Zaveštanje pred svedocima

I Zaveštanje, testament ili poslednja volja

Prema čl. 78. Zakona o nasleđivanju (“Sl. glasnik RS”, br. 46/95, 101/2003-USRS i 6/2015)(u daljem tekstu: Zakon):

„Zaveštanje je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku.“

Detaljnu analizu u pogledu jednostranosti, lične i opozive izjave, testamentarne sposobnosti, sposobnosti za rasuđivanje, volji, nameri kao i uslovima u pogledu oblika zaveštanja sam detaljnije pisala u okviru teme Zaveštanje, testament ili poslednja volja objavljenom na Pravnom portalu.

Članom 85. istog zakona kojim je regulisano Pismeno zaveštanje pred svedocima je propisano:

„Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati.

Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka.“

II Oblici zaveštanja

Kako je zaveštanje, shodno njegovoj definiciji strogo formalan akt, forma odn. oblik zaveštanja mora u potpunosti biti ispoštovan.

Zakonom o nasleđivanju definisane su sledeće Vrste oblika:

a) Svojeručno zaveštanje, o čemu se možete detaljnije informisati u istoimenom tekstu „Svojeručno zaveštanje“, objavljenom na Pravnom portalu

b) Pismeno zaveštanje pred svedocima, 

v) Sudsko zaveštanje, o čemu se možete detaljnije informisati u istoimenom tekstu  „Sudsko zaveštanje“, objavljenom na Pravnom portalu

g) Konzularno zaveštanje,

d) Međunarodno zaveštanje,

đ) Brodsko zaveštanje,

e) Vojno zaveštanje,

ž) Usmeno zaveštanje, o čemu se možete detaljnije informisati u istoimenom tekstu  „Usmeno zaveštanje“, objavljenom na Pravnom portalu

z) Javnobeležničko zaveštanje.

III Pismeno zaveštanje pred svedocima (alografski testament)

Procedura sastavljanja pismenog testamenta pred svedocima

Vrhovni kasacioni sud je u presudi Rev 2576/2017 od 13. septembra 2018. god. u pogledu procedure za sastavljanje ovog oblika testamenta naveo:

„Procedura sastavljanja pismenog testamenta pred dva svedoka regulisana je Zakonom o nasleđivanju koji zahteva strogu formalnost pri sačinjavanju ovog pravnog akta. Za punovažnost ovako sačinjenog testamenta potrebno je da je već sastavljen tekst zaveštalac pročitao i pred oba svedoka izjavio da je to njegov testament, da ga potpiše pred svedocima, koji odmah za njim, jedan za drugim potvrđuju autentičnost zaveštaočevog potpisa i izjavu da priznaje taj testament za svoju poslednju volju. Zaveštalac na ovaj način priznaje testament kao izbor svoje volje, a uloga svedoka je u potvrđivanju upravo tog priznanja i potvrđivanju njihovog svojstva svedoka koji su prisustvovali tom činu.“

Ko ga je napisao i ko ga je potpisao?

Za razliku od svojeručnog zaveštanja, za punovažnost zaveštanja pred svedocima nije od značaja ko ga je napisao, o čemu Apelacioni sud u Beogradu u presudi broj Gž 1367/2011 od 19. oktobra 2011. god: 

„…Kako se radi o jednoj vrsti tehničkog posla, za punovažnost zaveštanja nije od značaja ko je sačinio tekst zaveštanja, pa to može biti i lice koje je zainteresovano za sadržinu zaveštanja, a i lice koje će kasnije biti svedok sačinjavanja zaveštanja.“ 

Ali iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Gž 422/2018 od 14. marta 2018. god. se može izvući zaključak da je za punovažnost pismenog zaveštanja pred svedocima, potrebno da ga je zaveštalac svojeručno potpisao pred dva svedoka.

I Apelacioni sud u Novom Sadu u presudi broj Gž 205/2014 od 17. septembra 2014. god. navodi sledeće : 

„S obzirom na to da pismeno zaveštanje pred svedocima, shodno odredbi čl. 85 stav 1 Zakona o nasleđivanju, zaveštalac ne mora svojeručno da napiše, već po pravilu ovu vrstu zaveštanja po usmenom kazivanju zaveštaoca sastavlja drugo lice, koje je veoma često upravo advokat jer se radi o jednoj vrsti tehničkog posla, tada za punovažnost ove vrste zaveštanja nije od značaja ko ga je napisao, pa to može biti čak i lice koje će kasnije biti svedok sačinjenja zaveštanja.“

U navedenoj odluci Apelacionog suda u Novom Sadu dalje se navodi da se svojstvo svedoka ne mora naznačiti:

„…Osim toga, ni činjenica da pored svojeručnog potpisa advokata nije naznačeno njegovo svojstvo svedoka ne može predstavljati razlog za ništavost zaveštanja jer je odredbom čl. 85 stav 2 Zakona o nasleđivanju propisano da je samo poželjno, a ne i obavezno, da se u zaveštanju pored potpisa (svedoka) naznači ovo njihovo svojstvo.“

