Pitanje iz naslova zvuči smešno i besmisleno, ali i stručnjaci koji sede u našim državnim organima ne razumeju ni ono osnovno, pa se i to mora „crtati“.
U svojim tekstovima ukazujem na ono u čemu zakonodavna vlast, sudovi, tužilaštva, državni organi, nezavisna regulatorna tela i svi ostali, neprestano greše u pisanju i tumačenju propisa. Konkretan povod za pisanje ovog komentara je Mišljenje br. 2342315 2024 10520 004 000 011 003 od 27. maja 2025. god., koje je dalo Ministarstvo finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo), objavljeno u Biltenu Ministartsva finansija br. 6/2025, jun 2025. god., a koje u celosti glasi (citat):
„Prema odredbama čl. 1. i 2. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06-ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11-US, 93/12, 114/12-US, 47/13, 48/13-ispravka, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21, 118/2, 138/22, 92/23, 94/24 i 19/25- u daljem tekstu: Zakon) porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja ostvaruju dohodak, na prihode iz svih izvora, sem onih koji su posebno izuzeti ovim zakonom.
Prihodi koji, saglasno Zakonu, podležu oporezivanju porezom na dohodak građana, oporezuju se bilo da su ostvareni u novcu, u naturi, činjenjem ili na drugi način (član 3. stav 2. Zakona).
Poreski obveznik je fizičko lice koje je po odredbama ovog zakona dužno da plati porez (član 6. Zakona).
Prema odredbi člana 85. stav 1. tačka 16) Zakona, ostalim prihodima, u smislu ovog zakona, smatraju se i svi drugi prihodi fizičkog lica, koji nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po ovom zakonu.
Imajući u vidu navedeno, kada se vrši prenos novčanih sredstava između roditelja i dece, u konkretnom slučaju, tako što roditelj, da bi učinio poklon svom detetu, sa svog bankovnog računa prenese određena novčana sredstva na bankovni račun svog deteta, sa stanovišta oporezivanja prihoda fizičkih lica porezom na dohodak građana takvo primanje fizičkog lica – deteta po svojoj prirodi ne smatra se prihodom fizičkog lica koji se oporezuje porezom na dohodak građana.“.
Inače, odgovor je tačan, ali ne zbog onog na šta se ministarstvo poziva, već onog što piše u drugom propisu.
Pre analize podsećam, sve ograde date u napomeni na stranici „PRAVILA KORIŠĆENJA PRAVNOG PORTALA“, odnosno koje sam davao u prethodnim autorskim tekstovima objavljenim na Pravnom portalu (u vezi očekivanja, namera, motiva, svrhe i manira pisanja teksta, odsustva namere izvrgavanja ruglu i optuživanja, upotrebe izraza i skraćenica te rodne i polne neutralnosti upotrebljenih izraza, o tome šta predstavlja izneto, itd.), važe i ovde. Svi tekstovi koje navodim dostupni su (ili će biti uskoro) na Pravnom portalu.
1. Šta čini roditelj kada nešto daje detetu?
Tumačenjima i radom Minstarstva finansija i službi u sastavu istog (Poreska uprava npr.), te onih koji sa istim blisko sarađuju ili neposredno koriste njihove mudrosti, bavio sam se mnogo puta, npr. u „Šta zaista predstavlja novčana naknada zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora?, Da li država mora da plaća porez sama sebi?, Ko plaća porez na ono što je u javnoj svojini?, Šta potpada pod porez na imovinu?, Kada se obavezno odlaže izvršenje poreskog rešenja?, Da li je moguće odložiti izvršenje poreskog rešenja?, Kako se vrši povraćaj neosnovano naplaćene takse?, Koje su obaveze organa koji sprovodi postupak povraćaja neosnovano naplaćenog?, Šta u stvari čine postupajući službenici koji nepravilno sprovode procedure?, Zašto se poreski akti nepropisno dostavljaju?, Da li frilenseri uopšte moraju nešto da plate državi?, Da li stepen krvnog srodstva određuje nasledni red?, Da li bliskost srodstva ima uticaja na poresku obavezu?, Da li je roditelj krvni srodnik?, Na šta su sve spremni poreski službenici?, Da li drugostepeni poreski organ ima rokove u kojima mora da postupa?, Kad počinje i šta se čini u poreskom žalbenom postupku?, Da li se plaća kamata kod povraćaja plaćenog poreza?”.
