoci usmenog zaveštanja

Kada je u pitanju dužnost svedoka usmenog zaveštanja, u čl. 111. Zakona se navodi da su svedoci dužni da bez odlaganja napismeno sastave zaveštaočevu izjavu i da je što pre predaju sudu, ili da je usmeno ponove pred sudom iznoseći pri tom kada je, gde i u kojim prilikama zaveštalac izrekao svoju poslednju volju. Izvršenje te dužnosti nije uslov punovažnosti usmenog zaveštanja.

Saglasnost izjava svedoka

Saglasnost uzjava svedoka zaveštanja je bitan uslov za postojanje usmenog zaveštanja. O tome i  Apelacioni suda u Nišu u presudi br. Gž 2508/2017 od 16. januara 2018. god.

Ustavni sud u odluci br. Už-6508/2017 navodi pravno zainteresovana lica mogu tražiti utvrđenje rušljivosti usmenog zaveštanja, jer nije dokazano istovremeno prisustvo troje zaveštajnih svedoka pred kojima je zaveštalac izrekao svoju poslednju volju zbog neslaganja u iskazima zaveštajnih svedoka,  a zatim definiše cilj istovremenog prisustva tri svedoka da se usmeno izjavljena poslednja volja što vernije prenese u pismeno koje svedoci imaju obavezu da sastave, a sud zatim proglasi kao usmeno zaveštanje.

Umesto zaključka

Brojnom sudskom praksom odnosno relevantnim delom obrazloženja sudskih odluka potrudili smo se da Vam približimo tumačenje pojedinih pojmova i spornih situacija od strane sudova u Republici Srbiji u pogledu usmenog zaveštanja.

Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com

NAPOMENA: Ovaj tekst je nastao od stručnog komentara „Vrste zaveštanja i uslovi punovažnosti“, koji je u celosti objavljen u časopisu „Advokatska Kancelarija“, br. 21, maj 2016, Profi Sistem Com