Mesto sačinjavanja testamenta

Takođe, ne mora biti ni naznačeno mesto sačinjavanja testamenta:

„Kako Zakon o nasleđivanju ne propisuje ni da u zaveštanju mora biti označeno i mesto njegovog sačinjenja, to izostanak ovog navoda ili pak njegovo pogrešno označenje ne predstavlja razlog zbog kojeg bi takvo zaveštanje bilo protivno pravnim propisima…“

Značaj konstatacije da je zaveštalac pročitao zaveštanje

Za ovu vrstu zaveštanja nije neophodno da je u njemu konstatovano da je zaveštalac isto pročitao, već je neophodno da je zaveštalac pred dva svedoka izjavio da je zaveštanje pročitao, o tome Apelacioni sud u Beogradu u presudi broj Gž 12190/2010 od 15. septembra 2010. god.

Iz pomenutog rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Gž 422/2018 od 14. marta 2018. god. proizlazi da je neophodno da zaveštalac izjavio pred svedocima da je to njegovo zaveštanje, pri čemu nije od značaja da je ta njegova izjava upisana i u tekst zaveštanja.

Na ovom mestu treba pomenuti i rešenje Višeg suda u Novom Sadu, Gž 2224/2018 od 8. septembra 2020. god. u kom se slepilo zaveštaoca definiše kao smetnja za sačinjavanje ovog oblika zaveštanja imajući u vidu da se zaveštalac ne može neposredno upoznati sa sadržinom istog:

„…pismeno zaveštanje pred svedocima nije punovažno ako ga zaveštalac pre potpisivanja nije pročitao, već se sa njegovom sadržinom upoznao posredno, kao što je to učinjeno u konkretnom slučaju, imajući u vidu da je zaveštalac D.Š. bio slep, a sadržaj zaveštanja mu je pročitan od strane advokata, što konstatovano i u samom testamentu. Uslovi forme u kojoj se zaveštanje pred svedocima mora sačiniti su neophodni, jer kada je neko treći sačinio zaveštanje, zaveštalac mora da proveri da li je njegova volja verno preneta u zaveštanje, a preduslov za to je da je zaveštanje pročitao. Prema tome, činjenica da je zaveštalac pred svedocima, pre potpisivanja testamenta izjavio da je to njegova poslednja volja, u situaciji kada je zaveštanje sačinilo drugo lice, a on ga pre potpisivanja nije pročitao, nije dovoljna za punovažnost zaveštanja. Shodno navedenom, pravilno je stanovište prvostepenog suda da predmetno zaveštanje ne ispunjava uslove forme propisane odredbom člana 85 ZON-a, zbog čega je rušljivo u smislu odredbe člana 164 Zakona o nasleđivanju.“

Svojeručni potpis zaveštaoca

Da bi ovaj testament ispunjavao uslove za punovažnost treba obratiti pažnju i na svojeručni potpis zaveštaoca. Naime, Apelacioni sud u Beogradu u presudi broj Gž 6718/2010 od 03. juna 2010. god. navodi da potpis mora biti ispod teksta te da:

„…Zaveštalac u potpisu treba da napiše puno ime i prezime, ali se smatra pravno valjanim i potpis u kome je stavljeno prvo slovo imena i prezimena ili samo ime, ili samo prezime, ili prvo slovo prezimena i ime, ili skraćeni potpis koji zaveštalac upotrebljava u svojim poslovnim knjigama, ili pseudonim ili nadimak pod kojim je poznat.“

Smatraće se punovažnim pismeni testament pred svedocima i ukoliko se na jednom primerku testamenta umesto potpisa nalazi samo rukoznak što nije puno ime zaveštaoca, ukoliko se na taj način potpisivao u pravnim poslovima i u običnom životu o čemu Apelacioni sud u Beogradu u presudi broj Gž 6718/2010 od 3. juna 2010. god.

Prisustvo svedoka

Kada je u pitanju prisustvo svedoka mora se istaći da je za punovažnost ove vrste testamenta neophodno da su svedoci istovremeno prisutni, naime Okružni sud u Čačku u presudi broj Gž 1747/06 od 20. decembra 2006.god.ističe da nisu ispunjeni uslovi iz čl. 85. Zakona te da testament ne proizvodi pravno dejstvo kada je u ime zaveštaoca, sačinio pismeni testamenat advokat, a zaveštalac je pomenuto pismeno potpisao, a potom je odneo pismeno kod jednog a nakon kod drugog svedoka koji su ga potpisali.

Umesto zaključka

Brojnom sudskom praksom odnosno relevantnim delom obrazloženja sudskih odluka potrudili smo se da Vam približimo tumačenje pojedinih pojmova i spornih situacija od strane sudova u Republici Srbiji u pogledu zaveštanja pred svedocima.

Izvor: Izvod iz propisa preuzet iz pravne baze “Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com

NAPOMENA: Ovaj tekst je nastao od stručnog komentara „Vrste zaveštanja i uslovi punovažnosti“, koji je u celosti objavljen u časopisu „Advokatska Kancelarija“, br. 21, maj 2016, Profi Sistem