Tumačeći odredbe Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002-dr.zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006-isp., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011-OUS, 93/2012, 114/2012-OUS, 47/2013, 48/2013-isp., 108/2013, 57/2014, 68/2014-dr.zakon, 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019, 153/2020, 44/2021, 118/2021, 138/2022, 92/2023, 94/2024 i 19/2025) – u daljem tekstu: ZPDG, Ministarstvo je veomavispreno zaključilo da poklon roditelja detetu nije prihod koji predstavlja oporeziv dohodak. Pa i nije, a zašto?
Da ne širim previše, Ministarstvo je citiralo neke odredbe ZPDG, ali nije sve bitno za odgovor. Naime u stavu 1. člana 3.ZPDG, nabrajaju se vrste prihoda koji podležu oporezivanju, a tačka 7) tog stava pominje ostale prihode. Međutim, kao što Ministarstvo reče, tačka 16) stava 1. člana 85. ZPDG predviđa, pod ostalim prihodima smatraju se i svi drugi prihodi fizičkog lica, koji nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po ovom zakonu.
Sad, samo Ministarstvo kaže da je ovde reč o poklonu. Što je logično reći u slučaju kad roditelj nešto daje detetu, tu nije reč o plaćanju cene, zaradi, pozajmici i sl. Iako je poklon valjda opštepoznat pojam, da kažem da isti predstavlja sticanje nečega bez naknade za to. Iako je donet pre Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije (“Sl. list FNRJ”, br. 86/1946 i 105/1946), pravila i odrednice iz Srpskog Građanskog zakonika iz 1844. god. (sa izmenama i dopunama), i dalje se primenjuju, jer nisu u suprotnosti sa važećim ustavnim uređenjem i propisima. A taj zakonik u paragrafu 561. kaže (citat): “Poklon biva kad ko dobrovoljno drugome što da, ne ištući niti primajući ikakve za to naplate.”.
2. Da li se na poklon roditelja detetu plaća porez?
Generalno, prihodi po osnovu poklona nisu izuzeti niti oslobođeni od oporezivanja po ZPDG, ali jesu po drugom propisu. Poreska oslobođenja kod poklona propisana su Zakonom o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, 45/2002-SUS, 80/2002, 80/2002-dr.zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012-OUS, 47/2013, 68/2014-dr.zakon, 95/2018, 99/2018-OUS, 86/2019, 144/2020, 118/2021, 138/2022 i i 94/2024).
Član 14. tog zakona predviđa da se mogu pokloniti različite stvari: pravo svojine na nepokretnostima i pokretnim stvarima, novac, štedni ulog, depozit u banci, novčano potraživanje, digitalna imovina, pravo intelektualne svojine, dakle sve ono što predstavlja imovinu. Dakle, novac se može pokloniti, u gotovom ili uplatom na račun, nebitno je, to je tehnička stvar. Osnov je dozvoljen.
A tačka 1) stava 1. člana 21. pomenutog zakona, predviđa da porez na poklon ne plaća poklonoprimac prvog naslednog reda.
A nasledni redovi su određeni Zakonom o nasleđivanju („Sl. glasnik RS“, br. 46/1995, 101/2003-USRS i 6/2015), a stav 1. člana 9. tog zakona glasi (citat): „Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug.“. Dete je potomak svojih roditelja, oca i majke. Doduše, nije svima jasno šta je nasledni red, i šta je to potomstvo, čemu sam posvetio posebne komentare “Da li stepen krvnog srodstva određuje nasledni red?, Da li bliskost srodstva ima uticaja na poresku obavezu?”, i “Da li je roditelj krvni srodnik?”.
3. Umesto zaključka
Ovde je onaj ko je davao mišljenje znao da ne treba platiti porez na poklon roditelja detetu, samo izgleda nije znao da objasni zašto i na osnovu čega.
Da li na kraju ima potrebe da ponavljam opaske date na kraju teksta „Vanredno stanje u Aveniji b.b.“?
Izvor: Izvod iz propisa preuzet je iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.